Међународно комуницирање

Циљеви изучавања предмета

Циљ курса је да се студенти упознају сa нaчинoм функциoнисaњa и глaвним aктeримa мeђунaрoднoг кoмуницирaњa у савременом друштву. Анализирају се комплексни односи моћи, технолошки, економски и политички утицаји који обликују токове међународног комуницирања. Проучава се начин функционисања трансанационалних медија, као и транснационалних интернет платформи чији рад утиче на перцепцију светских догађања и преиспитују се фактори који доводе до тога да нека вест буде виђена као глобално релевантна.

Исходи учења (стечена знања)

Студенти ће бити оспособљени да разумеју улогу медија у међународној комуникацији, да схвате значај пропаганде, као и начин на који економски интереси транснационалних корпорација условљавају токове информација. Предвиђено је стицање теоријских и практичних знања која омогућују укључивање у низ
активности у процесима међународног комуницирања као и професионално обављање различитих послова у оквиру међународног комуницирања у медијима, посебним службама које се баве међународним
комуницирањем у саставу државних органа, као и у специјализованим агенцијама.

Садржај теоријске наставе

1) Теоријски приступи међународном комуницирању; 2) Генеза међународног комуницирања; 3) Просторна и временска димензија међународног комуницирања; 4) Ефекти међународног комуницирања; 5) Међународна пропаганда – методски принципи и технике; 6) Медији и тероризам; 7) Медији и међународни односи; 8) Медијски токови - доминантни ток и контратокови; 9) Глобално новинарство и информативни медији као актери у међународном комуницирању; 10) Интернет као простор за међународно комуницирање - од грађана новинара до рачунарске пропаганде; 11) Сукоб око регулисања онлајн комуникације - Goggle и Facebook наспрам националних држава; 12) Геополитика телевизијских серија

Садржај практичне наставе

Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад

1. Радојковић, М., Стојковић, Б. и Врањеш, А. (2015). Међународно комуницирање у информационом друштву, Београд: Клио.

2. Кастелс, М. (2014). Моћ комуникација, Београд, Клио. (поглавље Моћ у умреженом друштву, стр. 21-80)

3. Барингхорст, С. (2011). Политички протест у мрежи: могућност и ограничења мобилисања транснационалне јавности у ери дигиталне комуникације, у зборнику Менаџмент политичке комуникације (приредили Zerfaβ, A. и Радојковић, М.), Београд: Konrad Adenauer Stiftung., стр. 328-355.

4. Мојси, Д. (2016). Геополитика телевизијских серија. Београд: Клио.

5. Чејко, М. (2019). Суперповезани: Интернет, дигитални медији и техно-друштвени живот, Београд: Клио. поглавље Глобали утицаји и неједнакости, стр 113-134.

6. Лоу, П. Ерик (2013): Медији и политички процес, Факултет политичких наука, Београд (стр.179-240)

7. (додатна) Joye, S., Heinrich, A. & Wöhlert , R. (2016). 50 years of Galtung and Ruge: Reflections on their model of news values and its relevance for the study of journalism and communication today, CM : Communication and Media XI(36) 5–28.

8. (додатна) Hamelink, C. (2015). Global Communication, SAGE Publication, Ltd.

9. (додатна) Thussu, D.K. (2018). Internationall Communication: Continuity and Change, Bloomsbury Academic.

Настава се реализује као интерактивна настава која се остварује комбиновањем уводних излагања
професора или референата-студената за појединачне наставне јединице, Power point и видео- презентација, информативних и пропагандних садржаја медија, државних органа, међународних и невладиних организација за сваку наставну јединицу и групних дискусија.