Политичке партије и избори

Циљ предмета:

Основни циљ предмета је да продуби знања из области теорије и социологије партија и избора, у складу са савременим медодама истраживања и користећи различите приступе. Комбинују се истраживања унутрашњих односа у партијама, њихове компетиције и динамичког односа партијског система. Посебно се проучава теорија коалиција и састављања владе, као и партије у парламенту и влади. Обзиром на међуповезаност изборних и партијских система, предмет се овим питањима бави како посебно, тако и њихов међусобни утицај, пре свега утицај изборног система на партијски систем. Сагледавају се различити изборни системи и њихови исходи, као и могућности дизајнирања оптималног система у складу са одговарајућим контекстом.

Исход предмета:

Студенти ће лакше разумети и имати комплетније увид у социјалне и институционалне структуте партијске и изборне политике. Након курса ће овладати највећим делом процедура парламентарне демократије са политичким партијама као главним актерима.

Садржај предмета

Теоријска настава

1. Партија као систем (процес управљања и одлучивања, систем моћи, кадровска политика и избори) 2. Недемократски карактер односа у политичким партијама (лидерство, струје, фракције, коалиције) 3. Новац и политика – финансирање партија и изборних кампања 4. Партијски системи – институционални и социјално-културни утицаји  5. Социјални расцепи и поље политике 6. Партијске фамилије и структура компетиције 7. Теорија коалиција и састављање владе 8. Појам, функције и типови избора 9. Политичке партије и изборне стратегије 10. Изборне коалиције 11. Појам, структура и функције изборних система 12. Политичке консеквенце изборног система 13. Изборни дизајн 14. Практична настава: Истраживачки рад

Литература основна:

1. Орловић Славиша, (2002), Политичке партије и моћ, Југословенско удружење за политичке науке и Чигоја штампа, Београд, 2002; 2. Стојиљковић Зоран, (2008), Партијски систем Србије, Службени гласник, Београд; 3. Сартори Ђовани, (2002), Странке и страначки сустави (Аналитички оквир), Политичка култура, Загреб, стр. 107-211 (104); 4. Беyме Клаус Вон, (2002), Трансформација политичких странака, ФПН, Загреб

5.Славиша Орловић, Политичке консеквенце изборних система у: Политиколошки огледи, Службени гласник, 2010, Београд, стр. 155-194; 6. Касаповић Мирјана, (2003), Изборни лексикон, Политичка култура, Загреб; 7. Сартори Ђовани, (2003), Упоредни уставни инжињеринг, Филип Вишњић, Београд; 8. Dieter Nohlen, (1992), Изборно право и страначки сустав, Школска књига, Загреб; 9. Дитер Нолен и Мирјана Касаповић, (1997), Избори и изборни системи Источне Европе, Fridrich Ebert Stiftung, Београд, 1997; 10. Васовић Вучина и Гоати Владимир, (1993), Избори и изборни системи, Београд: Радничка штампа; 11. Михајловић, Срећко  (ур) (2006), Како до бољег изборног система, Београд: Социјалдемократски клуб и ЦЕСИД; 12. Лутовац, Зоран (2007), Идеологија и политичке странке, Београд: ФЕС, ИДН,ФП

Оцена знања

• усмени испит 40;
• активност у току предавања 10;
• семинари 30;
• писмени испит 20