Politika obrazovanja, tehnološkog i održivog razvoja

Ciljevi izučavanja predmeta

Savremene ekonomija znanja i ekonomija iskustva (knowlegde and experience economy) ističu znanje, kreativnost i inovativnost kao najvažnije komparativne prednosti za razvoj nekog društva. Cilj ove discipline je da osvetli upotrebljivost i primenjivost znanja koje omogućava obrazovni sistem (pre svega visoko obrazovanje i istraživanja) te komparativne prednosti koje ova razvojna strategija donosi.
Istražiće se koncepti američkog i reformisanog evropskog sistema (Bolonjska reforma) kojima se naglašava značaj primene znanja, uključivanje organizacija za čije potrebe se obrazuju kadrovi u kreiranje obrazovnih programa (osetljivost na potrebe tržišta rada), veće participacije studenata i istraživača u obrazovanju (aktivan pristup kako determinanta razvoja preduzetničke kulture), kao i efekti koji su ostvareni ovakvom razvojnom strategijom.
Ovaj kurs će se baviti analizom odnosa između obrazovanja, kao procesa stvaranja znanja i ekonomskog (tehnološkog i održivog) rasta i razvoja, u pogledu materijalnog i nematerijalnog blagostanja društva, sa ciljem da se identifikuju potencijalni problemi koji predstavljaju prepreku datog društva da maksimizira korist od ulaganja u sticanje znanja.

Ishodi učenja (stečena znanja)

Studenti će nakon uspešno završenog kursa ovladati znanjem i praktičnim veštinama koje će im omogućiti da analiziraju razvojne potrebe konkretnog društva i kreiraju predloge za unapređenje obrazovne politike koja adekvatno može da podrži te potrebe. Konkretnije, to podrazumeva da su studenti osposobljeni da identifikuju glavne aktere obrazovne politike (vlasti, obrazovne institucije, korisnici usluga), kao i njihove uloge i odnose u kreiranju i upravljanju obrazovnom politikom, zatim ciljeve, raspoložive instrumente i mehanizme njenog finansiranja. Studenti će posebno izučavati studije slučajeva dobre prakse (inkubator biznis centre, tehnološke parkove, primere uspešne primene znanja u oblasti društvenih nauka – specijalističke obuke i programi, programi za praktične politike, dobre primere saradnje raznih oblasti politika itd.) Osim toga, studenti će biti upoznati i obučeni da primenjuju različite tehnike za merenje kvaliteta usluga u oblasti obrazovanja i vrednuju rezultate obrazovne politike.

Sadržaj teorijske nastave

Potrebe savremenog, globalizovanog društva i tržišta se često menjaju postajući sve sofisticiranije, te je naglašena potreba za viskostručnim kadrovima koji obavljaju multidisciplinarne poslove i koji su osposobljeni za prilagođavanje stalnim promenama. Tradicionalni prisupi obazovanju i razvoju često ne daju zadvovoljavajuće rezultate. Shodno tome, ovoj kurs će se fokusirati na specifičnosti razvojnih potreba savremenog društva, uvažavajući savremene pristupe modernizaciji u ovim oblastima politika (jačanje veze između obrazovnih programa i tržišta rada, podsticanje kreativnosti, novih načina usvajanja znanja, višeg stepena individualnih istraživanja, inovativnosti, sticanja korisnih veština, itd.). Studenti će se upoznati sa komparativnim iskustvima u svetu (prevashodno učenje iz dobrih praksi, ali i identifikacije slabosti) uz poređenje sa stanjem u Srbiji, identifikacijom slabih tačaka našeg obrazovnog, naučnog i ekonomskog sistema i mogućnostima korekcije.
1. Obrazovanje i ekonomski rast i razvoj. Da li obrazovanje ubrzava ekonomski rast?
2. Ljudski kapital i ekonomski rast u SAD i Evropi posle Bolonje: kvantitativni i kvalitativni pokazatelji.
3. Ljudski kapital i ekonomski rast u zemljama u tranziciji – komparativna iskustva. Obrazovanje u Republici Srbiji u procesu tranzicije.
4. Obrazovanje i tržište rada u Srbiji – neusklađenost ponude i tražnje na tržištu rada. Uticaj demografske krize na obrazovni sistem Republike Srbije i njene ekonomske implikacije.

Sadržaj praktične nastave

Praktična nastava obuhvata analizu primenljivosti znanja stečenih kroz obrazovanje te šanse za razvoj ekonomije znanja i ekonomije iskustva u Srbiji, kroz primere dobre prakse i komparaciju sa dobrom praksom u svetu. Studenti će biti podstaknuti da istražuju primere dobre prakse i rešenja u raznim oblastima koja podstiču razvoj u izradi svojih seminarskih radova. U ovom procesu studenti će dati predlog za unapređenje u toj oblasti, zasnovano na uporednim iskustvima i primerima dobre prakse.

1. Vera Sapsenović, Obrazovna politika – globalni i lokalni procesi, IPA, Beograd, 2019.

2. Snežana Đođević, Analize javnih politika, FPN, Beograd, 2009. str. 234-257.

3. Derek Bok, Univerzitet na tržištu, KLIO, Beograd, 2005.

4. Obrazovanje i razvoj (ur. Veselin Vukotić, Danilo Šuković, Mirjana Rašević, Slobodan Maksimović, Vladimir Goati), Institut društvenih nauka, Centar za ekonomska istraživanja, Beograd, 2013.

5. International Handbook on the Economics of Education (ed. Geraint Johnes, Jill Johnes), Edward Elgar Publishing Ltd., 2004.

6. David C. McClealland, “Does Education Accelerate Economic Growth?”, Economic Development and Cultural Change, Volume XIV, No. 3, April 1966, pp. 257-278.

7. Alan B. Krueger, Mikael Lindahl, “Education for Growth: Why and for Whom?”, National Bureau of Economic Research, Working Paper 7591, March 2000., pp. 1-50.

predavanja, ilustracija teorije na analizi realnih slučajeva, diskusija, analiza studija slučaja, primera dobre prakse kao temelj za individualno istraživanje i uspešnu izradu seminarskih radova.