MAS Međunarodne studije - modul Studije Evrope

Tehnokratski model integracije evropskih država pokrenut nakon Drugog svetskog rata ostvario je svoju prvobitnu svrhu – mir, bezbednost i blagostanje. Mogućnost izbijanja ratnog sukoba između država članica Evropske unije danas je premeštena u sferu prazne apstrakcije. Posleratni idejni i politički tvorci današnjeg evropskog zajedništva nose zasluge za to veliko dostignuće. Politička, ekonomska, pravna i administrativna integracija donela je sa sobom višedecenijski period sigurnosti i prosperiteta koje su osetili svi narodi uključeni u taj proces.

Dosadašnji model povezivanja evropskih država, međutim, nalazi se u egzistencijalnoj krizi. Još 2005. godine, kada su Francuzi i Holanđani na referendumima odbili da slede vođstvo svojih elita i glasali protiv usvajanja Ugovora o ustavu Evrope, darovitiji posmatrači jasno su uočili njene prve naznake. Da je njihov stari zajednički evropski svet u problemima i previranju vidljivo je danas gospođi koja prodaje artičoke na pijaci u Lionu, inženjeru koji radi u Mercedesovoj fabrici u Minhenu, vlasniku ribljeg restorana u Kataniji na Siciliji, IT inženjeru iz Beograda i prodavačici kokica sa Trga Bana Jelačića u Zagrebu. Oni krivce za krizu vide u migrantima, Rusima, Amerikancima, tehnokratama, populistima, nacionalistima, mondijalistima, virusu, drugim evropskim narodima, bankarima, neobrazovanima itd. Tako sluđeni na izborima glasaju za političare koje obećavaju vraćanje izgubljene suverenosti državama ili za one koji brane postojeći onemoćali i zakočeni evropski upravljački sistem. Integracija je temeljno promenila države koje u njoj učestvuju već više od šest decenija, njihova društva, ustave i institucije. Promenila je i shvatanje građanina, prava, demokratije i politike koje su oblikovali vekovi evropske istorije. Vraćanje na staro više nije moguće. Istovremeno, postojeći nadnacionalni upravljački mehanizam više nije u stanju da odgovori na zahteve svojih korisnika, građana i njihovih država, regiona i interesnih grupa. U privrednom pogledu Evropska unija zaostaje za velikim svetskim tamacima u Severnoj Americi, istočnoj i južnoj Aziji. Kriza se sve više produbljuje.

Kriza je prilika, Makijavelijevo, occasione. Ona ne mora da bude uvod u krah emancipatorskog projekta evropskog ujedinjavanja. U svim istorijskim epohama situacija vanrednog privlačila je mlade, maštovite, smele i ljubopitljive ljude sa njihovim raznovrsnim talentima. Ona pruža mogućnost budućim političarima, sudijama, advokatima, filozofima i umetnicima da se aktivno uključe u izgradnju novog zajedničkog sveta Evropljana. Kako bi u tu pustolovinu mogli da se zalete potrebni su im pouzdani orijentiri. Njih je danas teško pronaći u sredstvima javnog informisanja, govorima političara ili agresivnim pamfletima nevladinih organizacija. Stari tehnokratski lampioni koji su osvetljavali put delovanju u evropskoj javnoj sferi pogašeni su. One druge svetiljke koje već vekovima gore u državama utulio je sam proces evropske integracije. Šta nas čini Evropljanima? Koja je krajnja svrha procesa udruživanja evropskih država? Šta drži na okupu naše stare nacionalne zajednice? Osnovni cilj pokretanja inoviranog master programa Evropskih studija na Univerzitetu u Beogradu jeste da studentima osvetli različite staze kojima bi njihovi prirodni darovi i ljubopitljivost danas mogli krenuti u potragu za odgovorima na ova stara pitanja.

Za tako nešto proučavanje institucija Evropske unije i njenih javnih politika više nije dovoljno. Jedino iz dubljih slojeva evropske istorije i kulture mogu stići pouzdani orijentiri. Zbog toga će master program počivati na razmatranju tema koje spadaju u različite oblasti politikologije, filozofije, prava, ekonomije, religije, pozorišne umetnosti i književnosti. To je i razlog što će kao predavači, pored profesora Fakulteta političkih nauka, u nastavi učestvovati neki od najuglednijih domaćih i stranih predavača sa Pravnog fakulteta u Ljubljani, Fakulteta društvenih i političkih nauka iz Katanije, Pravnog fakulteta u Beogradu, Filološkog fakulteta u Beogradu, Fakulteta dramskih umetnosti, Ekonomskog fakulteta u Beogradu i Instituta za evropske studije.

Temelj čitavog programa činiće dva obavezna predmeta:

Savremena Evropa i pitanje identiteta

Reč je o novom kursu iz oblasti evropskih studija. Posvećen je ispitivanju i dešifrovanju današnjeg lika Evrope sa osnovnim pitanjem: da li politički i kulturološki diversifikovana Evropa ima savremenu prepoznatljivost; da li i kako se može govoriti o njenom identitetu imajući u vidu njenu bogatu sveevropsku kulturu i umetnost? Koliko je evropska integracija u formi Zajednice i Unije doprinela trajnijem identifikovanju savremene i buduće Evrope? Posebna pažnja biće posvećena idejnom i ideološkom aspektu sadašnjeg stanja Evrope imajući u vidu i neintegrisane prakse i iskustva. U tom smislu kurs će se baviti ispitivanjem teorijskih i duhovnih paradigmi koji su oblikovali današnju Evropy.

Pored Slobodana Samardžića i Bojana Kovačevića profesora Fakulteta političkih nauka u Beogradu, nastavu će na ovom predmetu izvoditi i profesor profesori Darko Tanasković, Alekandar Petrović i Dunja Dušanić sa Filološkog fakulteta u Beogradu, Marčelo Karamia sa Fakulteta društvenih i političkih nauka iz Katanije, Italija, Ivan Medenica sa Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, Milan Subotić sa Instituta za evropske studije u Beogradu i Časlav Koprivica sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

Složeni konstitucionani sistemi

Dugo vremena glavne arhitekte procesa evropskih integracija radile su u uverenju da stvaraju nešto što nikada ranije nije postojalo. Njihova nastojanja teoretičari su pratili objašnjenjem da Evropska unija predstavlja konstitucionalni sistem sui generis. Kriza legitimiteta koja Uniju i njene države potresa još od neuspeha ustavnog projekta 2005. godine ogolila je površnu pogrešnost ovakvog pristupa. Postalo je jasno da se današnji Evropljani suočavaju sa istim pitanjima i izazovima koji su obeležili nastanak, razvoj i krize svih drugih složenih političkih zajednica u istoriji, poput Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke, Švajcarske, Kanade ili SFR Jugoslavije. Na ovom kursu studenti će pratiti stazu kojom su kroz istoriju išli svi veliki ustavotvorci među kojima i očevi osnivači Sjedinjenih Američkih Država – proučavaće se stranputice, greške, iluzije kao i genijalna ustavna i institucionalna rešenja u dosadašnjim uspešnim i neuspešnim pokušajima izgradnje političkog jedinstva iz različitosti. To će ih učiniti doraslim da se suoče sa temeljnim pitanjima sa kojima se danas u Evropi suočavaju političari, ustavni pravnici i filozofi. Kako izgraditi postojano i delotvorno evropsko zajedništvo uz očuvanje autonomije država članica? Ko određuje crvenu liniju koja se u centralizovanju nadležnosti ne sme preći ukoliko se želi očuvati legitimitet složene političke zajednice? Kako su međunarodni osnivački ugovori EU pretvoreni u ustav? Ko je čuvar demokratije država članica? Može li Unija postati politička zajednica u odsustvu evropskog demosa? Ko štiti osnovna prava građana i kakve to veze ima sa solidarnošću? Kakav je odnos između Suda prave EU i nacionalnih ustavnih sudova? Kako se uzajamno kontrolišu donosici odluka u sistemu upravljanja na više nivoa vlasti? Ko odlučuje o podeli nadležnosti? Kakav je ustavni smisao secesionističkih pokreta u okviru država članica EU?

Pored Slobodana Samardžića i Bojana Kovačevića, profesora Fakulteta političkih nauka u Beogradu, predavači na ovom predmetu biće i profesor Samo Bardutcki sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Ljubljani, profesor Miodrag Jovanović sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Dragoljub Popović sa Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu.

Studenti će moći da biraju neke iz grupe izbornih predmeta među koje spadaju:

Političko u evropskoj drami

Ovo je novi kurs čije osmišljavanje predstavlja plod dugogodišnje saradnje  profesora Fakulteta političkih nauka, Filološkog fakulteta i Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Razumevanje problema političkog, kao problema izvora smisla i odluke o temelju zajedničkog života ljudi, predstavlja jedan od najvećih izazova sa kojima se suočavaju društveno-humanističke nauke u današnjoj epohi krize. Cilj je da studenti nauče da tragaju za odgovorima na klasična pitanja političke misli kroz čitanje dela velikih dramskih pisaca. Kakav je bio Platonov odnos prema dramskim pesnicima? Šta nam govori Makijavelijeva Mandragola o rađanju moderne državi? Kako razumeti Hobsovu teoriju društvenog ugovora čitajući Šekspirove drame? Kako Molijerov Mizantrop objašnjava prirodu apsolutističke monarhije? Kako je markiz de Sad pronikao u skriveni smisao Francuske revolucije režirajući predstavu u sanatorijumu za mentalno poremećene ljude sa bolesnim ljudima kao glumcima? Šta nam o krizi govori Čehov? Može li pozorište da menja društvo kako se to nadao Breht? Kakav je značaj Pirandelovog dela za razumevanje italijanskog fašizma? Ovo su samo su neka od pitanja sa kojima će se uhvatiti u koštac polaznici ovog kursa.

Pored profesora Bojana Kovačevića sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu u izvođenju nastave učestvovaće i Kornelije Kvas, Zorica Bečanović Nikolić i Snežana Kalinić sa Filološkog fakulteta u Beogradu, Ivan Medenica sa Fakulteta dramskih umetnosti kao i neki od naših vodećih pozorišnih stvaralaca.

Evropske ekonomske integracije

Ovaj predmet ima za cilj da pomogne studentima da ovladaju znanjem o funkcionisanju različitih oblika regionalnih ekonomskih integracija na evropskom prostoru. Pored osnovnih teorijskih pristupa regionalnoj integraciji, izučavaju se primeri postojećih integracija (CEFTA, EFTA, Evropska unija, Evroazijska ekonomska unija, Evropski ekonomski prostor), ali i njihovog integracionog potencijala za zemlje u okruženju. Posebna pažnja biće posvećena analizi motiva država za pristupanje Ekonomskoj i monetarnoj uniji kao najvišem obliku integracije evropskih država, u kome postoji sloboda kretanja ljudi, dobara, usluga i kapitala, kao i jedinstveni novac. Predmet obuhvata i teme koje se odnose na ekonomske i političke posledice savremenih kriza (krize Evrozone, migrantske krize, Bregzita, pandemije Kovid-19 i ukrajinske krize) po postojeće oblike ekonomskih integracija u Evropi.

Pored docenta Aleksandra Miloševića i docentkinje Ivana Radić Milosavljević sa Fakulteta političkih nauka, u izvođenju nastave će učestvovati profesor Ivan Vujačić sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i drugi profesori sa Fakulteta političkih nauka i Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Političke stranke u Evropskoj uniji

Šta se dešava kada političke stranke pokušaju da napuste prirodni lokus demokratije – nacionalnu državu? Kakav je karakter i priroda stranaka na nivou Evropske unije? Da li je opravdano označavati ih kao „političke stranke“? Da li je Evropski parlament istinska pozornica na kojoj političke grupacije ostvaruju svoju predstavničku ulogu ili je mizansens simulakruma predstavničke demokratije Evropske unije? Mogu li u „političkoj zajednici bez politike“ evrostranake doprineti lečenju demokratskog deficita? Da li je problem demokratije u EU autoimuna bolest kojoj nema leka? Koliko su evropske partije, u takvim okolnostima u stanju da ostvare svoju ugovorom utvrđenu ulogu – formiranje evropske političke svesti i izražavanje volje građana Unije? Ovo su neka od najvažnijih pitanja sa kojima će se studenti susresti na ovom kursu.

Predavač će biti docent Zoran Čupić sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

Evropska unija kao globalni akter

Cilj predmeta je da studenti steknu produbljena znanja o protivrečnostima spoljnog delovanja EU koja je, sa 446 miliona stanovnika, druga po veličini svog učešća u svetskom BDP-u, ima najveće učešće u svetskoj trgovini i stvara četvrtinu svetskog bogatstva. Daje više zvanične razvojne pomoći nego i jedan drugi donator. Uprkos svojoj ekonomskoj snazi, ona nije uspela da postane bezbednosna sila, a politike kojima je delovala ka trećim zemljama su zapale u krizu koja ruši mit o EU kao civilnoj, normativnoj  i transformativnoj sili. Politika proširenja se sa Balkana ambivalentno usmerava na istok Evrope, a pokušaj EU da kao globalni akter odgovori na migrantsku krizu iz 2015. godine je doveo do obuzdavanja ali ne i rešenja krize kada je reč o migrantima sa Bliskog istoka i Afrike, dok izbeglice iz Ukrajine imaju sasvim drugačiji status. Kako se dogodilo da  ambiciozna politika susedstva EU nestane u vihoru rata u Ukrajini, a NATO i SAD ponovo dominiraju uprkos višedecenijskim raspravama o perspektivi strateške autonomije EU? Da se odnosi sa Rusijom od pokušaja stvaranja strateškog partnerstva sunovrate u ponovno spuštanje gvozdene zavese u Evropi? Može li EU da ostane globalni konkurent Kini ili će biti samo na periferiji borbe za globalnu moć čije središte je na Pacifiku? Kakvi su odnosi EU sa zemljama južnog Mediterana i Afrike i da li otkucava tempirana bomba novog izbegličkog talasa?

Pored profesorke Maje Kovačević sa Fakulteta političkih nauka u izvođenju nastave na ovom predmetu učestvovaće i drugi profesori ovog Fakulteta, kao i dr Miloš Petrović sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

Savremeni evropski odnosi

Tokom druge polovine XX evropski odnosi su najčešće bili posmatrani kroz prizmu evropske integracije, sa većinom evropskih sila kao delom ovog procesa (Francuska, Nemačka, Ujedinjeno Kraljevstvo kao članice EEZ/EU, i Turska koja je težila članstvu). Na početku XXI veka situacija je znatno drugačija, a ponovni rat na evropskom tlu je pokazao neodrživost dosadašnjeg sistema. Težište ovog predmeta je na izučavanju perioda od kraja Hladnog rata iz perspektive teorija međunarodnih odnosa. Realizam se vratio u Evropu, liberalni poredak je uzdrman, a odnosi među najvećim evropskim državama su obeleženi različitim interesima i ograničenjima. Cilj predmeta je da studenti steknu znanja o savremenim procesima redefinisanja evropskih odnosa: novoj/staroj ulozi Ujedinjenog Kraljevstva u Evropi, francuskim interesima kao najveće nuklearne sile Evrope i njenim inicijativama za nove odnose na kontinentu, perspektivama evolucije francusko-nemačke osovine, novoj ulozi Nemačke kao ekonomskog giganta koji okleva da preuzme ulogu političke sile. Kuda vodi zaokret Nemačke ka povećanju vojnog budžeta i kako razumeti nemačko pitanje danas? Postoje li „stara“ i „nova“ Evropa? Rusija i Evropa – savremeni kontekst stare dileme. Čiji interes je da Rusija „ne bude u Evropi“ i da najveće evropske sile ne uspostave ravnotežu? Kakva je uloga Turske u savremenim evropskim odnosima? Kakva je sudbina planova o drugačijim pan-evropskim odnosima?

Pored profesorke Maje Kovačević sa Fakulteta političkih nauka u izvođenju nastave na ovom predmetu učestvovaće i drugi profesori ovog Fakulteta.

Pored opisanih predmeta studenti će moći da izaberu i neke iz niza važnih i zanimljivih kurseva na kojima se znanja do kojih je došla savremena nauka o politici i međunarodnim odnosima primenjuju kako bi se objasnili upravljački i geopolitički izazovi današnje Evrope. Tu spadaju  predmeti: Odnosi Srbije i Evropske unije, Pravo i politika upravljanja migracijama i azilom u EU, Upravljanje krizom u EU, Institucije i procesi odlučivanja u Evropskoj uniji i Javna uprava u Evropskoj uniji.

Glavni predavači na ovim kursevima će biti docentkinja Ivana Radić Milosavljević,  profesor Dejan Milenković, docent Zoran Čupić i profesorka Maja Kovačević sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

Studije Evrope_brošura

Više informacija o modulu: Prof. dr Bojan Kovačević, bojan.kovacevic@fpn.bg.ac.rs i prof. dr Ivana Radić Milosavljević, ivana.radic@fpn.bg.ac.rs Komisija za prijemni ispit:

• Prof. dr Zoran Čupić
• Prof. dr Ivana Radić Milosavljević
• Prof. dr Aleksandar Milošević

Struktura studijskog programa

Naziv predmeta	Semestar	Status	Časova nedeljno (P+V+SIR)	ESPB
Master seminar	1	obavezan	0+0+4	3
Složeni konstitucionalni sistemi	1	obavezan	2+1+1	6
Stručna praksa	1	obavezan	0+0+6	3
Izborni blok 1	1	izborni
Savremena Evropa i pitanje identiteta	2	obavezan	2+1+1	6
Izborni blok 2	2	izborni
Završni rad	2	obavezan	0+0+9	12

 

Izborni predmeti

Naziv predmeta	Semestar	Status	Časova nedeljno (P+V+SIR)	ESPB
Izborni blok 1
Javna uprava u Evropskoj uniji	1	izborni	2+1+1	6
Odnosi Srbije i Evropske unije	1	izborni	2+1+1	6
Pravo i politika upravljanja migracijama i azilom u EU	1	izborni	2+2+0	6
Političke stranke u EU	1	izborni	2+1+1	6
Izborni blok 2
Evropske ekonomske integracije	2	izborni	2+1+1	6
Evropska unija kao globalni akter	2	izborni	2+1+1	6
Institucije i procesi odlučivanja u Evropskoj uniji	2	izborni	2+1+1	6
Političko u evropskoj drami	2	izborni	2+1+1	6
Savremeni evropski odnosi	2	izborni	2+1+1	6
Upravljanje krizom u EU	2	izborni	2+1+1	6
Hrišćanstvo, sekularizam i politička integracija Evrope	2	izborni	2+1+1	6