Одржано предавање „Еколошки проблеми и обновљиви извори енергије у Србији“
Предавање на тему „Еколошки проблеми и обновљиви извори енергије у Србији“, на којем су говорили председник Зелене странке и посланик у Народној скупштини Републике Србије Горан Чабарди, декан Шумарског факултета проф. др Ратко Ристић и саветник државног секретара у Министарству заштите животне средине Горан Митић, одржано је на Факултету политичких наука.
Председник Зелене странке Горан Чабарди говоривши о томе каква је еколошка ситуација у Србији навео је како је она много озбиљнија него што нам је представљено. Он је оценио како неслагање великог броја грађана у Србији са појединим мерама еколошке политике не ослобађа политичке и интелектуалне елите да инсистирају на подизању еколошке свести. „Јавност је недовољно упозната са егзактним подацима о загађености воде, ваздуха и земљишта иако су нам ти подаци Уставом гарантовани. Са друге стране видим велики помак, јавност је данас много више заинтересована за теме заштите животне средине него што је била пре пар година, те теме постоје у медијима и представљене су у Скупштини, што мени даје известан оптимизам“, изнео је Чабарди. Он је подсетио како је највећа дужност Зелене странке кандидовање политика и како је њихова обавеза, али и обавеза свих оних који су стручни у области екологије да кроз те политике едукују грађане. Такође, Горан Чабарди подсетио је како је значајан помак оснивање Министарства за заштиту животне средине, али да је велики труд и залагање пред тим Министарством како би оно решило проблеме који се одлажу у Србији последњих 50 година.
„Што се тиче свести грађана чини ми се да је највиши ниво самосвести управо код студената који се годинама уназад ангажују, организују акције и племенити порив младих људи да раде у општем интересу је нешто што морамо подржати свим својим капацитетима. Са те стране образовни систем јесте дао изестан допринос еколошкој едукацији грађана, али то нажалост није довољно, едукација мора бити и на вишим нивоима“, употпунио је на почетку свог излагања проф. др Ратко Ристић. Он је подвукао како бисмо темељнијом едукацијом грађана створили једну критичну масу која би била у стању да нешто промени.
Говоривши о изградњи мини хидоелектрана у Србији он је појаснио како је у већини земаља у свету тај концепт стигматизован због великих еколошких штета, а мале количине добијене енергије. „На Шумарском факултету смо спровели једно истраживање малих хидроелектрана као извора обновљиве енергије. Постоје много бољи начини да се улаже у производњу обновљиве енергије као што су геотермални извори, коришћење биомасе и соларне енергије, што су све концепти који у Србији још увек нису почели да се развијају“, предочио је професор Ристић.
Горан Митић из Министарства за заштиту животне средине навео је како је Србија земља расипничке енергије и како су подаци који говоре у прилог томе забрињавајући. Он је упозорио да ми још увек нисмо развили неопходне технологије које налажу стандарди Европске уније и да то поставља озбиљна питања, а увид у одговоре нема чак ни Министарство. „Крај ове године је рок када би Европској унији требало да се представи наша преговарачка позиција и када ће нам бити достављени изузетно озбиљни захтеви. Непоштовање директива Европске уније у индустрији је велики проблем који мора бити решен, да ли кроз пооштравање казни или на неки други начин морамо се прилагодити европским стандардима“, објаснио је Митић. Он се осврнуо на дебату која се води у јавности око изградње малих хидроелектрана и објавио како је то последица тога јер је створен одређен систем према којем се Министарство за заштиту животне средине често последње пита о појединим стварима. Он је подвукао како се овом проблему увелико ради што је изјавио и сам министар, те како ће бити формирана комисија од стране надлежних министарстава која би требало да изврши ревизију већ постојећих мини хидроелектрана.
Предавање је организовано од стране Центра за креирање политика, а модератор догађаја био је студент четврте године Факултета политичких наука Ненад Спасојевић.
