Други дан XII Регионалног семинара политиколога
Други дан семинара отворен је панелом „Због чега је Краљевина СХС/Југославија била нестабилна од свог настанка и на који начин се перципирало њено стварање широм Југославије?”. Учесници су били др Милош Хрњаз са Факултета политичких наука Универзитета у Београду, др Ђорђе Вуковић са Факултета политичких наука Универзитета у Бањој Луци, новинар и писац Мухарем Баздуљ, док је модератор био МА Бранислав Нешовић из Центра за друштвени дијалог и регионалне иницијативе (CDDRI).
Новинар и писац Мухарем Баздуљ сматра да је Европска унија као једна од најважнијих творевина данашњег света настала из пораза. Он је објаснио занимљиву позицију Југославије која се може сврстати и на страну победника и на страну губитника. „По мом мишљењу главни разлог нестабилности није етничка припадност, већ проблем интеграције поражених. За већину елита Југославија је данас ружна прошлост, међутим перцепција тадашњег становништва била је потпуно другачија”, нагласио је господин Баздуљ.
Др Ђорђе Вуковић са Факултета политичких наука у Бањој Луци наглашава да су у Краљевину СХС народи ушли културно неприпремљени, а то је значило и да су били неспремни на компромисе. „Подсетио бих да ове године прослављамо поред стогодишњице примирја у Првом светском рату, такође још један важан јубилеј, а то је 140 година од Берлинског конгреса. На Берлинском конгресу Аустроугарска је добила право управе над Босном и Херцеговином што је променило потпуно односе на Балкану”, истакао је др Вуковић.
Др Милош Хрњаз са Факултета политичких наука као главни проблем види принцип права народа на самоопредељење. Према његовим речима од почетка је недостајала дефиниција народа, није било могуће одредити ко има право на самоопредељење и отцепљење. „Одувек је било двосмислено ко чини југословенски народ. Док је већина политичара подржавала идеју југословенства, Никола Пашић је био скептичан по питању стварања једног народа”, подвукао је др Хрњаз.
На другом панелу другог дана Регионалног семинара политиколога говорили су др Игор Новаковић из Центра за инклузивно управљање у Београду, др Миломир Степић из Института за политичке студије у Београду и др Џим Серока, професор на Универзитету Аубурн у Сједињеним Америчким Државама, док је скупом модерирао Душан Љ. Миленковић из Центра за друштвени дијалог и регионалне иницијативе у Београду. Учесници панела дискутовали су на тему „Које лекције је Европа научила из америчког изолационизма у међуратном периоду и шта би се догодило уколико би САД данас одлучиле да умање своју улогу у глобалним пословима?“.
Др Игор Новаковић дефинисао је изолационизам у међународним односима као моменат када једна држава добровољно одлучи да се повуче и не меша у глобална дешавања. Он је рекао да је заступљена теорија да су Сједињене Америчке Државе између два светска рата водиле једну врсту изолационистичке политике. „Америка се у међуратном периоду понашала складно својој позицији и користила инструменте који су јој били доступни. Верујем да данас не постоји могућност да се САД повуку са светске сцене због многобројних интереса које имају широм света“, указао је др Новаковић.
Према речима др Миломира Степића, за ову тему је од посебног значаја разумети да Европа није способна да самостално управља без интервенисања страних сила, као и то да изолационизам Америке не зависи искључиво од ње саме. Он је објаснио да у овим околностима САД могу једино да буду приморане да умање своју улогу у глобалним дешавањима утицајем других држава. „После Првог светског рата Сједињене Америчке Државе тек су градиле своју моћ, да би након Другог постале доминантна сила од које зависе дешавања на светској сцени. Полуге америчке моћи данас јесу релативизоване, али су и даље веома снажне“, нагласио је др Степић.
Др Џим Серока истакао је да у периоду између два светска рата САД нису биле много ангажоване у европским дешавањима јер нису имале ни вољу, а ни ресурсе да утичу на тадашњи ток догађаја. Професор је додао да чак и да је имала више утицаја у Европи, Америка не би могла значајно да промени историјска збивања, нити да их спречи. „Изолационизам данас не подразумева одступање Сједињених Америчких Држава са глобалне сцене, већ тенденције Америке да буде на челу, без сарадње са другим земљама и њихове подршке и сагласности. Живимо у новом свету који је мање стабилан и вероватно мање просперитетан, али није могуће очекивати неке велике промене у будућности“, закључио је др Серока.
Други дан семинара завршен је промоцијом књиге „Предстража славе и плача – српско питање у БиХ прије и послије Југославије“ др Ђорђа Вуковића.
