Вести

,

Конкурс за доделу Награде др Филип Брковић

У част прерано преминулог колеге др Филипа Брковића, Факултет политичких наука Универзитета у Београд, Студентски парламент Факултета политичких наука, породица Брковић и Центар  за друштвени дијалог и регионалне иницијативе расписују конкурс за доделу

НАГРАДЕ др ФИЛИП БРКОВИЋ

Фонд за награду износи 100.000 динара. Право на аплицирање имају студенткиње и студенти Факултета политичких наука који су завршили основне студије у року не дужем од 46 месеци од почетка студија, са просечном оценом 9.00 или више, а који су се истакли и у пружању доприноса развоја положаја студената на Факултету, као и унапређењу квалитета академског живота. Овогодишњи конкурс односи се на генерацију која је први пут уписала прву годину основних студија 2013. године.

Кандидати се пријављују достављањем CV-a и мотивационог писма (до 500 речи) у коме се кандидат представља комисији и објашњава зашто је баш он/она особа која треба да добије награду и како ће му награда помоћи да се даље усавршава. Кандидати се не морају пријавити лично, односно могу бити номиновани и од стране њихових колега, који ће у мотивационом писму образложити зашто мисле да одређена особа треба да буде добитник ове награде.

Пријаве је потребно послати на мејл studentski.parlament@fpn.bg.ac.rs. За све додатне информације можете се обратити на мејл bojan.vranic@fpn.bg.ac.rs.

Конкурс је отворен до 15. јануара 2018.године у 23:59:59.

Свечана додела награда је 29. јануара, на годишњицу смрти др Филипа Брковића. Том приликом ће, у част др Филипу Брковићу, предавање на тему

Justice, democracy and patriotism in today’s world

 одржати угледни политички филозоф проф. др Филип Паријс (Philippe van Parijs), редовни професор Универзитета у Лувену (Белгија) и гостујући професор Универзитета у Оксфорду (Уједињено Краљевство).

Биографија др Филипа Брковића

Др Филип Брковић (17. децембра 1986. – 29. јануар 2016.) је био изванредан научни истраживач који је својим свеобухватним знањем и интересовањем ширио радни ентузијазам у другима и жељу за сопственим усавршавањем ради индивидуалног доприноса општем добру.

Одрастајући у породици вредних и пожртвованих родитеља Јелене и Ива Брковића, заједно са сестром Дијаном, Филип је растао на начелима марљивости, поштења и доброчинства. Вођен искреном жељом за унапређењем своје околине, од малена је растао у великог лидера који је окупљао људе око себе будећи најбоље у њима и чинећи их вечним пријатељима.

Као изузетан ђак Огледне основне школе „Владислав Рибникар“ који је освајао бројне награде на такмичењима из математике, физике, хемије и српског језика, Филип је похађао нижу и средњу Музичку школу „Стеван Ст. Мокрањац“ – одсек виолина (1993-2001), што је значајно допринело развоју његових организационих способности у жељи за свеобухватним усавршавањем сопственог бића. Године 2001. уписује престижну Трећу београдску гимназију, паралелно похађајући соло певање у музичкој школи „Корнелије Станковић“ (2003-2005). Од гимназијских дана све више користи своју несагориву енергију за изградњу и унапређење ђачких структура и организација, а његова тежња за практичном применом знања постаје све израженија. Уз победу на есејском такмичењу „Да сам председник владе ја бих…“ води оснивање првог Ђачког парламента (3. децембра 2003. године) и спроводи више од 50 различитих пројеката (од хуманитарних акција за помоћ деци без родитеља, избеглицама са Косова и Метохије, Институту за онкологију и радиологију Србије, преко организације тренинга за младе лидере у средњим школама широм Србије и разних предавања широког спектра, до организације многобројних музичких и мултимедијалних догађаја). Као оснивач и члан Управног одбора Уније средњошколаца Србије (2003 / 2004-2005), био је један од предлагача Закона о изменама и допунама закона о основама система образовања и васпитања којим је предлаган бољи статус Ђачких парламената у образовном систему. Кроз чланство у Европском парламенту младих (2002-2006) учествовао је у доношењу многих резолуција кључних како за унапређење статуса младих на регионалном и европском нивоу, тако и за њихово укључивање у регионалне и међународне оквире сарадње.

Стекавши непроцењива искуства у гимназијском добу кроз омладинско организовање и учествовање на многим националним и интернационалним конференцијама, одлучује се за уписивање Факултета политичких наука у Београду, смер: међународни односи. Својом непресушном енергијом и несвакидашњом харизмом убрзо је окупио око себе „спартанску јединицу“ истомишљеника и кренуо у свеобухватно побољшање статуса студената на факултету. Као један од оснивача и први председник студентске организације Тимска иницијатива младих (ТИМ ФПН), на инспиративан начин водио је спровођење неколико кључних пројеката на Факултету попут „Студент=човек“, и „Избори су Ок“ којима се изборио за бољи распоред испита у испитном року и могућност промене испитивача под одређеним условима; затим „Данте на болоњски начин“, „Мастер=Дипломирани“  и „Студентска пракса“ који чине пакет решења проблема са којима се сусрећу студенти у болоњском процесу; даље „Проговоримо“ и „Зашто нам опет сечете језик“ ради бољих услова за учење страних језика; ТИМформатор – издавање оригиналних студентских новина на факултету; „Црно на бело“ којим је покренуо акцију за конституисање Студентског парламента Факултета политичких наука (27. марта 2007. године); и на крају организовао је „Први Семинар студената факултета политичких наука“ (данас Регионални семинар политиколога), као сусрет студената политичких наука у региону 2008. године.

Упоредо са активностима на факултету (новембар 2007. – април 2008.), постаје координатор Коалиције младих Србије (КМС), организације која је окупљала пет највећих омладинских организација у Србији (Савез извиђача Србије, Младе истраживаче Србије, Омладину ЈАЗАС, Омладински савез Војводине и Омладински програм Грађанских иницијатива), чије је деловање директно довело до формирања Министарства омладине и спорта Републике Србије. Филип је као главни организатор Уводне конференције процеса покретања Кровне организације младих Србије, остварио велики успех окупљањем представника близу 100 омладинских организације широм Србије и тадашње министарке омладине и спорта, Снежане Самарџић-Марковић, омогућивши младима Србије да њихов глас дође до државног врха, што је директно утицало на обликовање Националне стратегије младих.

Са својих тада двадесет две године, чврсто је веровао да даљи развој Србије зависи од образованих људи који остају у Србији и раде на њеном унапређењу, почев од развоја свог личног окружења, преко развоја локалне заједнице, до самог националног ниво. Из тог разлога је давао најбоље од себе како у приватном, тако и у академском сектору и то најчешће истовремено. Његова марљивост, преданост раду и жеља за променом га је увек мотивисала да иде корак даље, и то најчешће путем којим се ређе иде.

Године 2007. покренуо је процес убрзаног студирања на Факултету, чиме је у року од 3 године дипломирао под менторством професора Илије Вујачића на тему „Положај појединца у Русоовој теорији“ у октобру 2008. године са просечном оценом 9.60/10.00. Одмах затим је наставио са мастер студијама Политичке аналитике и менаџмента који је завршио за осам месеци са просечном оценом 10.00/10.00, одбранивши мастер рад „Глобално цивилно друштво и Србија“ у јуну 2009. године под менторством професора Вукашина Павловића.

Као брилијантан студент изузетних квалитета, већ у октобру 2009. године одлази на Мастер студије развоја на један од најпрестижнијих светских универзитета – Кембриџ универзитет. Као стипендиста Кембриџ универзитета и британске владе (Cambridge Overseas Trust – OSI/FCO Chevening стипендија), постао је члан Хјуз хол колеџа (Hughes Hall) где је радио и учио у окружењу светски признатих научника и добитника Нобелове награде. Водећи се изреком да срећа прати храбре и вредне, Филип је имао прилику да буде члан Кембриџ универзитета у тренутку када је универзитет прослављао 800 година од оснивања, што му је омогућило присуство на многобројним предавањима и скуповима славља вишевековне историје ове образовне институције, што је само још више продубило његову жељу како за личним, тако и за напретком наше земље. Отуда је и на Кембриџу тежио за свеобухватним образовањем и поред учествовања на многобројним семинарима и конференцијама ван наставног програма, био је члан организационог секретаријата 28. Међународног симпозијума о економском криминалу Кембриџ универзитета 2010. године, да би 2011. године и након завршетка мастер студија био позван да излаже као један од најмлађих предавача у историји овог симпозијума. Поред професионалног и академског аспекта, током студија на Кембриџу се опробао и у веслању за тим свог колеџа. Био је изузетан пример комплетног младог човека који је поред успеха у академском и професионалном животу, тежио потпуној испуњености свог живота. Током студија на Кембриџу, 2010. године је на симболичан дан прославе православног и католичког Ускрса у околини Гранчестера („места са највећом концентрацијом Нобеловаца“), запросио Катарину Кузмић, дугогодишњу девојку и колегиницу са Факултета политичких наука.

У јуну, 2010. године је са MPhil тезом  „Глобално цивилно друштво и глобалне институције развоја“ успешно завршио студије на овом престижном универзитету, стекавши мноштво пријатеља и остваривши нераскидиву сарадњу са универзитетом као њен алумни члан.

По повратку у Србију постаје стручни сарадник у Фармацеутској компанији „Галеника а.д.“ где ради на многобројним пројектима везаним за питања друштвено одговорног пословања, чиме директно примењује стечено знање са Кембриџа. Међутим, у жељи за даљим истраживањем различитих модела пословања ради проналажења најбољег начина да Србију укључи у токове светске трговине и међународног пословања, одлучио се за докторске студије. Године 2011. уписује дупле докторске студије из међународне политичке економије на Универзитету Ворик и Слободном универзитету Брисела као стипендиста „Заједничког Ерасмус Мундус Докторског програма Европске комисије – Глобализација, ЕУ и мултилатерализам“ (GEM PhD School). У току докторских студија и истраживања о „Процени могућности даљег укључивања економија са средње-вишим дохотком у систем праведне трговине (Fairtrade) – Студија случаја: Србија“, држао је разна предавања о систему праведне трговине у циљу образовања шире популације о овом не тако проширеном систему за који је веровао да може значајно унапредити положај малих произвођача и у крајњем случају утицати на даљи развоја средње развијених држава, нарочито њених најсиромашнијих крајева. Поред разних предавања у Србији на тему праведне (фер) трговине 2012. године, предавања која је држао на мастер курсу Mondialisation et Régimes Sociaux као главни предавач на модулу Globalisation, Global Food System, Food Security and Food Sovereignty – Critical Perspectives (2012-2013), и предавања на ИТАМ универзитету у Мексику и у Сенату Републике Мексико (2013), организовао је бројне семинаре и покретао разне акције како на Универзитету Ворик, тако и на Слободном универзитету Брисела кроз које је имао прилике да и на практичном нивоу истражи значај система фер-трговине. Студијским путовањима у Сједињене Мексичке Државе (2013) и Народну Републику Кину (2014) и боравком у Уједињеном Краљевству и Краљевини Белгији (2011-2016), стекао је искуства која су допринела квалитету његовог истраживања што је уз његову стручност, несвакидашњи таленат презентовања и идиличну наклоност праведном систему трговине довело до једне од најбољих одбрана докторске дисертације на Универзитету Ворик и Слободном универзитету Брисела 16. децембра 2015. године, према званичној објави поменутих универзитета.

Кроз своје образовање, препознат као брилијантан студент и изузетан истраживач, Филип је био добитник многобројних награда и стипендија коју су представљале велики подстицај и охрабрење у наставку његовог рада. Почев од стипендије Општине Савски венац 2009., 2010. и 2011. године, стипендије Кембриџ универзитета и британске владе (Cambridge Overseas Trust – OSI/FCO Chevening стипендија) у 2009. години и стипендије Европске комисије за докторске студије 2011-2014, био је добитник и “Награде четрдесет младих лидера Србије” која му је додељена од стране Канцеларије председника Србије 2009. године и “Награде Фонда за младе таленте МОС РС – Доситеја”, додељена 2008.,2009., 2011., 2012., 2013. и 2014. године. Поред велике подршке у његовом животу, ова престижна признања су представљала велику инспирацију и подстицај у Филиповом раду ка пружању доприноса својој земљи.

Поставши доктор наука са 28 година живота, Др Филип Брковић је имао испред себе велике снове и планове о развоју наше земље и света у коме живимо. Од практичних планова директне примене начела фер-трговине у развоју пчињско-јабланичког округа, до будућих планова о проширењу интернационалног система на земље тренутно искључене из „Фертрејда“. Филипа је карактерисала неисцрпна енергија и жудња за новим сазнањем и за коришћењем истог и на свом путу никада није био сам. Почев од „спартанске јединице“ са којом је организовао Ђачки парламент у Трећој београдској гимназији, преко „ТИМске јединице“ и оснивања Студентског парламента на Факултету политичких наука у Београду, или огромног броја пријатеља и сарадника које је стекао током мастер студија како на Факултету политичких наука, Универзитета у Београду, тако и Кембриџ универзитета, и даље на докторским студијама у Енглеској и Белгији, са којима је правио планове о даљем унапређењу света. Био је ожењен Катарином, дугогодишњом сапутницом почев од заједничких основних студија на Факултету политичких наука, са којом је 2014. године добио сина Михаила. Филип је био пример комплетног младог човека који је „журећи испред свог времена“ живео живот вредан три човека и за собом оставио непресушну инспирацију будућим нараштајима.

Изненада, у јануару 2016. године, његово срце пуно храбрости и доброте је стало.  Преминуо је у Бриселу, Краљевини Белгији, оставивши за собом дубок траг љубави, пријатељстава и инспиративних достигнућа широм света.

Својом непресушном енергијом и несвакидашњом харизмом инспирисао је и будио најбоље у другима, чврсто верујући у јединствени потенцијал сваког човека. Његова дела су увек следила његове речи и за време изузетно кратког живота постигао је оно за чиме је тежио – да његова дела превазиђу њега самог. Инспирисан спартанском фокусираношћу и посвећеношћу у борби против пролазности, нашао је свој јединствени положај у друштвеном уговору звани живот и својим делима заснованим на принципима поштења, марљивости, моралности, храбрости, другарства, саборности, емпатије, слободе и части, др Филип Брковић је оставио непроцењиво наслеђе којим је истински постао бесмртан.