Историја балканских односа

Циљеви изучавања предмета

Проучавање историје балканских односа има за циљ да студенте упозна са основним историјским, социјалним, економским и политичким обележјима Балканског полуострва у прошлости. Изучавају се теоријско-методолошке основе балканских студија и основе историје, антропологије, економије и политичких процеса у самим балканским државама и међу њима од средњег века до краја II светског рата. Посебно се анализира однос великих сила тог времена према Балкану и његовим народима и последице њихове политике на балканске народе и државе. Студенти ће учити и о извориштима и карактеристикама националних покрета на Балкану у времену стварања појединих балканских држава.

Исходи учења (стечена знања)

Како је главни циљ изучавања овог предмета припрема студената за рад на истраживачким, политичко-дипломатским и новинарским пословима везаним за балкански регион, односе међу државама које обухвата и односе са великим силама, најважнији исходи учења ће бити: 1) подробно познавање целине балканских односа кроз различите историјске фазе; 2) способност критичког преиспитивања историјских чињеница везаних за Балкан; 3) разумевање и анализа ширих међународних односа који су историјски утицали на Балкан; 4) стицање географских, историјских, антрополошких и других знања потребних за разумевање савремених процеса на Балкану; 5) стицање аналитичких способности потребних за стручно праћење друштвених, посебно политичких процеса на Балкану; 6) развијање способности писменог и усменог саопштавања сазнања стечених анализом догађаја и процеса везаних за Балкан.

Садржај теоријске наставе

Порекло и обележја назива ”Балкан”, ”Балканско полуострво”, ”Југоисточна Европа”; Географске и геополитичке карактеристике Балкана у прошлости; Балкан у средњем веку и у доба отоманских освајања; Хабсбуршка монархија и Балкан од XVI до XX века; Русија, Балкан и Средоземље од XVII до XX века; Националне револуције на Балкану - Србија и Грчка; Велика источна криза - од Берлинског конгреса до почетка XX века; Националне државе на Балкану - Румунија и Бугарска; Националне државе на Балкану - Македонија и Албанија; Балкански ратови; Први светски рат и мировни поредак на Балкану; Балкан и ”балканизација” - настанак стереотипова о Балкану; Други светски рат и утицај на Балкан.

Садржај практичне наставе

Током предавања посебан сегмент ће бити посвећен активној дискусији са студентима о питањима која је потребно унапред припремати. Методом историјских аналогија, контрачињеничне историје, уз стечена знања о различитим историјским фазама развоја балканских односа, студенти ће анализирати и критички дискутовати о истакнутим историјским догађајима. Осим тога, током семестра ће бити припремана симулација мултилатералних преговора од нарочитог значаја за историју Балкана, попут Париског конгреса (1856), Берлинског когреса (1878) или Мировне конференције у Паризу (1919).

1. Стеван К. Павловић, Историја Балкана 1804-1945, треће издање, Клио, Београд, 2018.

2. Мари-Жанин Чалић, Југоисточна Европа: глобална хисторија, УМХИС, Сарајево, 2020.

3. Лефтен Ставријанос, Балкан после 1453., Equilibrium, Београд, 2005. стр. 3-17; 25-34; 164-169; 170-188; 189-204;

4. Драган Ђукановић, „Кључни концепти српских владара по питању савеза балканских држава и народа од 1860. до 1912. године“, Култура полиса, год. XVIII, бр. 44, Београд, Нови Сад, 2021, стр. 159–171.

5. Миша Глени, Балкан: 1804-1999. - национализам, рат и велике силе, Самиздат Б92, Београд, 2001.

6. Марија Тодорова, Имагинарни Балкан, XX век, Чигоја штампа, Београд, 1999.

7. Марко Мазовер, Балкан, Алксандриа Прес, Београд, 2003.

8. Трајан Стојановић, Балкански светови - прва и последња Европа, Еквилибријум, Београд, 1997.

9. Јован Цвијић, Балканско полуострво, Завод за уџбенике, Београд, 2000.

предавања, колоквијум, дебате, симулација.