Компаративна јавна управа

Циљеви изучавања предмета

Компаративна јавна управа представља дисциплину која анализира моделе јавне управе (и реформи) у контексту савремених изазова владања и управљања свих нивоа власти (држава, локалне власти). Ови модели се анализирају као део правне и политичке културе ових земаља (Европска наполеонска, континентално федералистичка, скандинавска, англосаксонска и америчка традиција) а реформе које су спроведене, те њихове институције и пракса се посматрају у контексту бриге о грађанима, демократији и заштити јавног интереса (обезбеђивање јавних услуга према потребама грађана и развијеност партиципативног модела одлучивања).
У овој дисциплини ће се анализирати модели јавне управе САД, Велике Британије и Новог Зеланда (представници либералног, вестминстерског модела реформи), затим Шведске (скандинавски модел), Немачке и Швајцарске (представници европског континентално федералног модела), Француске и Италије (део наполеоновске традиције) као и Словеније и Хрватске (део Југословенске традиције).

Исходи учења (стечена знања)

Студенти ће савладати знања везана за специфичности модела управе и управљања 10 земаља: САД, Нови Зеланд, те осам европских земаља, уз свест о специфичној правној и политичкој култури из којих су проистекли, те реформи које су од 1980-тих година све ове земље спровеле. Фокус ових анализа ће бити на демократичности функционисања овог система, отворености, транспарентности и одговорности према грађанима, те квалитету јавних услуга које се обезбеђују грађанима на овај начин. У том контексту студенти ће се оспособити да уче из добре праксе ових система, да пореде решења и подигну и своја теоријска знања и менаџерске вештине.

Садржај теоријске наставе

У предмету се анализира низ питања које одликују моделе управе (позиција државе и степен (де)централизације као и положај грађана у систему, утицај политичких партија (феномен политизације) на запошљавање, награђивање и на промоцију (напредовање) јавних службеника и промене до којих долази у бирократском моделу. Специфичности каријерног (затвореног) наспрам позиционог (отвореног) службеничког модела, вертикална и хоризонтална покретљивост службеника и коначно степен менаџеријалне аутономије службеника у смислу утицаја на спровођење политика и доношење важних одлука а све у функцији што бољег квалитета услуга које се пружају грађанима и заједници. У свим моделима ћемо пратити реформе које су спроведене (Нова јавна управа) од унутрашњих промена (структурне и организационе промене, процеси и инструменти координације и усмеравања, до подизања квалитета лидершипа и управљања људским ресурсима, преко спољашњих системских промена (вертикалне промене: између разних нивоа власти: децентрализација, деволуција, функционално ре-скализање и хоризонталне промене у смислу територијалне консолидације те међуопштинске и регионалне сарадње. Важан део ових анализа биће промене које су највидљивија одлика Нове јавне управе: тржиште, приватизација и укључивање организација приватног и трећег сектора у пружање јавних услуга, те нове обавезе које јавни сектор добија (квалитетна регулатива осетљива на потребе друштва и грађана) уз повећанз одговорност према јавном интересу.

Садржај практичне наставе

Вежбе, ситуациони тестови, студија случаја и други облици наставе којима се подстиче активно учешће студената у компаративним анализама ефеката коришћења различитих реформских инструмената.

1. Веран Станчетић, Реформа јавне управе - ка новој јавној управи - упоредни модели, ФПН, Чигоја, 2015.

2. (додатна) Sabine Kuhlmann & Hellmut Wollman, Introduction to Comparative Public Administration, Edvard Elgar, 2014.

3. (додатна) Martin Painter, Guy Peters (ed.) Tradition and Public Administration, Palgrave Macmillan, 2010.

предавања, илустрација теорије на анализи реалних случајева, дискусија