Одржан Регионални онлајн сусрет „Добре иницијативе заступања унутар система социјалне заштите током пандемије вируса корона“
Регионални онлајн сусрет под називом „Добре иницијативе заступања унутар система социјалне заштите током пандемије вируса корона“, одржан је у организацији волонтерског сервиса студената и практичара социјалног рада – ФПН КонекТаС.
Учесници скупа били су начелница Сектора за координацију политике и унапређење стручног рада центра за социјалну скрб у Министарству за демографију, обитељ, младе и социјалну политику Татјана Каткић Станић из Републике Хрватске, заменик Омбудсмана за дјецу Републике Српске мр Јованка Вуковић, доц. др Андреа Пухалић са Факултета политичких наука Универзитета у Бањој Луци, док су из Републике Србије учесници били Живорад Гајић из Удружења стручних радника социјалне заштите, председница Коморе социјалне заштите Сандра Перић, социјални радник Марко Синђић и председница Уније студената социјалног рада Факултета политичких наука Универзитета у Београду Софија Недељковић.
Татјана Каткић Станић из Министарства за демографију, обитељ, младе и социјалну политику навела је да су највећи проблеми са којима су се сусрели у предходном периоду били смештај нових корисника помоћи, повреда права детета, као и подршка стручњацима из области социјалног рада. „Ми смо покушали да са једне стране, пружимо помоћ нашим корисницима, затим, помоћ новим корисницима, али и да пружимо подршку стручњацима који су се нашли у овој ситуацији“, објаснила је Каткић Станић. „Наше активности, у виду пружања психолошке помоћи медицинском систему, почеле су када су се јавиле прве самоизолације“, истакла је Татјана Каткић Станић
„Током читаве пандемије били смо доступни и спремни да у кризним ситуацијама реагујемо по хитном поступку, а путем медија смо обавестили грађане о контакт телефонима на које могу у било ком тренутку да пријаве насиље“, изнела је мр Јованка Вуковић, замјеник Омбудсмана за дјецу Републике Српске. Она је предочила да су се током пандемије најчешће суочавали са пријавама грађана због неостваривања контаката деце са родитељима који не живе са њима. „Давали смо инструкције и подршку родитељима у виду предлога како да проводе време са својом децом и како да им њиховим језиком објасне шта је то вирус корона и зашто је њихово одрастање сада толико другачије од уобичајеног“, рекла је мр Вуковић.
Доценткиња др Андреа Пухалић са Факултета политичких наука Универзитета у Бањој Луци истакла је да је највећи изазов био да се пронађе равнотежа између бриге за своје здравље и бриге за кориснике. „Техничке препреке нису биле главни проблем. Главни проблем био је како да се очува однос са студентима, да им се на неки начин препоручи да је сада време да испуне своју обавезу практичне наставе или да се повуку док читава ситуација не прође“, објаснила је доц. др Пухалић. Кроз мини истраживање које је спровела у Републици Српској, Пухалић је закључила да су највећи проблеми социјалних радника током пандемије били недостатак протокола за поступање у овој ситуацији, али и то што су се неки социјални радници повукли у своје домове, док су други волонтирали све време, а да за то нису награђени.
„Један добар део изазова се односио на расподелу социјалних давања, а расподела је била проблематична код особа које су имале забрану изласка за време вандредног стања“, истакла је председница Коморе социјалне заштите Сандра Перић. Она је напоменула да су на иницијативу родитеља почели делимично да раде дневни боравци за децу ометену у развоју, као и да су лични пратиоци обучавали родитеље да пруже помоћ оном члану породице коме је потребна. „Наше колеге су понеле највећи терет. Нажалост, нису довољно видљиви и плаћени за свој рад“, нагласила је Сандра Перић.
Представник Удружења стручних радника социјалне заштите Живорад Гајић истакао је да су социјални радници били на мети критике јавности због проблема у једном геронтолошком центру, а да медији нису обавештавали јавност о свим акцијама целукупног система социјалне заштите током вандредног стања. „Ми смо се окупили у једну мрежу и покушали да утичемо на медије како бисмо у јавности променили слику о социјалним радницима. Такође, приказали смо многобројне активности наших центара“, додао је Живорад Гајић. Он је објаснио да је вирус корона једна новина, нешто на шта смо морали да се адаптирамо, као и да навикнемо на то да немамо могућност непосредног рада са корисницима.
„Криза је прилика да размислимо какав социјални рад желимо да практикујемо. Сада имамо више времена да се томе посветимо“, истакао је Марко Синђић. Он је напоменуо да у оваквим ситуацијама треба да се и критички сагледа цела ситуацију. „Веома је важно да проблематизујемо односе моћи у друштву и да се подсетимо свих оних вредносних опредељења, јер је социјални рад вредносно опредељен за добробит наших корисника“, нагласио је Марко Синђић.
Председница Уније студената социјалног рада Софија Недељковић рекла је да се студентски живот доста променио и да су студенти психички морали да се навикну на нову ситуацију. „Трудили смо се да као организација будемо видљивији и због тога смо организовали онлајн трибине. Нажалост, због ситуације, многи догађаји који су били планирани у предходном периоду су отказани“, навела је Софија Недељковић. Она је истакла да је неопходно да се студенти укључе и почну да утичу на побољшање положаја социјалних радника.
Модераторка скупа била је доц. др. Драгана Штекел са Факултета полититичких наука Универзитета у Београду.
Све активности волонтерског сервиса можете пратити на сајту ФПН КонекТаС.
