Демократизација, етнички сукоби и стварање мира

Циљеви изучавања предмета

Изборни предмет 'Демократизација, етнички сукоби, и стварање мира' се бави политичким транзицијама у подељеним друштвима, етничким сукобима, као и стварањем мира. Предмет посебну пажњу посвеђује политичким процесима поводом транзиције, мобилизацији друштвених покрета, политичких странака, изборној мобилизацији, као и питањима формирања идентитета и промена у дефиницији држављанства. Даље, предмет је фокусиран на домаће (уставне) институције и улогу међународне заједнице у изградњи мира након оружаних сукоба. Циљ предмета је упознавање са литературом о подељеним друштвима, етничким сукобима, и демократизацији. Кроз ову литературу, студенткиње и студенти се баве земљама региона из упоредне перспективе.

Исходи учења (стечена знања)

Студенти се оспособљавају да користе концепте из упоредне политике и међународних односа за анализу подељених друштава, као и за емпиријску анализу новије историје региона. Студенти кроз овај предмет вежбају академско писање, наиме постављање академских питања, критичку дискуију и примену литературе, као и структурирање академског рада.

Садржај теоријске наставе

1-3 термина по теми:
1. Политичке транзиције у подељеним друштвима, транзиције из комунизма и изазови;
2. Политичке странке, избори, мобилизација и идентитети у подељеним друштвима: 3 термина (странке, избори и мобилизација, идентитети);
3. Етнички и сецесионистички ратови: 2 термина (Југоисточна Европa, Источна Европa и Кавказ);
4. Стварање демократије у подељеним одностно послератним друштвима: 3 термина (политичке институције, подела моћи (“power-sharing“), федерализам, медији, држављанство); 5. Транзициона правда и комисије правде;
6. Економија, рат и мир;
7. Међународна заједница и стварање услова за мир: “peacebuilding“ и политичке интервенције.

1. Merkel, Wolfgang. 2009. Transformacija političkih sustava. Teorije i analize. Zagreb, FPN, pp. 99-118, 328-344.

2. Pejanović, Mirko. 2006. „Geneza razvoja političkog pluralizma u Bosni i Hercegovini“. U Lutovac, Zoran (ur.). Politicke stranke i biraci u državama bivše Jugoslavije. Beograd: Friedrich Ebert Stiftung i Institut društvenih nauka.

3. Vladisavljević, Nebojša. 2003. „Nacionalizam, teorija društvenih pokreta i pokret Srba sa Kosova, 1985-1988“. Reč: časopis za književnost, kulturu i društvena pitanja 7 (16), pp. 83-107.

4. Malešević, Siniša. 2011: Sociologija rata i nasilja [3. deo]. Zagreb: Naklada Jesenski i Turk.

5. Tepšić, Goran. 2012. „Nacionalni identitet i (zlo)upotreba ’drugog’“. Godišnjak Fakulteta političkih nauka 6 (8), pp. 69-90.

6. Pavković, Aleksandar i Petar Radan. 2010. Stvaranje novih država. Beograd: Službeni glasnik, pp. 13-51 (Šta je otcepljenje), pp.147-196 (Nasilna Otcepljenja: Bijafra, Bangladeš, Čečenjia).

7. Stojanović, Nenad. 2007. „Konsocijacija, Švajcarska i Bosna i Hercegovina“. Pregled 3-4, pp. 63-87.

8. Basta, Karlo. 2015. „Bosna (ni)je poput Jugoslavije: struktura frustracija i dinamika samoodređenja u multinacionalnim državama“. Politička misao 52 (1), pp.164-190.

9. Jović, Dejan. 2011. „Popis stanovnistva: bitka za etnički status u postjugoslavenskim državama”. Političke Analize 2 (5), pp. 36-45.

10. Borejn, Aleks. 2000. Zemlja zderane maske. Beograd: B92, pp. 11-19 (Uvod), pp. 235-270 (Amnestija u zamenu za istinu: ocena južnoafričkog modela).

11. Džuverović, Nemanja. 2012. Ekonomski faktori oružanih sukoba: Povećanje ekonomskih nejednakosti kao uzrok sukoba unutar država. Beograd: Službeni Glasnik, pp. 53-100.

12. Turčalo, Sead. 2008. „Međunarodna zajednica i izgradnja neuspješne države“. Status 13, pp. 20-24.

13. Majstorović, Danijela. 2008. „Diskurs međunarodne zajednice u konstruisanju tranzicije u BiH“. Status 13, pp. 29-34.

Предавања, вежбе, есеј и консултације.