Globalna diplomatija digitalnog doba

Ciljevi izučavanja predmeta

Stvaranje koherentnih saznanja o odvijanju ključnih promena diplomatije od uređenog odnosa pripadanja različitim suverenim državama ka globalnoj diplomatiji sporazumnog upravljanja nenasilnim i neprinudnim promenama do postizanja neophodnog objedinjujućeg odnosa održivosti globalno pravednih raznolikosti čovečanstva uređenjem jedinstveno ravnopravne odnosnosti različito organizovanih merodavnosti i ljudskih pripadnosti. Uporedno predstavljanje umnožavanja globalnih problema i izostajanja upravljačkih promena njihovim blagovremenim sporazumnim nenasilnim i neprinudnim rešavanjem. Upoznavanje stvaranja nove paradigme održivosti globalno pravično oživotvorene ljudske solidarnosti i tehnološkog napredovanja poštovanjem prirode proistekle iz delatništava svetskog društva i sledstvenih promena sporazumnog upravljanja međunarodnog društva kojima se začinje globalna diplomatija. Istraživanje globalne diplomatije sporazumnog nenasilnog i neprinudnog upravljanja izmenama u cilju održivosti čovečanstva postizanjem razvoja kojim nijedan pojedinac i nijedno mesto nije zaobiđeno, kao i otpora i vršenih ograničavanja delovanja globalne diplomatije ka postizanju neophodnog objedinjujućeg odnosa održivosti globalno pravednih raznolikosti čovečanstva. Ispitivanje delatništva i praksi globalne diplomatije sporazumnog nenasilnog i neprinudnog rešavanja globalnih problema pre izbijanja pandemije.

Ishodi učenja (stečena znanja)

Student je: 1. usvojio najnaprednija akademska i stručna znanja koja se odnose na teorije, principe i procese odvijanja globalne diplomatije; 2. poseduje osposobljenost za vrednovanje, kritičko razumevanje i primenu teorijskih i praktičnih znanja u oblasti učenja i diplomatskog rada na sporazumnom nenasilnom i neprinudnom upravljanju promenama postojećih odnosa različitih ljudskih pripadanja do objedinjujućeg odnosa održivosti globalno pravednih raznolikosti čovečanstva; i, 3. postigao veštine: (a) rešavanja složenih problema u oblasti diplomatskog učenja i rada u nestandardnim uslovima globalne diplomatije, (b) uspešne komunikacije u interakcijama i saradnji sa njenim različitim delatnicima, i (v) korišćenja specijalizovane opreme, sredstava, postupaka i uređaja, uključujući digitalne platforme i alate relevantne za oblast učenja i rada u globalnoj diplomatiji. Student je osposobljen da: 1) preduzimljivo rešava probleme u nestandardnim uslovima odvijanja globalne diplomatije; 2) primenjuje najviše etičke standarde diplomatske profesije; 3) organizuje, kontroliše i obučava druge za rad na diplomatskim poslovima; 4) analizira i vrednuje različite koncepte, modele i principe teorije i prakse globalne diplomatije; i 5) čvrsti pozitivni odnos prema značaju celoživotnog učenja u ličnom i profesionalnom razvoju radi delotvornog obavljanja poslova globalne diplomatije digitalnog doba.

Sadržaj teorijske nastave

Dva najbitnija pitanja trećeg milenijuma – da li je diplomatija održiva i može li diplomatija održati čovečanstvo. Nastajanje globalne diplomatije umreženosti sporazumnog upravljanja nenasilnim i neprinudnim menjanjem odnosa različitih ljudskih pripadanja ka neophodnom objedinjujućem odnosu održivosti globalno pravednih raznolikosti čovečanstva. Pet ključnih upravljačkih poslova globalne diplomatije. Opterećujuća podrivanja globalne diplomatije korišćenjem nasilja i prinude u upravljanju razlikama između odnosno različitih skupnih pripadanja ljudi. Prepandemijska globalna diplomatija održivosti i njena postignuća. Sporazumno upravljanje
postizanjem koordiniranog izlaska iz globalne ekonomske krize. Institucionalizovanje diplomatskog sistema Evropske unije. Jačanje umrežavajuće organizacije globalne diplomatije novim međuvladinim i nevladinim multilateralnim procesima interregionalizma i regionalizma. Postizanje pregovaračkim procesima međunarodnog društva i svetskog društva globalnih sporazuma o osnaživanju umreženog upravljanja nenasilnim i neprinudnim promenama vođenja politika država i pojedinačnih i skupno organizovanih delovanja unutar i preko granica za ostvarivanje zajednički utvrđenih ciljeva. Pandemijsko uokvirenje globalne javne, kulturne i naučne diplomatije od menjanja slike delatnika promena predstavljanih veb-portalima i opštenjem na društvenim mrežama do promene slike delatništva promena.

Sadržaj praktične nastave

Simulacija vođenja jednog aktuelnog multilateralnog procesa diplomatskih pregovora o rešavanju globalnih problema u virtuelnom modelu razvijenom za stvaranje znanja, veština i sposobnosti celovitog digitalno ostvarivanje globalne diplomatije testiranom u akademskoj 2020/21. godini sprovedenim pripremnim zasedanjem za organizaciju održavanja KoP26 u Glazgovu 2021. godine https://fpnbg.sharepoint.com/sites/TEAMSIMULATIONVIRTUALGLASGOWCoP26/SitePages/PO%C4%8CETAK-DIPLOMATIJE-JESTE-UVEK-ZA%C5%A0TO-I-%C5%A0TA-KADA-I-GDE-SA-POSEBNIM-ZNA%C4%8CAJEM-GDE-U-PREGOVARANJU.aspx

1. Jelica Stefanović-Štambuk, „Da li je diplomatija danas održiva?“, Međunarodni problemi, god. 62, br. 4, 2010: 641-677.

2. „Predviđanje težišnih pravaca međunarodnih odnosa posle globalne krize“, Srpska politička misao, vol. 28, br. 2, 2010: 297-333.

3. „Multilateralizam i interregionalizam za novu arhitekturu globalne vladavine“, Godišnjak FPN 2009, god. III, br. 3, 2009, str. 419-438.

4. „Evropska unija na putu ka objedinjujućoj diplomatiji“, Izazovi evropskih integracija, vol. 3, br. 8, 2010: 111-134.

5. „Bilateralna diplomatija u Evropskoj uniji“, Godišnjak FPN 2008, god. II, br. 2, 2008: 323-353.

6. „Osujećivanje globalizacije: značenje NATO agresije na SRJ deset godina posle“, u Kosovo i Metohija u civilizacijskim tokovima: međunarodni tematski zbornik (ured. Uroš Šuvaković, Dragi Maliković), knjiga 4, Sociologija i druge društvene nauke, 2010: 801-832, Beograd: Službeni glasnik i Univerzitet u Prištini - Filozofski fakultet sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici

7. „Posao koji čeka: bolje vezivanje teorije i prakse posredovanja u međunarodnim sukobima“, Godišnjak 2007, god. I, br. 1, 2007: 316-340.

8. „Diplomatija naslovnih strana: da li mediji imaju moć ramljenja međunarodnog mira?“, u Mediji i kultura mira na Balkanu (ured. Branislav Stevanović, Aleksandra Kostić, Ljubiša Mitrović), 2010: 295-315, Niš Filozofski fakultet Univerziteta u Nišu.

9. Diplomatija u Međunarodnim odnosima, Beograd: Fakultet političkih nauka, Čigoja štampa, 2008: 46-79, 110-220.

10. Alison R. Holmes with J. Simon Rofe, Global Diplomacy: Theories, Models, and Methods, Boulder: Westview Press, 2016.

11. Yolanda Kemp Spies, Global Diplomacy and International Society, Cham: Palgrave Macmillan, 2019.

12. Thierry Balzacq, Frédéric Charillon, Frédéric Ramel (eds.) Global Diplomacy: An Introduction to Theory and Practice, Cham: Palgrave Macmillan, 2020.

13. Corneliu Bjola, Marcus Holmes (eds.) Digital Diplomacy: Theory and Practice, London and New York: Routledge, 2015.

14. Andreas Sandre, Digital Diplomacy: Conversations on Innovation in Foreign Policy, Lanham, Boulder, New York, London: Rowman & Littlefield, 2015.

15. Corneliu Bjola, Ruben Zaiotti (eds.) Digital Diplomacy and International Organisations: Autonomy, Legitimacy and Contestation, London and New York: Routledge, 2021.

Partnersko stvaranje znanja predmetne materije interaktivnim predavanjima i forumskim dijalozima. Vršnjačko učenje individualnim i kolektivnim aktivnostima diplomatskog predstavljanja, pregovaranja i upotrebe postupaka i sredstava javnog, kulturnog i naučnog diplomatskog delovanja u globalnoj diplomatiji vršenom simulacijom multilateralnih diplomatskih pregovora.