Demokratizacija, etnički sukobi i stvaranje mira

Ciljevi izučavanja predmeta

Izborni predmet 'Demokratizacija, etnički sukobi, i stvaranje mira' se bavi političkim tranzicijama u podeljenim društvima, etničkim sukobima, kao i stvaranjem mira. Predmet posebnu pažnju posveđuje političkim procesima povodom tranzicije, mobilizaciji društvenih pokreta, političkih stranaka, izbornoj mobilizaciji, kao i pitanjima formiranja identiteta i promena u definiciji državljanstva. Dalje, predmet je fokusiran na domaće (ustavne) institucije i ulogu međunarodne zajednice u izgradnji mira nakon oružanih sukoba. Cilj predmeta je upoznavanje sa literaturom o podeljenim društvima, etničkim sukobima, i demokratizaciji. Kroz ovu literaturu, studentkinje i studenti se bave zemljama regiona iz uporedne perspektive.

Ishodi učenja (stečena znanja)

Studenti se osposobljavaju da koriste koncepte iz uporedne politike i međunarodnih odnosa za analizu podeljenih društava, kao i za empirijsku analizu novije istorije regiona. Studenti kroz ovaj predmet vežbaju akademsko pisanje, naime postavljanje akademskih pitanja, kritičku diskuiju i primenu literature, kao i strukturiranje akademskog rada.

Sadržaj teorijske nastave

1-3 termina po temi:
1. Političke tranzicije u podeljenim društvima, tranzicije iz komunizma i izazovi;
2. Političke stranke, izbori, mobilizacija i identiteti u podeljenim društvima: 3 termina (stranke, izbori i mobilizacija, identiteti);
3. Etnički i secesionistički ratovi: 2 termina (Jugoistočna Evropa, Istočna Evropa i Kavkaz);
4. Stvaranje demokratije u podeljenim odnostno posleratnim društvima: 3 termina (političke institucije, podela moći (“power-sharing“), federalizam, mediji, državljanstvo); 5. Tranziciona pravda i komisije pravde;
6. Ekonomija, rat i mir;
7. Međunarodna zajednica i stvaranje uslova za mir: “peacebuilding“ i političke intervencije.

1. Merkel, Wolfgang. 2009. Transformacija političkih sustava. Teorije i analize. Zagreb, FPN, pp. 99-118, 328-344.

2. Pejanović, Mirko. 2006. „Geneza razvoja političkog pluralizma u Bosni i Hercegovini“. U Lutovac, Zoran (ur.). Politicke stranke i biraci u državama bivše Jugoslavije. Beograd: Friedrich Ebert Stiftung i Institut društvenih nauka.

3. Vladisavljević, Nebojša. 2003. „Nacionalizam, teorija društvenih pokreta i pokret Srba sa Kosova, 1985-1988“. Reč: časopis za književnost, kulturu i društvena pitanja 7 (16), pp. 83-107.

4. Malešević, Siniša. 2011: Sociologija rata i nasilja [3. deo]. Zagreb: Naklada Jesenski i Turk.

5. Tepšić, Goran. 2012. „Nacionalni identitet i (zlo)upotreba ’drugog’“. Godišnjak Fakulteta političkih nauka 6 (8), pp. 69-90.

6. Pavković, Aleksandar i Petar Radan. 2010. Stvaranje novih država. Beograd: Službeni glasnik, pp. 13-51 (Šta je otcepljenje), pp.147-196 (Nasilna Otcepljenja: Bijafra, Bangladeš, Čečenjia).

7. Stojanović, Nenad. 2007. „Konsocijacija, Švajcarska i Bosna i Hercegovina“. Pregled 3-4, pp. 63-87.

8. Basta, Karlo. 2015. „Bosna (ni)je poput Jugoslavije: struktura frustracija i dinamika samoodređenja u multinacionalnim državama“. Politička misao 52 (1), pp.164-190.

9. Jović, Dejan. 2011. „Popis stanovnistva: bitka za etnički status u postjugoslavenskim državama”. Političke Analize 2 (5), pp. 36-45.

10. Borejn, Aleks. 2000. Zemlja zderane maske. Beograd: B92, pp. 11-19 (Uvod), pp. 235-270 (Amnestija u zamenu za istinu: ocena južnoafričkog modela).

11. Džuverović, Nemanja. 2012. Ekonomski faktori oružanih sukoba: Povećanje ekonomskih nejednakosti kao uzrok sukoba unutar država. Beograd: Službeni Glasnik, pp. 53-100.

12. Turčalo, Sead. 2008. „Međunarodna zajednica i izgradnja neuspješne države“. Status 13, pp. 20-24.

13. Majstorović, Danijela. 2008. „Diskurs međunarodne zajednice u konstruisanju tranzicije u BiH“. Status 13, pp. 29-34.

Predavanja, vežbe, esej i konsultacije.