Projekat "Paint for Peace: Engaging Students in Youth, Peace, and Security", koji su osmislili i organizovali studenti master studija Mir, bezbednost i razvoj u okviru predmeta "Joint project", realizovan je na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu.

Projekat se sastojao od oslikavanja murala na fasadi Fakulteta političkih nauka na kojem je prikazan cvet Ramonda serbica u cilju promovisanja vrednosti povezanih sa Agendom Mladi, mir i bezbednost (Youth, Peace and Security Agenda), kao i konferencije „Mladi, mir i sigurnost“, na kojoj se govorilo o temama rodne ravnopravnosti, nasilja nad ženama i aktuelnim pitanjem oružanog nasilja.

Konferenciju su otvorili studenti master programa Mir, bezbednost i razvoj Milica Đoković i Milan Petković koji su najavili da će u okviru ove konferencije biti reči o najznačajnijim temama koje se odnose na mlade, njihovu participaciju i ulogu koju mladi imaju u društvu. „Veoma smo srećni što smo, nakon nekoliko meseci rada na ovom projektu zajedno sa svojim profesorima i partnerima, došli do njegove realizacija i što imamo mogućnost da vas sve uključimo u diskusije i pokažemo kako mladi učestvuju i koliko su naši glasovi važni“, naglasila je Milica Đoković.

U ime Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) Misije u Srbiji prisutnima se obratila Agusta Federston (Augusta Fetherstone), koja je naglasila da je veliko zadovoljstvo raditi sa mladima, za potrebe mladih i to ne samo u Srbiji, nego i u ostalih 56 država koje su uključene u misije OEBS-a.

Ivana Markulić, u ime Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RYCO), istakla je važnost Fakulteta političkih nauka kao institucije u kojoj se na ove teme rade naučna istraživanja, ali i akademski razgovara kako bi se došlo do rešenja. „Glavni razlog zašto smo mi podržali ovaj projekat su upravo mladi ljudi, koji kao građani mogu da naprave promene i zbog toga vi treba da budete ovde, na mestu gde možete da debatujete i diskutujete o ovim temama“, saopštila je Ivana Markulić.

Prodekanka za studije prvog stepena visokog obrazovanja Fakulteta političkih nauka prof. dr Ntalija Perišić ukazala je da su najjača strana ove insititucije njeni studenti koji uživaju interdisciplinarni pristup i mogućnost sagledavanja šireg aspekta proučavanih tema. Ona je naglasila da na Fakultetu političkih nauka ima 4 smera osnovnih studija, 24 master i 6 doktorskih programa koji za cilj imaju da teme pravde, ljudskih prava i sveta bez ikakve vrste nasilja prouče sa različitih aspekata.

Jedan od rukovodilaca master studija Mir, bezbednost i razvoj i mentor ovog projekta, prof. dr Filip Ejdus, objasnio je na koji način su studenti kreirali projekat, osmislili i realizovali slikanje murala i organizovanje konferencije u okviru predmeta "Joint project". On se zahvalio studentima na incijativi, kao i Regionalnoj kancelariji za saradnju mladih i Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju što su prepoznali značaj ovog projekta i pomogli u implementaciji. ,,Ova višegodišnja biljka, sa rozetastim listovima i ljubičastim cvetovima, simbolizuje izdržljivost i preporod, i služi kao dirljiv podsetnik na otpornost prirode. Biljku je otkrio Josif Pančić 1874. na obroncima planine Rtanj. Nekoliko godina kasnije pronađena je veoma slična biljka koja je nazvana Natalijina ramonda (Ramonda Nathaliae) po kraljici Nataliji Obrenović, a koja se u Srbiji od 2012. godine koristi kao simbol Dana primirja, državnog praznika kojim se svakog 11. novembra obeležava kraj Prvog svetskog rata", rekao je prof. Ejdus.

Uvodni govor, posvećen Agendi Mladi, mir i bezbednost (Youth, Peace and Security Agenda), održala je šefica programa u Regionalnoj kancelariji za saradnju mladih (RYCO), Milena Stošić. Ona se osvrnula na sličnosti i razlike između dve agende koje su posvećene mladima i ženama, i istakla kako je potrebna njihova veća sinergija. Ona smatra da kada su mladi i žene viđeni kao potencijalne pretnje ili žrtve, dolazi do toga da je njihova sloboda kontrolisana.

Nakon uvodnog dela konferencije, otkriven je mural Ramonda serbica na zgradi Fakulteta političkih nauka, autora Andreja Žikića Arteza.

Tema prvog panela bila je „Rodno-zasnovano nasilje“ na kom su govorile ekspertkinja za rodnu ravnopravnost i uključivanje mladih Zorana Antonijević, studentkinja master studija na Fakultetu političkih nauka Katarina Popović i generalna sekretarica Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) Miljana Pejić.

Ekspertkinja za rodnu ravnopravnost i uključivanje mladih, Zorana Antonijević, ukazala je da je nasilje nad ženama duboko ukorenjeno u istoriju i esenciju našeg postojanja. Ona je dodala da u našem društvu postoji fundamentalan nedostatak razumevanja i empatije, pa se femicid ne prepoznaje kao ozbiljan problem. „Kako bismo promenili trenutnu situaciju, obrazovanje mora da odigra svoju ulogu i prepozna ove vrste nasilja. Rad sa medijima, mladim ljudima i njihovim nastavnicima i učiteljima su tri potencijalna načina borbe sa ovim izazovnim problemima“, objasnila je Zorana Antonijević.

Studentkinja master studija na Fakultetu političkih nauka Katarina Popović osvrnula se na rad u kojem je pisala o slučaju koji je mlade žene ujedinio i naveo da se zajedno bore protiv mizogenije u medijima. Ona je dodala da je to bio trenutak kada su se žene same zabrinule za svoju sigurnost. „Ovo je rezultiralo protestom, ali se nažalost stvari nisu promenile i problemi žena su stavljeni pod tepih. Mlade žene se sve više uključuju u širenje svesti o njihovim problemima i pozivaju na akciju“, rekla je Katarina Popović.

Prema rečima generalne sekretarice Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) Miljane Pejić, društvene mreže moraju prepoznati ove vidove nasilja, jer ih mladi koriste kao osnovni kanal komunikacije. Ona je ukazala na potrebu regulacije društvenih mreža, jer digitalno nasilje kao takvo nije prepoznato. „Nove generacije oblikuju svoja mišljenja na osnovu onoga što vide na društvenim platformama, ali su važni i tradicionalni mediji, jer društvene mreže, između ostalog, prenose njihov sadržaj. Mladi ne vide konsekvence nasilja i pre se odlučuju da ga relativizuju, a to se najviše primećuje upravo na društvenim mrežama“, zaključila je Miljana Pejić.

Moderatorka panela bila je studentkinja master studija Mir, bezbednost i razvoj Nevena Robajac.

,,Osnaživanje budućnosti: mladi kao zaštitnici javne bezbednosti” bila je tema panela na kojem su studenti Katarina Bogićević, Dragana Radusilović, Edis Muminović, Ksenija Đorić, Iva Kojić, Maša Mihajlović, Konstantin Mitić i Bisera Marković predstavili predloge praktičnih politika.

Katarina Bogićević govorila je na temu ,,Rodno zasnovano nasilje”. Ona je govorila o rodno zasnovanom nasilju na internetu i o tome na koji način tehnologija može produbiti nasilje. Katarina se osvrnula na zakonsko regulisanje internet nasilja u Republici Srbiji. ,,Digitalne strategije koje bi za cilj imale edukaciju i podizanje svesti o rodno zasnovanom nasilju bi pomogle u prevazilaženju ovog problema. Takođe, jedno od rešenja bio bi i zajednički napor državnih tela i organizacija koje se bave pitanjima rodno zasnovanog nasilja, ali i koje su usmerene na mlade“, podvukla je Katarina Bogićević.

Dragana Radusilović prezentovala je temu ,,Vršnjačka edukacija”. Ona je istakla da su ciljna grupa njenog istraživanja bili srednjoškolci i studenti osnovnih akademskih studija. Dragana je ukazala na značaj izabrane ciljne grupe, jer mladi u tom uzrastu predstavljaju ključne aktere u transformaciji političke kulture. ,,Vršnjački edukatori imaju dublji i veći uticaj na usmeravanje mladih ka društvenom angažovanju. Tokom tog procesa neophodno je da mladi neguju demokratske vrednosti“, objasnila je Dragana Radusilović.

Ksenija Đorić i Edis Muminović govorili su na temu ,,Mladi i bezbednost kao javno dobro”. Oni su objasnili pojam i značaj kvalitetnog kreiranja javnih politika, kao i razliku između javnih politika i javnog upravljanja. Oni su kao glavni cilj svog projekta označili stvaranje bezbednog ambijenta za život mladih. ,,Neke od najčešćih pretnji po mlade u Srbiji predstavljaju međusobna netolerancija, nasilnička vožnja, kao i nasilje na sportskim događajima. Takve pretnje mogu se izbeći kroz aktivno učešće mladih u svima važnim društvenim procesima i institucijama“, predočio je Edis Muminović.

Iva Kojić i Maša Mihajlović govorile su na temu ,,Bezbednost mladih onlajn” osvrnuvši se na regulatorna tela i postojeće zakone koji su nadležni za ovu temu u Srbiji. One su zaključile da postoji prostor za poboljšanje rada nadležnih institucija u polju bezbednosti mladih na internetu. ,,Primer dobre prakse je bliska saradnja državnih i nedržavnih aktera koji mogu imati uticaj na bezednost na internetu. Kroz takvu vrstu saradnje bi nastala bezbednija internet zona za široku grupu ljudi“, pojasnila je Iva Kojić.

Na značaj teme ,,Reforma Nacionalnog saveta za bezbednost ka inkluziji manjiskih grupa” ukazali su Konstantin Mitić i Bisera Marković, pojasnivši institucionalni okvir koji je neophodan kako bi postojeće nacionalne manjine bile odgovarajuće predstavljene. Pored samog institucionalnog okvira, oni su istakli mnogo veći značaj edukacije u cilju podizanja svesti društvene zajednice. „Nacionalni savet za bezbednost, kako u našoj zemlji tako i u svetu, predstavlja telo od izuzetne važnosti zbog svog širokog delokruga nadležnosti u sektoru bezbednosti. Naglasak treba staviti na rešavanje manjka reprezentacije interesa manjinskih grupa u ovom domenu“, ocenila je Bisera Marković.

Moderator panela bio je student master studija Mir, bezbednost i razvoj Spenser Rejnolds.

Na trećem panelu ,,Uticaj oružanog nasilja na bezbednost mladih u Srbiji” govorili su istraživač Dušan Stanković iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, ekspertkinja za upravljanja sektorom bezbednosti i transformacijom konflikta Sonja Stojanović Gajić i studenti Fakulteta političkih nauka Srđan Baša i Dimitrije Kljajić.

Dušan Stanković govorio je o percepciji problema oružja u Srbiji. On je istakao ovaj problem kao visoko rizičan, i kao rezultat nasleđa iz perioda devedesetih. Upozorio je  na problem u pogledu prikupljanja podataka o oružanom nasilju u Srbiji, jer zvanični podaci nisu dovoljno kvalitetni. ,,Podaci koje insittucije prikupljaju o oružanom nasilju ne sadrže celovite informacije koje su neophodne za  merodavnu analizu. Oni takođe nisu u dovoljnoj meri distribuisani niti dostupni društvenoj zajednici što dalje onemogućava njihovu uspešnu implementaciju u domenu građanske sigurnosti“, saopštio je Dušan Stanković.

Sonja Stojanović Gajić ukazala je na nepostojanje sistematskog prikupljanja informacija o oružanom nasilju u Srbiji. Ona se osvrnula na značaj rodnog, starosnog i kulturnog konteksta koji mora biti prisutan u svim prikupljenim podacima ove prirode. „Brojne državne mere koje se preduzimaju, ne samo na nivou Republike Srbije, nego i na svetskom nivou, fokusirane su na vid samog snabdevanja. Ovakav fokus je direktna posledica trenutne situacije na međunarodnoj sceni koja ukazuje na to da će ovaj problem biti od sve većeg značaja“, izdvojila je Sanja Stojanović Gajić.

Srđan Baša i Dimitrije Kljajić predstavili su predlog praktične politike koje su direktno usmerenene na regulisanje negativnog uticaja oružanog nasilja na bezbednost mladih. Oni su podvukli visoke stope naoružanja koje su prisutne kod civila kao direktnu posledicu nedovoljno regulisanog pristupa u nabavljanju oružja. „Naš primarni cilj jeste kreiranje što snažnijeg osećaja sigurnosti i solidarnosti. Za ostvarivanje tog cilja neophodna je kombinacija određenih ključnih elemenata kroz socijalno umrežavanje“, zaključio je Srđan Baša.

Moderatorka panela bila je studentkinja master studija Mir, bezbednost i razvoj Milica Starinac.

Projekat su finansirali Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) Misije u Srbiji, Regionalna kancelarije za saradnju mladih (RYCO) i Federal Foreign Office. Projekat je podržala kompanija Tenge DOO.

Program