Identiteti i drugost na Balkanu

Ciljevi izučavanja predmeta

Ovaj predmet bavi se pitanjima identiteta na Balkanu – pri čemu se pojam „identitet“ ovde ispituje i u jednini (da li postoji neki specifični identitet Balkana) i u množini (koliko identiteta na Balkanu?).
Predmet se bavi pitanjima: Ako postoji balkanski identitet kao takav, šta su njegove najvažnije
karakteristike? Da li su „sopstvo“ i „drugost“ na Balkanu dovoljno jasno definisani da bismo taj region mogli da tretiramo kao relevantan entitet, tj. političku celinu u savremenosti – makar i u nekom redukovanom obliku kao „Zapadni Balkan“?
Interesuje nas, takođe, i kakav je model interakcije specifičnih postojećih identiteta na Balkanu: da li su međusobno nespojivi, konfliktni jedan prema drugome; ili su paralelni sa jasno određenim granicama; ili su stalno fluktuirajući i fleksibilni do tačke u kojoj nije više moguće odrediti jasne granice među njima? Ova se pitanja postavljaju u kontekstu bilateralnih odnosa između pojedinih država Balkana, ali i u procesu izgradnje i konsolidovanja nacionalnih/državnih identiteta svake pojedine države u tom regionu.
Glavni cilj predmeta je da omogući studentima da samostalno i kvalifikovano analiziraju savremena identitetska pitanja na Balkanu; da razumeju kompleksnost tih pitanja, te da ih postave u istorijski i savremeni kontekst.

Ishodi učenja (stečena znanja)

Ishodi predmeta su: 1) sticanje i sistematizovanje znanja studenata o politici i društvu na Balkanu; 2) sticanje specifičnih znanja o identitetskim pitanjima Balkana, 3) sticanje pregleda savremene literature o identiteskim pitanjima, 4) povećanje sposobnosti studenata da u pisanoj i usmenoj komunikaciji prezentuju akademski fundirane zaključke.

Sadržaj teorijske nastave

1. O čemu govorimo kada govorimo o identitetu?
2. Zamišljanje Balkana u istorijskom kontekstu I: Balkan u doba imperija
3. Zamišljanje Balkana u istorijskom kontekstu II: Balkan u doba nacija
4. Zamišljanje Istoka i Zapada, Severa i Juga na Balkanu
5. Balkan kao mesto ukrštanja i uticaja Drugih: spoljašnji akteri na Balkanu
6. Dizajniranje nacionalnih identiteta na Balkanu: komparativna analiza slučajeva
7. Suverenizam i nadnacionalni Drugi: Balkan, Evropa, globalizacija
8. Refleksije o Sopstvu: interpretiranje prošlosti, politika istorije na Balkanu
9. Kultura, umetnost, sport u procesu definisanja identiteta na Balkanu
10. Rodni identiteti na Balkanu
11. Nestanak Balkana? „Evropeizacija“ kao „de-balkanizacija“?
12. Pobeda Balkana iz stereotipa i predrasuda? Balkanizacija Evrope i sveta?

Sadržaj praktične nastave

1. Uvodno izlaganje o organizacijskim pitanjima i litetraturi
2. Metodološka pitanja: pisanje eseja
3. Okrugli sto o identitetskim pitanjima savremenog Balkana

1. Marija Todorova: Imaginarni Balkan, Beograd: Biblioteka XX. vek, 2006

2. Vesna Goldsvorti: Izmišljanje Ruritanije: imperijalizam mašte, Beograd: Geopoetika, 2005

3. Božidar Jezernik: Zemlja u kojoj je sve naopako: prilozi za etnologiju Balkana, Sarajevo: Bemust, 2000

4. Božidar Jezernik: Divlja Evropa: Balkan u očima putnika sa Zapada, Beograd: Biblioteka XX vek, 2007

5. Nikica Petković: O čemu govorimo kada govorimo o identitetu? Zagreb: Disput, 2020

6. Aleksandar Pavlović (ur): Figura neprijatelja: preosmišljavanje srpsko-albanskih odnosa, Beograd: IFDT, 2015

7. Historijski mitovi na Balkanu (zbornik), Sarajevo, Institut za istoriju, 2003

8. Endrju Baruh Vahtel: Stvaranje nacije, razaranje nacije, Beograd: Klio, 2000

9. Iver B. Nojman: Upotrebe Drugog: „Istok“ u formiranju evropskog identiteta, Beograd: Službeni glasnik, 2011

10. Slobodan Naumović: Upotreba tradicije, Beograd: IFDT, 2009

11. Marina Matešić i Svetlana Slapšak: Rod i Balkan: Zagreb: Durieux, 2017

Nastava se izvodi kroz predavanja i seminarske diskusije, te kroz okrugli sto i samostalno studiranje.
Sastoji se od 12 tematskih celina, te od tri susreta koji imaju organizacijski, metodološki i praktički
karakter.