Компаративна анализа социјалних модела

Циљеви изучавања предмета

Предмет је усмерен ка сагледавању теоријских класификација савремених националних социјалних држава у свету, њихових ограничења, реалних претпоставки и критеријума, као и перципираних трансформација у будућности. Социјални модели представљени су са аспеката основних потпорних идеологија, социјалних вредности, организације обезбеђивања социјалних накнада и услуга, као и адаптација у пракси као последица социјалних и других ризика и изазова. Актуелне реформске промене принципа, садржаја и програма социјалних држава сачињавају оквир разматрања потенцијалног приближавања социјалних модела у будућности.

Исходи учења (стечена знања)

Развијање научно-истраживачких капацитета у области компаративне социјалне политике, критичких ставова и аргументације кандидата у вези са савременим груписањем националних социјалних држава; уочавање, разумевање, анализирање, критичко разматрање и истраживање теоријских и практичних противуречности, предности и недостатака сваког модела; процењивање основа и прогнозирање стратешких праваца развоја у будућности; разумевање, развијање и аргументовање студија случаја типичних земаља -представница модела; синтентизовање стечених сазнања и њихово интегрисање у праксу и реализација апликативних истраживања.

Садржај теоријске наставе

Класични теоријски приступи класификацијама социјалних држава (Виленски и Лебо, Титмус, Еспинг-
Андерсен) – Савремени „светови благостања“– Критика класичних и савремених теоријских приступа
(ограничења класификација социјалних држава) – Радикални приступи анализама социјалних модела (род, раса и грађанство) – Диверзитет европских социјалних модела – Амерички социјални модел – Aзијски социјални модели – Трансфер политике на примеру социјалних модела – Примери мешовитих (тзв. хибридних) система – Студије случаја – Емпиријски докази и дилеме – Детерминанте промена у савременим условима.

1. Aspalter, C. (2011), The development of ideal-typical welfare regime theory. International Social Work, 54(6): 735– 750.

2. Aspalter, C. (2019), Welfare regime analysis: 30 years in the making. International Social Work, 62(1): 76–88.

3. Schubert, K., de Villota, P., Kuhlmann, J. (Eds.) (2016), Challenges to European Welfare Systems. Heidelberg, New York, Dordrecht, London: Springer.

4. Alber, J., Gilbert, N. (2009) (Eds.). United in Diversity?: Comparing Social Models in Europe and America. Oxford: Oxford University Press.

5. Fleckenstein, T., Lee, S. C. (2020). Democratization, post-industrialization and East Asian wlefare capitalism: the politicis of welfare state reform in Japan, South Korea and Taiwan. Journal of International and Comparative Social Policy, 33(1): 36–54.

6. ensen, C., Wenyelburger, G. (2020). Reforming the Welfare State. London: Routledge.

7. de Schutter, O. (2017), Welfare State Reform and Social Rights. Netherlands Quarterly of Human Rights, 33(2): 123–162.

8. Ebbinghaus, B., Naumann, E. (2018), Welfare State Reforms Seen from Below. New York: Palgrave Macmillan.

Предавања, тематске расправе и дискусије, развијање аргументације и критичких приступа кроз писање есеја / семинара, консултације, истраживачки рад.