Одржан семинар „Махатма Ганди и његов утицај на индијску и глобалну политику и савремени свет”
Семинар на тему “Mahatma Gandhi and his Influence on Indian and Global Politics and Modern Society” – „Махатма Ганди и његов утицај на индијску и глобалну политику и савремени свет” одржан је на Факултету политичких наука у оквиру кампање “Incredible India – Land of Gandhi”. Семинар је организовао Центар за студије Азије и Далеког истока Факултета политичких наука заједно са Амбасадом Индије.
Модераторка семинара била је проф. др Драгана Митровић, руководилац Центра за студије Азије и Далеког истока, која се захвалила Амбасади Индије, амбасадору и присутнима и истакла значај овог семинара како за студенткиње и студенте, ширу јавност, тако и за сарадњу између наше земље и Индије.
Уводно излагање имао је Амбасадор Индије у Републици Србији, Њ. Е. г. С. Батачарђи (S. Bhattacharjee) који је изразио велико задовољство што је у прилици да разговара о лику и делу Махатме Гандија, који је један од великих историјских личности. „Ганди је био творац савремене Индије и неко ко је веровао да политика мора бити морална – политика и морал за Гандија су синоним“, истакао је Њ. Е. г. С. Батачарђи (S. Bhattacharjee). Амбасадор је посебно нагласио захвалност према Републици Србији што на овакав начин обележава годишњицу рођења Махатме Гандија и истакао да су овакви пројекти прилика за упознавање и продубљивање сарадње две земље.
Проф. др Рамачанда Бирапу са Историјског института Факултета друштвених наука објаснио је да је у Индији дошло до напретка у хијерархији. „Феудалну хијерархију карактерише пет нивоа, а то су: појединац, породица, заједница, држава, светско друштво. Ганди се у свом политичком деловању противио хијерархији насиља, нетолеранцији, одбијању различитости, отуђењу и изолацији, као и расцепима у друштву“, предочио је проф. Бирапу. Професор је посебно нагласио универзалност Гандијевог принципа који је нарочито потребно применити у савременом друштву у ком је развој технологије допринео отуђењу људи и изолованости.
Професорка Факултета политичких наука др Јелица Стефановић Штамбук навела је да се са Гандијевом политичком идејом сусрела у раној фази своје академске каријере. „Он је мењао свет, желео је лепши свет. Знао је да ствари не могу да буду перфектне, али да људи могу да буду бољи. Осећао је одговорност за будуће генерације“, рекла је проф. др Стефановић Штамбук. Професорка је додала да је Ганди имао велики утицај на развој савремене дипломатије и предочила да су његови принципи послужили другим земљама у борби са деколонизацијом.
Уредник и некадашњи дописник Политике из Индије Милан Мишић истакао је да је Ганди један у низу политичара који су обележили прву половину двадесетог века. „У средишту његове филозофије је одбацивање насиља као средства, знао је да насиље рађа насиље и да се једино ненасилним потезима може изаћи из тог круга“, рекао је Мишић. Он је оценио да модерна Индија није Гандијева идеја, али да је Ганди тај који је утемељио кључне идеје за развој ове земље. Мишић је истакао да је Индија данас економски моћна земља.
Проф. др Душан Пајин са Универзитета уметности посебно је нагласио Гандијеву стратегију ненасиља као једну од најважнијих идеја на које друштво треба да се угледа. „Ганди је несумњиво био утемељивач концепта ненасиља. Облике ненасилног отпора против енглеске колонијалне власти комбиновао је са борбом против кастинског система у Индији“, објаснио је проф. Пајин. Професор је исткао да су толеранција и борба за слободу – вредности које се природно повезују са именом Махатме Гандија и да је то наслеђе нешто чега увек треба да будемо свесни.
„Током свог боравка у Индији научио сам много о индијској култури, на чему сам веома захвалан, а изучавање Гандијевог лика и дела је имало посебни значај за мене“, истакао је Борислав Коркоделовић, некадашњи дописник ТАНЈУГ-а из Индије. Он је, кроз фотографије, представио значај Гандија у Индији, говорећи о ашрамима – храмовима које је Ганди оснивао у Индији и њиховој улози у индијској култури и религији. „Када говоримо о Гандију и његовим принципима битно је да кажемо и да, без обзира на то што су они универзални, треба да буду ефективни, а то је нешто што је задатак свих нас – да то баштинимо“, подвукао је Коркоделовић.
