Политичка култура и политички поредак

Циљеви изучавања предмета

Општи циљ предмета је да опреми студенте знањем, разумевањем, компетенцијама, вештинама и аналитичким оруђима потребним за самостално критичко читање изворне литературе, аргументовано разматрање основних проблема који се односе на политичку културу и политички поредак, као и примену тако стечених знања и способности на анализу политичких институција, поредака, идеја, вредности и проблема.

Исходи учења (стечена знања)

На крају се очекује да студенти: (по)знају, разумеју и тумаче основне елементе и концепте политичке културе и политичког поретка; (препо)знају концепте идеје важних политичких мислилаца који су се бавили питањима политичке културе и политичког поретка; стекну навику читања и самосталног анализирања изворних политичких текстова и дела; унапреде своје способности и вештине читања и разумевања текстова, као и усменог и писаног изражавања и аргументације; развију способност да анализирају, критички промишљају и вреднују различите политичке идеје, теорије и становишта и цене вредност критичког размишљања.

Садржај теоријске наставе

Теорије грађанства; Грађанство и национализам; Политичка култура: социјализација и ауторитарна личност; Како истраживати политичку културу?; Конституционализам; Милитантна демократија; Екстремни ред и поредак: тоталитаризми; Екстремни (не)ред: анархизми.

Садржај практичне наставе

Менторски рад с студентима на одаберу истраживачке теме; Јавне презентације теме истраживања; Менторски рад при писању семинарских радова.

1. Milan Podunavac, Politička kultura i Politički odnosi, 2. dopunjeno izdanje (Beograd: FPN, Čigoja, 2008), str. 89 – 109.

2. Bojan Vranić, Đorđe Vuković, Nenad Kecmanović, Kulturna uporišta politike, Beograd: Čigoja, 2018, str. 31-53;

3. S. Lipset i Dž. Lejkin, Demokratski vek, str. 226 – 253

4. Mirjana Vasović, „Politička socijalizacija i promene političke kulture", u: Fragmenti političke kulture, ured. Mirjana Vasović (Beograd: Institut za političke studije), 80 - 110.

5. Gabriel Almond i Sidni Verba, Civilna kultura, (Zagreb: Politička kultura), 13-35.

6. Milan Podunavac, Princip građanstva i poredak politike, 2. izdanje (Beograd: FPN, Čigoja, 2001), str. 41-85.

7. Jelena Vasiljević, "Ključni elementi transformacije režima državljanstva u Srbiji od 1990. Godine", u Državljani i državljanstvo posle Jugoslavije, ured- Džo Šo, Igor Štiks (Beograd: Clio, 2012), str. 71-91.

8. Jirgen Habermas, Građanstvo i nacionalni identitet: neka razmišljanja o budućnosti Evrope.

9. Uirih Projs, "Konstitucionalizam i demokratija", u Država i demokratija, ured. Milan Podunavac (Beograd: FPN, 2010), str. 99-105;

10. Nenad Dimitrijević, "Uvek iznad prava? Još jednom o opravdanju sudskog tumačenja ustava", u Demokratija na ivici: rasprave o krizi i alternativama (Beograd: Fabrika knjiga, 2016), str. 17-47.

11. Nenad Dimitrijević, "Militantna demokratija, konstitucionalna demokratija i osnovna prava: da li su prijatelji demokratije neprijatelji slobode", u Demokratija na ivici: rasprave o krizi i alternativama (Beograd: Fabrika knjiga, 2016), str. 49-79.

12. Nenad Dimitrijević, "Jedan odgovor na krizu demokratije: društveni pokreti kao konstitutivna moć" u Demokratija na ivici: rasprave o krizi i alternativama (Beograd: Fabrika knjiga, 2016), str. 109-139.

13. Violeta Beširević, "Institucionalizacija i 'devitalizacija' militantne demokratije u Srbiji: slučaj zabrane udruženja", u Ustavi u vremenu krize -postjugoslovenska perspektiva ured

14. Milan Podunavac, Biljana Dorđević (Beograd: Udruženje za političke nauke Srbije, Fakultet političkih nauka, 2014), str. 151-172.

15. Robert Paul Wolff, U odbranu anarhizma (Zagreb: DAF, 2001), prvo poglavlje: Sukob vlasti i autonomije, str. 27-40, 81-88.

16. Bernard Bruneteau, Totalitarizmi (Zagreb: Politička kultura, 2002), str. 74-88.

17. Bernard Bruneteau, Totalitarizmi (Zagreb: Politička kultura, 2002), "Nacionalističko lice: fašistička Italija", 4. poglavlje, str. 122-144.

18. Zoran Senta, "Dodatak: 65 godina anarhizma" u MaxNettlau, Povijest anarhizma (Zagreb: DAF, 2000).

Настава се организује кроз интерактивна предавања која треба да приближе литературу студентима уз развој критичког мишљења о задатим темама. Практични део наставе састоји се у активној припреми за писање индивидуалних истраживачких (семинарских) радова, рада на јавној одбрани изабране теме и истраживчког питања, као и кроз дискусију о проблемим које рад покрива.