Балкан у међународним и глобалним односима на почетку 21. века

Циљеви изучавања предмета

Овај предмет је усмерен на питања позиције и места Балкана у међународним и глобалним односима на почетку 21. века. Предмет има за циљ да повећа стручну информисаност студената о овим питањима. Такође, да код студената развије знање о аналитичким и методолошким средствима којим би могли да разумеју, анализирају и научно истражују међународне и глобалне односе, са фокусом на њиховом преламању на појединим питанјима балканског региона. Перспектива коју овде развијамо јесте дуална: са једне стране интересују нас међународних и глобални трендови и њихове последице на земље Балкана и на Балкан као политички, безбедносни и идентитетски регион. Са друге стране, бавићемо се и процесима формулисања, прихватања и имлементирања политика којима саме земље тога региона одговарају на глобалне и међународне изазове. Предмет има за циљ постизање високог нивоа свеобухватног разумевања места Балкана у међународној политици почетком 21. века.

Исходи учења (стечена знања)

Студенти ће на овом предмету стећи следећа знања и вештине: 1) способност критичког анализирања глобалне и међународне политике, а нарочито оних њених аспеката који се односе на балкански регион, 2) способност разумевања процеса непрекинуте интеракције између балканских актера и спољашњих актера међународне и глобалне политике, 3) способност кориштења аналитичких средстава којима се анализирају политичких процеси, на нивоу који је адекватан за Мастер студије, 4) способност критичког преиспитивања сопствених аргумената и позиција у вербалној интеракцији са другим студентима и наставником, 5) способност писања стручног рада, кроз обавезан семинарски рад.
Студенти би по завршеном предмету требали да имају целовит преглед позиције Балкана у међународним и глобалним односима и да умеју да наставе самостално стручно анализирање одговарајућих политика у вези са овом темом.

Садржај теоријске наставе

1. Карактеристике глобалног поретка почетком 21. века
2. Историјски увод: Балкан у оквирима споственог историјског наслеђа
3. Колико Балкана почетком 21. века? Западни Балкан и други на Балкану.
4. Балкан као „чекаоница за ЕУ“ или као „Европа изван ЕУ“?
5. Спољна политика великих земаља ЕУ на Балкану: Немачка и Француска (Шпанија, Италија и Пољска).
6. „Турска на Балкану“ или „Турска и Балкан“?
7. САД и Балкан почетком 21. века
8. Русија и Балкан почетком 21. века
9. Кина и Балкан почетком 21. века
10. Остали спољашњи актери на Балкану: Велика Британија, арапске земље
11. Како балканске земље одговарају на изазове из међународне и глобалне сфере?
12. Будућност Балкана

Садржај практичне наставе

1. Уводни час: организацијска питања и увод у садржај предмета
2. Округли сто: Балкан у међународним и глобалним односима (учествују експерти и студенти)
3. Завршна дискусија

1. Драган Ђукановић и Бранислав Ђорђевић: „Mini-Shengen“: concept, implementation and Controversies“, Међународни проблеми / International Problems, 73 (3), 595-617, 2021

2. Стеван Рапаић: „Mini-Schengen“ as an opportunity for new regional economic integration, Међународни проблеми / International Politics, 73 (3), 566-594, 2021

3. Михајло Вучић: European Union and the Belt and Road initiative: a courious case of Serbia, Међународни проблеми / International Problems, 72 (2): 337-355, 2020

4. Д. Д. Крјиканов и Ј. Г. Пономарјова: Балкански дах Пекинга. Стратегија и тактика кинеског присуства у земљама Западног Балкана, Аргументи 14 (40): 191-290, 2020

5. Миша Стојадиновић: Геополитика и енергетска безбедност балканских држава, Политика националне безбедности, 19 (2): 113-131, 2020

6. Миле Бјелајац: Балкан Балканским народима или Балкан империјама?, Политика националне безбедности, 19 (2): 9-38, 2020

7. Анастас Вангели: Western Balkan Discourses on and Positioning Towards China During the COVID-19 Pandemics, Prague Security Studies Institute, February 2021

8. Невена Шекарић: China's 21 century geopolitics and geo-economics: An evidence from the Western Balkans, Међународни проблеми / International Problems, 72 (2): 356-376, 2020

9. Дејан Јовић: Accession to the European Union and Perception of External Actors in the Western Balkans, Croatian International Relations Review, 24 (83): 6-32, 2018

10. Дејан Јовић: Europa izvan Europske unije: nove dileme pri definiranju europskog identiteta, Ревија за социологију, 48 (3). 359-394, 2018

Предмет се изводи у комбинацији предавања (45-минута) и семинарске дискусије (45-минута). Од студената се очекује активно учествовање у настави кроз презентације и дискусију. Предмет има четири врсте сусрета: 1) уводни сусрет организацијског типа, 2) 12 тематских сусрета, 3) округли сто са експертима и студентима и 4) завршна дискусија – евалуација самог предмета као и дискусија о темама које су укључене у овај програм.