Komparativna javna uprava

Ciljevi izučavanja predmeta

Komparativna javna uprava predstavlja disciplinu koja analizira modele javne uprave (i reformi) u kontekstu savremenih izazova vladanja i upravljanja svih nivoa vlasti (država, lokalne vlasti). Ovi modeli se analiziraju kao deo pravne i političke kulture ovih zemalja (Evropska napoleonska, kontinentalno federalistička, skandinavska, anglosaksonska i američka tradicija) a reforme koje su sprovedene, te njihove institucije i praksa se posmatraju u kontekstu brige o građanima, demokratiji i zaštiti javnog interesa (obezbeđivanje javnih usluga prema potrebama građana i razvijenost participativnog modela odlučivanja).
U ovoj disciplini će se analizirati modeli javne uprave SAD, Velike Britanije i Novog Zelanda (predstavnici liberalnog, vestminsterskog modela reformi), zatim Švedske (skandinavski model), Nemačke i Švajcarske (predstavnici evropskog kontinentalno federalnog modela), Francuske i Italije (deo napoleonovske tradicije) kao i Slovenije i Hrvatske (deo Jugoslovenske tradicije).

Ishodi učenja (stečena znanja)

Studenti će savladati znanja vezana za specifičnosti modela uprave i upravljanja 10 zemalja: SAD, Novi Zeland, te osam evropskih zemalja, uz svest o specifičnoj pravnoj i političkoj kulturi iz kojih su proistekli, te reformi koje su od 1980-tih godina sve ove zemlje sprovele. Fokus ovih analiza će biti na demokratičnosti funkcionisanja ovog sistema, otvorenosti, transparentnosti i odgovornosti prema građanima, te kvalitetu javnih usluga koje se obezbeđuju građanima na ovaj način. U tom kontekstu studenti će se osposobiti da uče iz dobre prakse ovih sistema, da porede rešenja i podignu i svoja teorijska znanja i menadžerske veštine.

Sadržaj teorijske nastave

U predmetu se analizira niz pitanja koje odlikuju modele uprave (pozicija države i stepen (de)centralizacije kao i položaj građana u sistemu, uticaj političkih partija (fenomen politizacije) na zapošljavanje, nagrađivanje i na promociju (napredovanje) javnih službenika i promene do kojih dolazi u birokratskom modelu. Specifičnosti karijernog (zatvorenog) naspram pozicionog (otvorenog) službeničkog modela, vertikalna i horizontalna pokretljivost službenika i konačno stepen menadžerijalne autonomije službenika u smislu uticaja na sprovođenje politika i donošenje važnih odluka a sve u funkciji što boljeg kvaliteta usluga koje se pružaju građanima i zajednici. U svim modelima ćemo pratiti reforme koje su sprovedene (Nova javna uprava) od unutrašnjih promena (strukturne i organizacione promene, procesi i instrumenti koordinacije i usmeravanja, do podizanja kvaliteta lideršipa i upravljanja ljudskim resursima, preko spoljašnjih sistemskih promena (vertikalne promene: između raznih nivoa vlasti: decentralizacija, devolucija, funkcionalno re-skalizanje i horizontalne promene u smislu teritorijalne konsolidacije te međuopštinske i regionalne saradnje. Važan deo ovih analiza biće promene koje su najvidljivija odlika Nove javne uprave: tržište, privatizacija i uključivanje organizacija privatnog i trećeg sektora u pružanje javnih usluga, te nove obaveze koje javni sektor dobija (kvalitetna regulativa osetljiva na potrebe društva i građana) uz povećanz odgovornost prema javnom interesu.

Sadržaj praktične nastave

Vežbe, situacioni testovi, studija slučaja i drugi oblici nastave kojima se podstiče aktivno učešće studenata u komparativnim analizama efekata korišćenja različitih reformskih instrumenata.

1. Veran Stančetić, Reforma javne uprave - ka novoj javnoj upravi - uporedni modeli, FPN, Čigoja, 2015.

2. (dodatna) Sabine Kuhlmann & Hellmut Wollman, Introduction to Comparative Public Administration, Edvard Elgar, 2014.

3. (dodatna) Martin Painter, Guy Peters (ed.) Tradition and Public Administration, Palgrave Macmillan, 2010.

predavanja, ilustracija teorije na analizi realnih slučajeva, diskusija