Јавна сфера и медији

Циљеви изучавања предмета

Циљ курса је да омогући познавање водећих приступа и разумевање теоријских разлика у савременим
схватањима 'јавне сфере'. Разматрају се нормативе, структурне и институционалне критике класичног
либералног концепта и њихова релевантност у актуелним дебатама о виртуелној јавној сфери.
Кроз нове медијске праксе развијају се нове форме транскултурног повезивања и разни облици активизма, грађанске и политичке партицијапције. Они доприносе креирању дручагијих јавности и хибридних јавних сфера које укључују глобално умрежене онлајн и офлајн просторе. Нове могућности комуникације у дигиталном добу тако подједнако трасформишу грађанску и политичку сферу (е-демократија ) али и културу свакодневног живота. Функционисање и улога медија, најзначајније институције јавности, ратматра се из угла политичких, економских и културних особености дигиталне културе и умреженог друштва. У глобализованим јавним сферама, кроз разне форме грађанског умрежавања, настају и нови облици демократије у којој јача улога грађанског надзора попут 'мониторне демократије' ,'надзорног капитализма'. Сложена дијалектика односа приватног и јавног разматра се у односу на нове могућности које се отварају у новим медијима, али се разматрају и њихове негативне одлике и нежељене последице на јавност (фрагментација, апатијa, поларизација).

Исходи учења (стечена знања)

Познавање нових приступа у изучавању јавне сфере и критичко разумевање идеолошке улоге медија у
условима 'високе медијатизације'. Способност критичке анализе улоге медија у процесу дигитализације,
глобализације и фрагментације јавности. Разумевање везе између вритуелних јавних простора и
демократске јавне сфере. Способност критичке анализе нових облика грађанске партиципације и е-
демократије. Способност идентификовања кључних проблема у односима технолошких платформи и медија у дигиталном окружењу.

Садржај теоријске наставе

1.Јавна сфера: критичко читање концепта. Интернет као нова јавна сфера. Виртуелна јавна сфера 2.0.
2. Друштво у дигитлном окружењу. Информационо друштво. Умрежено друштво. Платформско друштво.
3. Медијска култура. Дигитална култура. Конвергентна култура
4. Нове медијске конфигурације. Хибридни медијски системи. Традиционални медији и технолошке
платформе.
5. Медијско обиље као друштвени проблем. Нови медији и слобода говора. Медијски популизам и
критичка јавност. Лажне вести, медијска и политичка поларизација.
6. Медији, јавна сфера и демократија. Промене професионалних и социјалних улога у јавној комуникацији. Алгоритми, интермедијатори, prosumers. Пети сталеж и пост-демократија: нови актери и нове институције у јавној сфери.

1. Milivojević Snježana, Mediji, ideologija i kultura, Fabrika knjiga, 2015.

2. McChesney W. Robert, Digital Disconnect: How Capitalism is turning the Internet against democracy, The New Press, 2013..

3. Lievrouw and Livingstone Sonia, (Eds.) The Handbook of New Media, London: Sage, pp. 432-447..

4. Jenkins Henry, Convergence Culture: Where Old and New Media Collide, NYU Press, 2006..

5. Democracy, Journalism and Technology: New developments in an enlarged Europe, ECREA 2008 Summer School..

6. Castells Manuel, The Rise of the Network Society, Second Edition. U.S.: Blackwell Publishing, 2006..

7. Dahlgren Peter, The Internet, Public Spheres and Political Communication: Dispersion and DeliberationPolitical Communication, Taylor & Francis Inc., pp. 222:147–162, 2005..

8. Papacharissi Zizi, The virtual sphere: The net as a public sphere, New Media and Society 4 (1): 5-23, 2002.

9. The Theory of the Public Sphere: A Critical Appraisal, The Polity Reader in Critical Theory, Cambridge: The Polity Press..

10. Fraser, N: Transnationalizing the Public Sphere, Polity Press, 2014, pp.8- 43.

11. Van Dijck: The Platform Society, Oxford University Press, 2018.

12. Chadwick. А : The Hybrid Media Systems, Oxford University Press, 203-2017.

Предавања и семинари