Komunikologija

Ciljevi izučavanja predmeta

Predmet komunikologija pristupa fenomenu ljudske komunikacije interdisciplinarno i razmatra ga kao složenu ljudsku interakciju zavisnu od različitih ličnih, simboličkih, kontekstualnih i društveno-kulturnih uslova. Predmet ima za cilj da studentima pruži uvid u različite pristupe komuniciranju, razloži glavne simbolske sisteme koje čovek primenjuje u komuniciranju, analizira dominantne oblike produkcije i razmene značenja u savremenom društvu. Predmet razmatra konstruisanje značenja na više nivoa, na nivou simbola, jezika, poruka, društva. Prvo se razmatraju osnovni komunikološki pojmovi – znak, simbol, značenje, semijoza, semiotika, simbolički/ekspresivni sistemi. Težište drugog dela kursa je na razumevanju načina kreiranja poruka upotrebom različitih simbolskih sistema, kao i na činiocima od kojih zavisi istinitost, objektivnost i intencionalnost poruka. Treći deo kursa se bavi pitanjem efekata poruka na ljudske stavove i ponašanja, i rasvetljava osnovne mehanizme prikazivanja i oblikovanja stvarnosti posredstvom simboličkih aktivnosti.

Ishodi učenja (stečena znanja)

U skladu sa struktorom predeta ishodi su trostruki. Prvo, studenti će savladati osnovne komunikološke pojmove i steći razumevanje procesa kreiranja značenja u različitim ekspresivnim sistemima. To će im omogućiti da u skladu sa profesionalnim i ličnim potrebama kompetentije biraju i upotrebljavaju različite simbolske sisteme. Drugo, proučavanjem strukture i načina formiranja poruka, teorije ukoviravanja i referentnih ovkira, studenti će steći znanja o faktorima koji ograničavaju prenošenje značenja u društvu. Na taj način se osposobljavaju da kritički analiziraju sadžaj medija, kao i da razumeju strukturalne faktore koji utiču na formiranje medijskih poruka. Treće, proučavanje efekata poruka, kao i mehaniazma reprezentacije stvarnosti, omogućava da se sagledaju dublji slojevi značenja i načini na koje deluju na oblikovanje društvenih odnosa. Sticanje tih znanja će omogućiti kritičko razumvanje uticaja društvenog komunicranja na stvaranje određenih predrasuda i stereotipa o različitim društvenim grupama.

Sadržaj teorijske nastave

1) Pojam komuniciranja i predmetni okvir komunikologije 2) Nastanak i razvoj semiologije, pojam i proces semjoze 3) Različita shvatanja znaka i simbola 4) Različiti simbolski sistemi, osnovni elementi i karakteristike 5) Prezentacioni i diskurzivni simbolski sistemi 6) Označavanje i osnove semiološke analize 7) Značenje, kultura i ideologija 8) Struktura poruka, istinitost i objektivnost 8) Pojam i proces uokviravanja medijskih poruka 9, 10) Teorije o efektima poruka 11,12) Medijske reprezentacije grupnih identiteta

Sadržaj praktične nastave

Tokom praktične nastave studenti će dobiti osnovna znanja o semiološkoj analizi, praktičnoj primeni strukturalističke teorije za analizu masovne kulutre, i analizi uokviravanja medijskih sadržaja. Studenti će na konkretnim zadacima dobiti priliku da sprovedu ove analize na bazičnom nivu, na medijskim sadržajima, i da prodiskutuju rezultate analiza, prednosti i mane metoda.

1. Radojković, M. i Đorđević, T. (2005): Osnove komunikologije, FPN i Čigoja, Beograd;

2. Radojković M. I Miletić.M (2008): Komuniciranje mediji i društvo, Učiteljski fakultet, Beograd;

3. Cobley, P. & Jansz, L. (2006): Semiotika za početnike, Naklada Jesenski i Turk, Zagreb;

4. Brigs, A. & Kobli, P. (2004): Uvod u studije medija, CLIO, Beograd;

5. (dodatna) Bart, R. (2015): Elementi semiologije, Biblioteka XX vek, Beograd;

6. (dodatna) Eko, U. (1995): Simbol. Narodna knjiga, Beograd;

7. (dodatna) Moris, Č. (1975) Osonove teorije o znacima. BIGZ, Beograd;

8. (dodatna) Bugarski, N. (1986). Jezik u društvu. Prosveta, Beograd;

9. (dodatna) Fiske, J. (2010). Introduction to communication studies. London: Routledge.

10. (dodatna) Kleut, J. (2008). Semiologija političkih rituala i svetkovina. CM Communication and Media, 3 (6), 63-82.

11. (dodatna) Kleut, Jelena (2010). Kod u recepcijskim teorijama masovnog komuniciranja. Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. XXXV-1: 133–142.

12. (dodatna) Milojević, A. & Radojković, M. (2016). Revizija teorije o čuvarima kapija: oživljavanje modela u informacionom društvu. U: Pralica, Dejan (ur.),Šinković, Norbert (ur.). Digitalne medijske tehnologije i društveno-obrazovne promene. 5. Novi Sad: Filozofski fakultet, str.185-194.

13. (dodatna) Krstić, A., Milojević, A. & Kleut, J. (2018): Vizuelno uokvirivanje protesta Protiv diktature. CM: Komunikacija i mediji, 13(44), 57-92.

14. (dodatna) Kleut, J & Milojevic, A. (2021). Framing Protest in Online News and Readers’ Comments: The Case of Serbian Protest “Against Dictatorship”. International Journal of Communication 15, 82–102.

15. (dodatna) Kleut, J. & Šinković, N. (2020). “Is it possible that people are so irresponsible?”: Tabloid news framing of the COVID-19 pandemic in Serbia. Sociologija, 62 (4), 503-523

Nastava se izvodi kroz časove predavanja i vežbi, uključujući prisustvo na predavanjima, aktivno učešće na časovima vežbi kroz izradu zadataka, prezentaciju i diskusiju. Individualne konsultacije na zahtev studenta u dogovoru sa predmetnim nastavnikom.