Идентитети и другост на Балкану

Циљеви изучавања предмета

Овај предмет бави се питањима идентитета на Балкану – при чему се појам „идентитет“ овде испитује и у једнини (да ли постоји неки специфични идентитет Балкана) и у множини (колико идентитета на Балкану?).
Предмет се бави питањима: Ако постоји балкански идентитет као такав, шта су његове најважније
карактеристике? Да ли су „сопство“ и „другост“ на Балкану довољно јасно дефинисани да бисмо тај регион могли да третирамо као релевантан ентитет, тј. политичку целину у савремености – макар и у неком редукованом облику као „Западни Балкан“?
Интересује нас, такође, и какав је модел интеракције специфичних постојећих идентитета на Балкану: да ли су међусобно неспојиви, конфликтни један према другоме; или су паралелни са јасно одређеним границама; или су стално флуктуирајући и флексибилни до тачке у којој није више могуће одредити јасне границе међу њима? Ова се питања постављају у контексту билатералних односа између појединих држава Балкана, али и у процесу изградње и консолидовања националних/државних идентитета сваке поједине државе у том региону.
Главни циљ предмета је да омогући студентима да самостално и квалификовано анализирају савремена идентитетска питања на Балкану; да разумеју комплексност тих питања, те да их поставе у историјски и савремени контекст.

Исходи учења (стечена знања)

Исходи предмета су: 1) стицање и систематизовање знања студената о политици и друштву на Балкану; 2) стицање специфичних знања о идентитетским питањима Балкана, 3) стицање прегледа савремене литературе о идентитеским питањима, 4) повећање способности студената да у писаној и усменој комуникацији презентују академски фундиране закључке.

Садржај теоријске наставе

1. О чему говоримо када говоримо о идентитету?
2. Замишљање Балкана у историјском контексту I: Балкан у доба империја
3. Замишљање Балкана у историјском контексту II: Балкан у доба нација
4. Замишљање Истока и Запада, Севера и Југа на Балкану
5. Балкан као место укрштања и утицаја Других: спољашњи актери на Балкану
6. Дизајнирање националних идентитета на Балкану: компаративна анализа случајева
7. Суверенизам и наднационални Други: Балкан, Европа, глобализација
8. Рефлексије о Сопству: интерпретирање прошлости, политика историје на Балкану
9. Култура, уметност, спорт у процесу дефинисања идентитета на Балкану
10. Родни идентитети на Балкану
11. Нестанак Балкана? „Европеизација“ као „де-балканизација“?
12. Победа Балкана из стереотипа и предрасуда? Балканизација Европе и света?

Садржај практичне наставе

1. Уводно излагање о организацијским питањима и литетратури
2. Методолошка питања: писање есеја
3. Округли сто о идентитетским питањима савременог Балкана

1. Марија Тодорова: Имагинарни Балкан, Београд: Библиотека XX. век, 2006

2. Весна Голдсворти: Измишљање Руританије: империјализам маште, Београд: Геопоетика, 2005

3. Божидар Језерник: Земља у којој је све наопако: прилози за етнологију Балкана, Сарајево: Бемуст, 2000

4. Божидар Језерник: Дивља Европа: Балкан у очима путника са Запада, Београд: Библиотека XX век, 2007

5. Никица Петковић: О чему говоримо када говоримо о идентитету? Загреб: Диспут, 2020

6. Александар Павловић (ур): Фигура непријатеља: преосмишљавање српско-албанских односа, Београд: ИФДТ, 2015

7. Хисторијски митови на Балкану (зборник), Сарајево, Институт за историју, 2003

8. Ендрју Барух Вахтел: Стварање нације, разарање нације, Београд: Клио, 2000

9. Ивер Б. Нојман: Употребе Другог: „Исток“ у формирању европског идентитета, Београд: Службени гласник, 2011

10. Слободан Наумовић: Употреба традиције, Београд: ИФДТ, 2009

11. Марина Матешић и Светлана Слапшак: Род и Балкан: Загреб: Durieux, 2017

Настава се изводи кроз предавања и семинарске дискусије, те кроз округли сто и самостално студирање.
Састоји се од 12 тематских целина, те од три сусрета који имају организацијски, методолошки и практички
карактер.