ОДРЖАН 39. СУСРЕТ ДИПЛОМИРАНИХ СОЦИЈАЛНИХ РАДНИКА

Годишњи сусрет дипломираних социјалних радника, 39. по реду, одржан је 10.јуна 2016. године у амфитеатру Факултета политичких наука. Овогодишња тема скупа је „Нова истраживања у социјалном раду“ са циљем да се представе проблеми стручњака који раде на разрешавању конфликата после развода, улога и задаци социјалног радника у психијатриским установама , као и утицај супервизије на професионални развој водитеља стручњака.
Резултате својих истраживања представиле су дипломирани социјални радници МА Сања Полић, МА Гордана Павловић и МА Слађана Павић. На скупу је говорила и проф.др Тамара Џамоња Игњатовић шеф Одељења за социјалну политику и социјални рад

Сусрет је отворила проф. др Ана Чекеревац која се захвалила свима који су дошли и подсетила на први скуп дипломираних социјалних радника одржан 1977. .Присутне је поздравио и проф. др Дејан Миленковић продекан за квалитет, самовредновање и научноистраживачку делатност на Факултету политичких наука и пожелео успешну трибину и размену искустава.
Проф. др Тамара Џамоња Игњатовић шеф Одељења за социјалну политику и социјални рад на отварању традиционалног сусрета представила је разноврсне теме и нагласила важност истраживања студента мастер студија. „ Веома је значајно да се почне више говорити о емпиријском раду у области социјалне политике и социјалног рада. С обзиром на то ми настојимо да све више подстичемо истраживачку делатност наших студената “, каже Игњатовић. Она је указала на то да су овакви сусрети служе томе да се дискусијом оствари блискост академских социјалних радника.
МА Сања Полић дипломирани социјални радник представила је присутнима резулате свог истраживања на тему „Утицај супервизије на професионални развој водитеља случаја“које је спровела у центру за социјални рад. „ Постоји значајна повезаност између супервизије и професионалног развоја.Администаративно управљачка, едукативно развојна и подржавајућа функција су веома развијене у том односу“, каже Полић. Она је додала и то да је истраживање на њеном узорку показало да је развијен квалитетан супервизијски однос као и да се индивидуални планови развоја за водитеље случаја не примењују.
„ Индикатори који су ми указали на то да постоји ризик за јављање постразводних конфликата су однос парова који су имали развод брака и нису се јављали у центар за социјални рад са неким паровима који су се развели и касније се обратили центру. Број развода се од 2008. до 2011. повећао за више од сто посто“, истиче МА Сања Полић дипломирани социјални радник. Она је указала на то да је код високообразованих парова мања вероватноћа за развод и то да ће се пре раставити они парови који су током развода били раздвојени. Своје истраживање спровела је у Зрењанину.
„Главни задаци социјалног радника у психијатриским установама су тимски рад, амбулантна услуга, припрема на лечење,а базични принципи вођења случаја базирају се холистичкој процени и једнаком приступу услугама“, предочила је МА Слађана Павић дипломирани социјални радник. Она је саопштила и то да је истраживање спровела на територији Београда у свим пхијитратријским установама, на узорку од 27 испитаника. Додала је да су испитаници углавном женског пола са великим стажом,али без искуства у другим областима социјалног рада. “Потребно је побољшати степен ангажованости социјалних радника и материјално техничке услове рада. Психијатрисјко лечење треба да буде у служби подизања квалитета живота особа које се лече, а не стигматизацији и изолацији“, закључује Павић.
Након презентовања резултата истраживања присутни су дискутовали о актуелним питањима у теорији и пракси социјалног рада у контексту савремених реформи.