Савремена спољнополитичка анализа

Циљеви изучавања предмета

Циљ предмета представља упознавање студената са кључним концептима, школама мишљења и историјатом развоја спољнополитичке анализе. На предавањима ће се, после кратког историјског увода, обрађивати сви савремени приступи спољнополитичкој анализи како би се студенти оспособили за самостално препознавање, разумевање и критичку анализу спољнополитичких процеса одлучивања. Нагласак ће бити на самом процесу доношења спољнополитичких одлука како би студенти правилно могли да препознају релевантне актере, процесе, унутрашње и спољашње детерминанте које утичу на процес одлучивања, односно међуигру унутрашње, спољне и међународне политике.

Исходи учења (стечена знања)

Студенти ће бити оспособљени за самостално праћење, разумевање, објашњење и критичку анализу спољнополитичких процеса унутар актера међународних односа. Осим тога, биће способни за самостално пројектовање и спровођење истраживања заснованих на епистемолошким и методолошким претпоставкама развијаним у оквиру различитих приступа спољнополитичкој анализи. Осим општих исхода којима се реализацијом наставе на предмету тежи, студенти ће стећи и следећа потребна знања и вештине: 1) способност сумирања историјског развоја научне дисциплине, уз самостално класификовање аутора и дела кроз кључне теоријске приступе; 2) подробно познавање основних карактеристика сваког од теоријских праваца унутар научне дисциплине; 3) препознавање релевантног теоријског оквира за пројектовање и спровођење истраживања спољне политике; 4) самостална употреба методологије релевантне за одабрани приступ спољнополитичкој анализи; 5) препознавање релевантних актера и спољнополитичких процеса унутар појединачног субјекта међународних односа; 6) разумевање и анализа међународне политике из перспективе једног или више актера међународних односа; 7) научно утемељено дискутовање о нивоима анализе у међународним односима; 8) вредновање и анализа ефеката спољне политике на међународну политику; 9) адекватно опажање подстрека и ограничења које по спољну политику једног актера производи међународни систем; 10) развијене вештине академског и стручног писања о спољној политици;

Садржај теоријске наставе

1. Увод у спољнополитичку анализу: теоријска историја и еволуција дисциплине; 2. Главни приступи спољнополитичкој анализи и теорије међународних односа: нивои анализе и проблем агент-структура; 3. Чија, за кога и каква спољна политика? Актери, модели, парадигме и објашњења у спољнополитичкој анализи; 4. Иста спољна политика, различити приступи: емпиријско истраживање и детерминанте спољне политике; 5. Да ли спољнополитичка анализа има потенцијал за прилагођавање? Упоредна спољна политика: историјат и савремена употребљивост; 6. Епистемолошке и методолошке поставке спољнополитичке анализе: како користити науку у објашњењу праксе?; 7. Садржај спољне политике: стратегије, тактике, циљеви и средства; 8. Системски утицај на спољну политику: подстицаји и ограничења; 9. Државни ниво анализе: политички систем и друштво; 10. Улога појединаца у спољнополитичкој анализи; 11. Пут пред нама: теоријска интеграција у спољнополитичкој анализи и проблеми еклектицизма.

Садржај практичне наставе

Развој сазнајних, комуникативних, истраживачких, аналитичких и вештина критичког мишљења о концептима обрађеним на часовима предавања кроз студентски вођене семинаре на унапред задате и припремљене теме из спољнополитичке праксе. Током шест организованих семинара од којих ће први бити уводни и на коме ће се студентима представити начин рада студенти ће, према сопственом избору: 1) припремити симулацију спољнополитичког одлучивања одабраног актера међународних односа, 2)
организовати округли сто о теоријским дебатама унутар спољнополитичке анализе, 3) представити предлоге самосталних истраживачких пројеката за потребе полагања завршног испита, 4) на унапред задатим студијама случајева тестирати познавање основних концепата и приступа спољнополитичком одлучивању.

1. (основна) Valerie M. Hudson, and Benjamin S. Day, Foreign Policy Analysis: Classic and Contemporary Theory, Rowman & Littlegield, New York, 2020

2. (основна) Colin Elman, „Horses for Courses: Why Not Neo-Realists Theories of Foreign Policy?", Security Studies, vol. 6, issue 1, 1996, pp. 7-53

3. (основна) Robert Axelrode and Robert Keohane, „Achieving Cooperation Under Anarchy: Strategies and Institutions", World Politics, Vol. 38, No. 1, 1985, pp. 226-254

4. (основна) Gideon Rose, „Neoclassical Realism and Theories of Foreign Policy", World Politics, Vol. 51, No. 1, 1998, pp. 144-172

5. (основна) Robert Jervis, „Understanding Beliefs", Political Psychology, Vol. 27, No. 5, 2006, pp. 641-663

6. (основна) Jack Levy, „Organizational Routines and the Outbreak of War", International Studies Quarterly, Vol 30, No. 2, 1986, pp. 193-222

7. (основна) Walter Carlsnaes, „The Agency-Structure Problem In Foreign Policy Analysis", International Studies Quarterly, Vol. 36, No. 3, 1992, pp. 245-270

8. (основна) Judith Goldstein and Robert Keohane, „Ideas and Foreign Policy: An Analytical Network", in: Judith Goldstein and Robert Keohane, Ideas and Foreign Policy: Beliefs, Institutions, and Political Change, Cornell University Press, Ithaca, 1993, pp. 3-30

9. (допунска) Steve Smith, Amelia Hadfield and Tim Dunne (eds), Foreign Policy: Theories, Actors and Cases, Oxford University Press, Oxford, 2016

10. (допунска) Chris Alden and Anmon Aran, Foreign Policy Analysis: New Approaches, second edition, Routledge, London and New York, 2017

11. (допунска) Alex Mintz, Karl DeRouen Jr., Understanding Foreign Policy Decision Making, Cambridge University Press, Cambridge, 2010

12. (допунска) Walter Carlsnaes and Stefano Guzzini (eds), Foreign Policy Analysis, Sage Library of International Relations, Volume I-V, Sage, New York

13. (допунска) Stephen G. Walker, Akan Malici, and Mark Schafer (eds), Rethinking Foreign Policy Analysis: States, Leaders, and the Microfoundations of Behavioral International Relations, Routledge, London and New York, 2011

14. (допунска) Alex Mintz (ed.), Integrating Cognitive and Rational Theories of Foreign Policy Decision Making, Palgrave Macmillan, New York, 2003

15. (допунска) Christopher Hill, Foreign Policy in the Twenty-First Century, Second edition, Palgrave Macmillan, London, 2016

16. (допунска) Luigi Curini and Robert Franzese (eds), The Sage Handbook of Research Methods in Political Science and International Relations, Sage, London, 2020

предавања, колоквијум, семинари, округли сто, силмулације, студије случајева, семинарски рад.