- Насловна
Глобални односи
Циљеви изучавања предмета
Циљ предмета је оспособљавање студената за разумевање савремених глобалних односа, промена у
структури и процесу међународног система, као и расподеле моћи међу кључним актерима глобалних
односа у 21. веку. Такође, циљ је да студенти разумеју основне концепте у међународним односима, као
што су моћ, национални интереси, анархија, равнотежа снага, идентитет и други, и науче да их успешно
примене у истраживачком раду. На крају, циљ је да студенти спознају кључна кретања у савременим
економским односима и промене у архитектури глобалне економске владавине.
Исходи учења (стечена знања)
Слушаоци овог предмета ће стећи специјализована и продубљена знања из области међународне политике,
стратешких студија и међународних економских односа. Након положеног испита биће оспособљени да:
самостално спроведу истраживачки рад усмерен ка структури, кључним процесима, концептима и
феноменима из области глобалних односа; критички читају стручну литературу и критички промишљају о
савременим глобалним односима; равноправно дискутују о изазовима савремених глобалних односа у
академском окружењу и на међународним научним скуповима; препознају правилности у односима међу
најзначајнијим актерима данашњице, градивне елементе данашњег поретка, као и улогу појединаца у
међународним политичким и економским односима и, на крају, да предвиђају будуће правце кретања у
глобалним односима.
Садржај теоријске наставе
Међународни и глобални односи у 21. веку: промене у систему или промене система?; Структура и
распоред моћи у међународним и глобалним односима; Да ли су теорије данас важне? Релевантност
равнотеже снага у 21. веку; Мултилатерално уређење глобалних односа; Глобални трговински систем:
мултилатерална vs. регионална трговинска либерализација; Међународне финансијске интеграције:
трошкови и користи; Положај малих држава у глобалним односима; Поглед унутар држава: појединци који
обликују историју; Социјалне последице економске глобализације: неједнакост, миграције и популизам;
”Успон осталих” и глобална стабилност; Сједињене Америчке Државе у првим деценијама 21. века:
опадање или нови амерички век?; Свет у наредној деценији.
Садржај практичне наставе
Практична настава на предмету Глобални односи изводиће се кроз структуиране расправе, презентације и
студије случајева. На сваком од часова предавања студенти ће бити подстицани на критичко промишљање
и аргументовану расправу о кључним изазовима глобалних односа. На тај начин ће се оспособити знањем и
вештинама потребним за равноправно учешће у домаћим и међународним академским дебатама. Кроз
презентацију анализе оригиналног научног чланка и колективну расправу, студенти ће савладати или
унапредити вештине критичког читања литературе. На крају, студије случаја ће бити од огромног значаја
за способност примене теоријских концепата из области глобалних односа на савремену збиљу.
Драган Р. Симић, Расправа о поретку, Завод за уџбенике, Београд, 2012, друго издање, стр. 288 – 328
Драган Р. Симић, Драган Живојиновић, „Различита виђења распореда моћи у међународним односима после Хладног рата“, у: Радмила Накарада, Драган Живојиновић (Ур), Србија у у европском и глобалном контексту, Факултет политичких наука, Београд, 2012, стр. 17 – 45
Драган Р. Симић, Драган Живојиновић, ”Сједињене Америчке Државе и изазивачи на почетку 21. века”, у: Драган Р. Симић, Драган Живојиновић и Никола Јовић (Ур), Сједињене Америчке Државе и изазивачи, Факултет политичких наука, Београд, стр. 9-26
Драган Р. Симић, Драган Живојиновић, ”Кључне одлике стратешког окружења Европске уније од 2016. године до данас”, у: Драган Р. Симић, Дејан Миленковић и Драган Живојиновић, (Ур), Европа за мене, Факултет политичких наука, Београд, 2018
Драган Р. Симић, Драган Живојиновић, Тридесет година од пада Берлинског зида и међународни односи”, у: Драган Р. Симић, Драган Живојиновић и Стеван Недељковић, Српско-амерички односи: тридесет година од пада Берлинског зида, Факултет политичких наука, Београд, 2021
Драган Р. Симић, Драган Живојиновић, „Од Спутњика до Ленова: шест таласа америчког деклинизма после Другог светског рата“, у: ГОДИШЊАК ФПН 2010, Вол. 4, Бр. 4, стр. 269-295
Драган Р. Симић, Драган Живојиновић, „Да ли је опадање неминовно? - Неколико аргумената против“, Српска политичка мисао, Вол. 32, Бр. 2, 2011, стр. 169 – 190
Daniel W. Drezner, ”The Outsourcing Bogeyman” , Foreign Affairs, May/June 2004, pp. 22-34
Branko Milanović, ”Inequality and its Discontents” , Foreign Affairs, August 2011
Charles W. Kegley, Jr., Gregory A. Raymond, The Global Future, Cengage Learning, Boston, MA., 2013
Džozef Naj, Budućnost moći, Arhipelag, Beograd, 2012
Стеван Недељковић, Стратегија уравнотежавања у међународним односима, студија случаја: француско и немачко уравнотежавање Сједињених Америчких Држава после Хладног рата, докторски рад, Универзитет у Београду – Факултет политичких наука, Београд, 2020, стр. 203-213, 226-260, 274-284
John G. Ikenberry, A World Safe for Democracy: Liberal Internationalism and the Crises of Global Order, Yale University Press, New Haven, 2020, pp. 255-311
Ричард Хас, Свет у нереду: америчка спољна политика и криза старог поретка, ЦИРСД, Београд, 2017, стр. 219-249, 281-301
Џон Миршајмер, Велика заблуда: либерални снови и међународна реалност, ЦИРСД, Београд, 2019
Hal Brands, Francis J. Gavin, (Eds), Covid - 19 and World Order: The Future of Conflict, Competition and Cooperation, Johns Hopkins University Press, Baltimore, 2020
Alexander Cooley and Daniel Nexon, Exit from Hegemony: The Unraveling of the American Global Order, Oxford University Press, Oxford, 2020
Richard Baldwin, The World Trade Organization and the Future of Multilateralism, in Jeffry A. Frieden, David A. Lake, J. Lawrence Broz, International Political Economy (6th edition), W.W.Norton & Company. Inc, 2017, pp. 339-356
Pascal Lamy, Is Trade Multilateralism being Threatened by Regionalism?, Adelphi Series, 54:450, 2014, pp. 61-78
Anne O. Krueger, An Enduring Need: The Importance of Multilateralism in the Twenty-First Century, World Scientific Book Chapters, in: Struggling with Success Challenges Facing the International Economy, 2012, pp. 273-287
Jeffry A. Frieden, The Governance of International Finance, in Jeffry A. Frieden, David A. Lake, J. Lawrence Broz, International Political Economy (6th edition), W.W.Norton & Company. Inc, 2017, pp. 518-534
Andre Broome, Issues and Actors in the Global Political Economy, Palgrave Macmillan, 2014, pp. 185-201
Peter Praet, The future of global financial integration, Global Research Forum on International Macroeconomics and Finance, Federal Reserve Bank of New York, 2016
Dani Rodrik, Populism and the Economics of Globalization, Journal of International Business Policy, 2018
Gary P. Freeman & Alan K.Kessler, Political Economy and Migration Policy, in Jeffry A. Frieden, David A. Lake, J. Lawrence Broz, International Political Economy (6th edition), W.W.Norton & Company. Inc, 2017, pp. 359- 377
Branko Milanovic, Global Economic Inequality in Numbers: In History and Now, in Jeffry A. Frieden, David A. Lake, J. Lawrence Broz, International Political Economy (6th edition), W.W. Norton & Company. Inc, 2017, pp. 416-427
Andrew F. Cooper, Jorge Heinr, Ramesh Thakur (eds), The Oxford Handbook of Modern Diplomacy, Oxford University Press, Oxford, 2013. pp. 25-90; 248-384;577-899
Ronald A. Walker, Multilatreal Conferences: Purposeful International Negotiation, Palgrave Macmillan, Basingstoke, 2004
Elisa Lopez-Lucia and Frank Mattheis (eds), The Unintended Consequences of Interregionalism – Effects on Regional Actors, Societies and Structures, Routledge, London and New York, 2021
Karen E. Smith and Katie Verlin Laatikainen (eds), Group Politics in UN Multilateralism, Brill Nijhoff, Lieden, Boston, 2020.; Mark Schafer, Stephen G. Walker (eds), Operational Code Analysis and Foreign Policy Roles, Routledge, New York and London, 2021. pp. 45-92; 149-242;373-385; Archie Brown, The Human Factor – Gorbachev, Reagan and Thatcher and the end of Cold War, Oxford University Press, Oxford, 2020.; Daniel W. Drezner, The Toddler in Chief: What Donald Trump Teaches Us About the Modern
Предавања, презентације, студије случаја, семинари.
-
Основне студије
-
Мастер студије
-
Докторске студије