Политичке установе и политички живот на Балкану

Циљеви изучавања предмета

Током демократизације балканске државе се суочавају са вишеструким изазовима. Наиме, политичка трансформација се одвија паралелно са реконфигурацијом граница, нација и држава, економским преображајима и евроинтеграцијама. Курс излаже кључна обележја политичких установа и политичког живота у балканским земљама од почетка деведесетих до данас, као и повезаних политичких изазова. Размотрићемо различите аспекте демократизације и „националног питања“ на Балкану у ширем историјском, институционалном, политичком и међународном миљеу. Све теме ће бити анализиране из теоријске и упоредне перспективе и илустроване примерима из политичког живота различитих балканских земаља. Циљ курса није свеобухватни преглед политичких установа и политичког живота у свим балканским државама већ анализа кључних трендова у региону из угла различитих аспеката изградње демократских установа и етничке политике на одабраним примерима.

Исходи учења (стечена знања)

Од студената се очекује да се до краја курса упознају с кључним обележјима савремених политичких установа и политичког живота у балканским земљама и да могу да их анализирају из упоредне перспективе и илуструју одговарајућим примерима.

Садржај теоријске наставе

Увод: демократизација и „национално питање“ на Балкану после социјализма. 1. део – Изазови демократизације: историјско наслеђе и друштвено-економски оквир – Институционално наслеђе и демократизација после социјализма; Клијентелизам и корупција; Изборне револуције и политика протеста; ЕУ, демократизација и „стабилократија“. 2. део – Проблеми демократске консолидације: институције и протагонисти – Полупредседнички системи и демократија; Популизам као претња демократији? 3. део – Сувереност или демократија као талац међународних протагониста? Међународна интервенција и старатељски режими у БиХ и на Косову. 4. део – Плуралитет идентитета – изазов демократији? Плурализам, изборно такмичење и етнички сукоби; Државна политика према етничким идентитетима и политика пописа; Модели демократије у плуралним друштвима: БиХ, Косово, Македонија и Црна Гора (институционални аранжмани: консоцијација и центрипетални елементи); Етничке мањине, „матичне“ државе и релативизација националних држава: улога Турске и Мађарске (Бугарска, Румунија и Србија).

1. Х. Линц и А. Степан (1998) Демократска транзиција и консолидација (Београд, Филип Вишњић

2. Јован Теокаревић (2010), „Демократизација посткомунистичких политичких система на Балкану“, у М. Подунавац (прир.), Држава и демократија (Београд, ФПН)

3. Н. Владисављевић (2019) Успон и пад демократије после Петог октобра (Београд, Архипелаг)

4. Д. Бохслер (2018) Изборно такмичење или етничко представљање? (Београд, Институт за политичке студије)

5. Ф. Бибер (2020) Успон ауторитаризма на Западном Балкану (Београд, Библиотека ХХ век)

6. P. van Houten (1998) “The role of a minority's reference state in ethnic relations”, European Journal of Sociology 39(1): 110-146

7. V. Bunce (1999) Subversive institutions (Cambridge, Cambridge University Press)

8. S. Levitsky and L. Way (2010) Competitive authoritarianism (Cambridge, Cambridge University Press)

9. D. Bochsler and A. Juon (2020) “Authoritarian footprints in Central and Eastern Europe”, East European Politics 36(2): 167-187.

Предавања, вежбе, есеј и консултације.