Трећи дан XII Регионалног семинара политиколога
Трећи дан XII Регионалног семинара политиколога отворен је панелом на тему „Америчко – српски (југословенски) односи током Првог светског рата и односи у међуратном периоду“. Учесници дискусије били су мр Драган Живојиновић, МА Стеван Недељковић и МА Милан Крстић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду, док је скупом модерирао МА Бранислав Нешовић из Центра за друштвени дијалог и регионалне иницијативе у Београду.
Мр Драган Живојиновић рекао је да је тема овог панела и данас веома актуелна, с обзиром на то да је Први светски рат променио много тога из корена и да су његове последице још увек осетне. Он је истакао да су српско-амерички односи, пре него што су постали дипломатски, првенствено били односи између људи. „Тек након што је стекла независност, Србија званично започиње развијене дипломатске односе са Сједињеним Америчким Државама. Сарадња двеју земаља трајала је дугих 135 година и имала је своје успоне и падове, али је свакако постојало међусобно поштовање на међународној сцени“, указао је мр Живојиновић.
Према речима МА Стевана Недељковића, Први светски рат био је прекретница за српско-америчке односе, који су у том периоду постали приснији, више пријатељски и јачи него икад. Он је додао да интензитет односа није у сваком тренутку био исти и да се ове државе нису увек слагале, али и да је Србија имала заштитника у САД. „Наша земља је у том периоду била изнурена Балканским ратовима, међународни кредибилитет јој није био најбољи, те није било много држава вољних за сарадњу са њом. Србија је тада у Сједињеним Америчким Државама пронашла савезника у сваком смислу те речи“, објаснио је МА Недељковић.
МА Милан Крстић сматра да је амерички председник Вудро Вилсон у великој мери помогао остваривање већине српских захтева због вредносне и идеолошке подударности његове доктрине са ставовима за које се Србија залагала. Он је нагласио да је проблем настао када су САД, као велики савезник наше државе, одлучиле да се повуку са светске сцене. „Амерички изолационизам подразумевао је смањивање улоге у глобалним дешавањима и свођење међународне интеракције и сарадње на минимум. У недостатку помоћи Сједињених Америчких Држава, Србија је покушала да нађе заштиту на разним странама, што је резултирало многим неуспешним савезништвима у наредне две деценије“, предочио је МА Крстић.
На другом панелу трећег дана семинара говорили су др Драган Ђукановић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду, др Јово Бакић са Филозофског факултета Универзитета у Београду и др Предраг Марковић са Факултета за медије и комуникације из Београда, док је скупом модерирао МА Бранко Вучинић из Центра за друштвени дијалог и регионалне иницијативе у Београду. Учесници панела дискутовали су на тему „Да ли су Срби направили грешку у погледу сопствених националних интереса стварањем Југославије пре сто година и шта је преостало од југословенске идеје данас?”.
Др Драган Ђукановић рекао је да је један од проблема Југославије био сучељавање са прошлошћу, као и да она није умела да препозна особености сваког од својих народа. Професор Ђукановић је додао да је Југославију било лакше замислити него реализовати, као и да од прве државе није остало ништа, док од друге има неколико наслеђа. „Интересантна чињеница јесте да данас постоји четвороимени језик, али иако се ради о различитим језицима, чак 94% језичке грађе је исто. Од заједничке државе је такође остао и јак културни и економски простор, али пре свега треба издвојити породичне односе који чине кохезиони фактор”, нагласио је др Ђукановић.
Др Јово Бакић истакао је да је наша велика грешка погрешно тумачење историје које се огледа у дубоко неисторичној идеји. Према његовим речима склони смо да критикујемо стварање Југославије, а да при том не разумемо људе који су тада живели и њихове разлоге стварања. „Српска елита је схватила да се сама не може одупрети Хабзбуршкој монархији, па је идеја југословенства била начин да се ослаби њена моћ. Након завршетка Првог светског рата ниједна од држава није била довољно снажна, па је зато Југославија била избор тадашњих паметних људи који су одлучили да направе довољно утицајну државу”, рекао је др Бакић.
Др Предраг Марковић истакао је да су се народи у Југославији слабо познавали, а као један од проблема наводи и често поистовећивање Србије са самом државом Југославијом. Он је додао и то да је постајало и изузетно непознавање функционисања једна сложене државе. „Српски политичари не познају сложене државе и федерације, а резултат тога је устав који је донет пуким прегласавањем и простом већином. Иако у то време Југославија није имала унутардржавне непријатеље, многи су се врло брзо након настанка разочарали у њу”, закључио је др Марковић.
XII Регионални семинар политиколога свечано је затворен речима МА Бранка Вучинића из Центра за друштвени дијалог и регионалне иницијативе у Београду. Он је изразио дубоку захвалност свим панелистима који су говорили током дискусија, учесницима семинара, као и свима који су били део организационог тима Семинара.
