Balkan u međunarodnim i globalnim odnosima na početku 21. veka

Ciljevi izučavanja predmeta

Ovaj predmet je usmeren na pitanja pozicije i mesta Balkana u međunarodnim i globalnim odnosima na početku 21. veka. Predmet ima za cilj da poveća stručnu informisanost studenata o ovim pitanjima. Takođe, da kod studenata razvije znanje o analitičkim i metodološkim sredstvima kojim bi mogli da razumeju, analiziraju i naučno istražuju međunarodne i globalne odnose, sa fokusom na njihovom prelamanju na pojedinim pitanjima balkanskog regiona. Perspektiva koju ovde razvijamo jeste dualna: sa jedne strane interesuju nas međunarodnih i globalni trendovi i njihove posledice na zemlje Balkana i na Balkan kao politički, bezbednosni i identitetski region. Sa druge strane, bavićemo se i procesima formulisanja, prihvatanja i imlementiranja politika kojima same zemlje toga regiona odgovaraju na globalne i međunarodne izazove. Predmet ima za cilj postizanje visokog nivoa sveobuhvatnog razumevanja mesta Balkana u međunarodnoj politici početkom 21. veka.

Ishodi učenja (stečena znanja)

Studenti će na ovom predmetu steći sledeća znanja i veštine: 1) sposobnost kritičkog analiziranja globalne i međunarodne politike, a naročito onih njenih aspekata koji se odnose na balkanski region, 2) sposobnost razumevanja procesa neprekinute interakcije između balkanskih aktera i spoljašnjih aktera međunarodne i globalne politike, 3) sposobnost korištenja analitičkih sredstava kojima se analiziraju političkih procesi, na nivou koji je adekvatan za Master studije, 4) sposobnost kritičkog preispitivanja sopstvenih argumenata i pozicija u verbalnoj interakciji sa drugim studentima i nastavnikom, 5) sposobnost pisanja stručnog rada, kroz obavezan seminarski rad.
Studenti bi po završenom predmetu trebali da imaju celovit pregled pozicije Balkana u međunarodnim i globalnim odnosima i da umeju da nastave samostalno stručno analiziranje odgovarajućih politika u vezi sa ovom temom.

Sadržaj teorijske nastave

1. Karakteristike globalnog poretka početkom 21. veka
2. Istorijski uvod: Balkan u okvirima spostvenog istorijskog nasleđa
3. Koliko Balkana početkom 21. veka? Zapadni Balkan i drugi na Balkanu.
4. Balkan kao „čekaonica za EU“ ili kao „Evropa izvan EU“?
5. Spoljna politika velikih zemalja EU na Balkanu: Nemačka i Francuska (Španija, Italija i Poljska).
6. „Turska na Balkanu“ ili „Turska i Balkan“?
7. SAD i Balkan početkom 21. veka
8. Rusija i Balkan početkom 21. veka
9. Kina i Balkan početkom 21. veka
10. Ostali spoljašnji akteri na Balkanu: Velika Britanija, arapske zemlje
11. Kako balkanske zemlje odgovaraju na izazove iz međunarodne i globalne sfere?
12. Budućnost Balkana

Sadržaj praktične nastave

1. Uvodni čas: organizacijska pitanja i uvod u sadržaj predmeta
2. Okrugli sto: Balkan u međunarodnim i globalnim odnosima (učestvuju eksperti i studenti)
3. Završna diskusija

1. Dragan Đukanović i Branislav Đorđević: „Mini-Shengen“: concept, implementation and Controversies“, Međunarodni problemi / International Problems, 73 (3), 595-617, 2021

2. Stevan Rapaić: „Mini-Schengen“ as an opportunity for new regional economic integration, Međunarodni problemi / International Politics, 73 (3), 566-594, 2021

3. Mihajlo Vučić: European Union and the Belt and Road initiative: a courious case of Serbia, Međunarodni problemi / International Problems, 72 (2): 337-355, 2020

4. D. D. Krjikanov i J. G. Ponomarjova: Balkanski dah Pekinga. Strategija i taktika kineskog prisustva u zemljama Zapadnog Balkana, Argumenti 14 (40): 191-290, 2020

5. Miša Stojadinović: Geopolitika i energetska bezbednost balkanskih država, Politika nacionalne bezbednosti, 19 (2): 113-131, 2020

6. Mile Bjelajac: Balkan Balkanskim narodima ili Balkan imperijama?, Politika nacionalne bezbednosti, 19 (2): 9-38, 2020

7. Anastas Vangeli: Western Balkan Discourses on and Positioning Towards China During the COVID-19 Pandemics, Prague Security Studies Institute, February 2021

8. Nevena Šekarić: China's 21 century geopolitics and geo-economics: An evidence from the Western Balkans, Međunarodni problemi / International Problems, 72 (2): 356-376, 2020

9. Dejan Jović: Accession to the European Union and Perception of External Actors in the Western Balkans, Croatian International Relations Review, 24 (83): 6-32, 2018

10. Dejan Jović: Europa izvan Europske unije: nove dileme pri definiranju europskog identiteta, Revija za sociologiju, 48 (3). 359-394, 2018

Predmet se izvodi u kombinaciji predavanja (45-minuta) i seminarske diskusije (45-minuta). Od studenata se očekuje aktivno učestvovanje u nastavi kroz prezentacije i diskusiju. Predmet ima četiri vrste susreta: 1) uvodni susret organizacijskog tipa, 2) 12 tematskih susreta, 3) okrugli sto sa ekspertima i studentima i 4) završna diskusija – evaluacija samog predmeta kao i diskusija o temama koje su uključene u ovaj program.