Kultura i politika ljudskih prava

Ciljevi izučavanja predmeta

Opšti cilj predmeta je da opremi studente znanjem, razumevanjem, kompetencijama, veštinama za prosuđivanje situacija i problema vezanih za oblike kršenje ljudskih prava u savremenom svetu. Predmet kombinuje pravnu, etičku, kulturnu i političku perspektivu u analizi ljudskih prava i ima za cilj da studentima ukaže na složenost procena vezanih za oblike kršenja ljudskih prava i na načine njihove zaštite.

Ishodi učenja (stečena znanja)

Na kraju kursa očekuje se da studenti budu osposobljeni da prepoznaju i analiziraju različite oblike kršenja ljudskih prava, kao i da razumeju koje su institucionalne, političke i kulturne pretpostavke za njihovo ostvarivanje. Pored toga, studenti će savladati pojmovni aparat koji će im omogućiti da analiziraju i kritički sagledaju norme i politike iz perspektive univerzalnosti ljudskih prava kao i njihovih ograničenja. Studenti će biti osposobljeni i u analizi konkretnih slučajeva iz prakse, kako iz prakse sudova, posebno Evropskog suda za ljudska prava, tako i analize slučajeva iz konkretne društvene i institucionalne prakse u kojima postoje osnove da se radi o kršenjima određenih prava pojedinaca.

Sadržaj teorijske nastave

Istorijski razvoj ljudskih prava; prelaz od prirodnih prava do kulture ljudskih prava; generacije ljudskih prava; univerzalnost ljudskih prava; implementacija ljudskih prava na nacionalnom nivou; rad političkih tela u međunarodnim organizacijama; rad ekspertskih tela u ispitivanju izveštaja država i postupanju po žalbama; nadzor međunarodnih sudova; akcije država i nevladinih organizacija za zaštitu ljudskih prava; ljudska prava u vanrednom stanju; pristup mogućnosti u analizi ljudskih prava; razlika u strukturi negativnih sloboda i socijalnih i ekonomskih prava; međukulturni pristup definisanju međunarodnih standarda ljudskih prava; ženska ljudska prava; prava u sporovima; institucionalizacija ljudskih prava u demokratskoj ustavnoj državi; problem (ne)odgovornosti transnacionalnih korporacija za kršenje ljudskih prava; ljudska prava i klimatske promene.

Sadržaj praktične nastave

Prezentacije; mentorski rad s studentima na odabiru istraživačke teme u vezi sa pojedinačnim ljudskim pravima i analizama slučajeva kršenja ljudskih prava; mentorski rad pri pisanju seminarskih radova.

1. Đorđe Pavićević, prir. Ljudska prava: preispitivanje ideje (Beograd: Službeni glasnik, 2011), str. 7-56, 81-95, 145-164, 199-302;

2. Violeta Beširević, “’Uhvati me ako možeš’: osvrt na problem (ne)odgovornosti transnacionalnih korporacija zbog kršenja ljudskih prava”, Pravni zapisi 9, 1 (2018): 21-42;

3. Kristijan Tomušat, Ljudska prava između idealizma i realizma (Beograd: Dosije, 2006), str. 51-273.

4. (dodatna) Opšti komentari Komiteta za ljudska prava;

5. (dodatna) Opšti komentari Komiteta za ekonomska, socijalna i kulturna prava;

6. (dodatna) Opšte preporuke Komiteta za ukidanje svih oblika diskriminacije žena;

7. (dodatna) Ivana Krstić, Tanasije Marinković, Evropsko pravo ljudskih prava (Beograd: Savet Evrope, 2016)

8. (dodatna) Miloš Stopić, Jovana Zorić, Pravo na zdravu životnu sredinu u praksi Evropskog suda za ljudska prava (Beograd: Beogradski centar za ljudska prava, 2009);

9. (dodatna) Goran Miletić, ur. Kompilacija presuda Evropskog suda za ljudska prava koje se tiču romske zajednice (Beograd: Civil Rights Defenders, 2014).

predavanja, vežbe, prezentacije, analize slučajeva