Глобална дипломатија дигиталног доба

Циљеви изучавања предмета

Стварање кохерентних сазнања о одвијању кључних промена дипломатије од уређеног односа припадања различитим сувереним државама ка глобалној дипломатији споразумног управљања ненасилним и непринудним променама до постизања неопходног обједињујућег односа одрживости глобално праведних разноликости човечанства уређењем јединствено равноправне односности различито организованих меродавности и људских припадности. Упоредно представљање умножавања глобалних проблема и изостајања управљачких промена њиховим благовременим споразумним ненасилним и непринудним решавањем. Упознавање стварања нове парадигме одрживости глобално правично оживотворене људске солидарности и технолошког напредовања поштовањем природе проистекле из делатништава светског друштва и следствених промена споразумног управљања међународног друштва којима се зачиње глобална дипломатија. Истраживање глобалне дипломатије споразумног ненасилног и непринудног управљања изменама у циљу одрживости човечанства постизањем развоја којим ниједан појединац и ниједно место није заобиђено, као и отпора и вршених ограничавања деловања глобалне дипломатије ка постизању неопходног обједињујућег односа одрживости глобално праведних разноликости човечанства. Испитивање делатништва и пракси глобалне дипломатије споразумног ненасилног и непринудног решавања глобалних проблема пре избијања пандемије.

Исходи учења (стечена знања)

Студент је: 1. усвојио најнапреднија академска и стручна знања која се односе на теорије, принципе и процесе одвијања глобалне дипломатије; 2. поседује оспособљеност за вредновање, критичко разумевање и примену теоријских и практичних знања у области учења и дипломатског рада на споразумном ненасилном и непринудном управљању променама постојећих односа различитих људских припадања до обједињујућег односа одрживости глобално праведних разноликости човечанства; и, 3. постигао вештине: (а) решавања сложених проблема у области дипломатског учења и рада у нестандардним условима глобалне дипломатије, (б) успешне комуникације у интеракцијама и сарадњи са њеним различитим делатницима, и (в) коришћења специјализоване опреме, средстава, поступака и уређаја, укључујући дигиталне платформе и алате релевантне за област учења и рада у глобалној дипломатији. Студент је оспособљен да: 1) предузимљиво решава проблеме у нестандардним условима одвијања глобалне дипломатије; 2) примењује највише етичке стандарде дипломатске професије; 3) организује, контролише и обучава друге за рад на дипломатским пословима; 4) анализира и вреднује различите концепте, моделе и принципе теорије и праксе глобалне дипломатије; и 5) чврсти позитивни однос према значају целоживотног учења у личном и професионалном развоју ради делотворног обављања послова глобалне дипломатије дигиталног доба.

Садржај теоријске наставе

Два најбитнија питања трећег миленијума – да ли је дипломатија одржива и може ли дипломатија одржати човечанство. Настајање глобалне дипломатије умрежености споразумног управљања ненасилним и непринудним мењањем односa различитих људских припадања ка неопходном обједињујућем односу одрживости глобално праведних разноликости човечанства. Пет кључних управљачких послова глобалне дипломатије. Оптерећујућа подривања глобалне дипломатије коришћењем насиља и принуде у управљању разликама између односно различитих скупних припадања људи. Препандемијска глобална дипломатија одрживости и њена постигнућа. Споразумно управљање
постизањем координираног изласка из глобалне економске кризе. Институционализовање дипломатског система Европске уније. Јачање умрежавајуће организације глобалне дипломатије новим међувладиним и невладиним мултилатералним процесима интеррегионализма и регионализма. Постизање преговарачким процесима међународног друштва и светског друштва глобалних споразума о оснаживању умреженог управљања ненасилним и непринудним променама вођења политика држава и појединачних и скупно организованих деловања унутар и преко граница за остваривање заједнички утврђених циљева. Пандемијско уоквирење глобалне јавне, културне и научне дипломатије од мењања слике делатника промена представљаних веб-порталима и општењем на друштвеним мрежама до промене слике делатништва промена.

Садржај практичне наставе

Симулација вођења једног актуелног мултилатералног процеса дипломатских преговора о решавању глобалних проблема у виртуелном моделу развијеном за стварање знања, вештина и способности целовитог дигитално остваривање глобалне дипломатије тестираном у академској 2020/21. години спроведеним припремним заседањем за организацију одржавања КоП26 у Глазгову 2021. године https://fpnbg.sharepoint.com/sites/TEAMSIMULATIONVIRTUALGLASGOWCoP26/SitePages/PO%C4%8CETAK-DIPLOMATIJE-JESTE-UVEK-ZA%C5%A0TO-I-%C5%A0TA-KADA-I-GDE-SA-POSEBNIM-ZNA%C4%8CAJEM-GDE-U-PREGOVARANJU.aspx

1. Јелица Стефановић-Штамбук, „Да ли је дипломатија данас одржива?“, Међународни проблеми, год. 62, бр. 4, 2010: 641-677.

2. „Предвиђање тежишних праваца међународних односа после глобалне кризе“, Српска политичка мисао, вол. 28, бр. 2, 2010: 297-333.

3. „Мултилатерализам и интеррегионализам за нову архитектуру глобалне владавине“, Годишњак ФПН 2009, год. III, бр. 3, 2009, стр. 419-438.

4. „Европска унија на путу ка обједињујућој дипломатији“, Изазови европских интеграција, вол. 3, бр. 8, 2010: 111-134.

5. „Билатерална дипломатија у Европској унији“, Годишњак ФПН 2008, год. II, бр. 2, 2008: 323-353.

6. „Осујећивање глобализације: значење НАТО агресије на СРЈ десет година после“, у Косово и Метохија у цивилизацијским токовима: међународни тематски зборник (уред. Урош Шуваковић, Драги Маликовић), књига 4, Социологија и друге друштвене науке, 2010: 801-832, Београд: Службени гласник и Универзитет у Приштини - Филозофски факултет са седиштем у Косовској Митровици

7. „Посао који чека: боље везивање теорије и праксе посредовања у међународним сукобима“, Годишњак 2007, год. I, бр. 1, 2007: 316-340.

8. „Дипломатија насловних страна: да ли медији имају моћ рамљења међународног мира?“, у Медији и култура мира на Балкану (уред. Бранислав Стевановић, Александра Костић, Љубиша Митровић), 2010: 295-315, Ниш Филозофски факултет Универзитета у Нишу.

9. Дипломатија у Међународним односима, Београд: Факултет политичких наука, Чигоја штампа, 2008: 46-79, 110-220.

10. Alison R. Holmes with J. Simon Rofe, Global Diplomacy: Theories, Models, and Methods, Boulder: Westview Press, 2016.

11. Yolanda Kemp Spies, Global Diplomacy and International Society, Cham: Palgrave Macmillan, 2019.

12. Thierry Balzacq, Frédéric Charillon, Frédéric Ramel (eds.) Global Diplomacy: An Introduction to Theory and Practice, Cham: Palgrave Macmillan, 2020.

13. Corneliu Bjola, Marcus Holmes (eds.) Digital Diplomacy: Theory and Practice, London and New York: Routledge, 2015.

14. Andreas Sandre, Digital Diplomacy: Conversations on Innovation in Foreign Policy, Lanham, Boulder, New York, London: Rowman & Littlefield, 2015.

15. Corneliu Bjola, Ruben Zaiotti (eds.) Digital Diplomacy and International Organisations: Autonomy, Legitimacy and Contestation, London and New York: Routledge, 2021.

Партнерско стварање знања предметне материје интерактивним предавањима и форумским дијалозима. Вршњачко учење индивидуалним и колективним активностима дипломатског представљања, преговарања и употребе поступака и средстава јавног, културног и научног дипломатског деловања у глобалној дипломатији вршеном симулацијом мултилатералних дипломатских преговора.