Одржана панел дискусија „Језик сензационализма, агресивности и мржње у медијима у Србији 2019.“ на Факултету политичких наука
Панел дискусија под називом „Језик сензационализма, агресивности и мржње у медијима у Србији 2019.“ одржана је данас на Факултету политичких наука у организацији Центра за професионализацију медија и медијску писменост (ЦЕПРОМ).
Панел је отворио професор новинарства на Факултету политичких наука у Београду Веселин Кљајић, након чега је модератор Марко Недељковић представио резултате истраживања „Комуникативна агресија у Србији 2019.“, које је спровео ЦЕПРОМ, а подржало Министарство културе и информисања преко јавних медијских конкурса.
„Сензационализам није никаква новина у домаћим медијима, али је спроведено истраживање указало на све алармантнији тренд раста говора агресивности и мржње, о чему најбоље сведочи податак да је у анализираном периоду од 15. септембра до 15. октобра 2019. године у 28 најчитанијих штампаних и онлајн медија у Србији објављено чак 19.964 текста са елементима агресивне комуникације, говора мржње и сензационализма. То значи да осам најчитанијих штампаних медија и 20 најчитанијих портала само у току једног дана објаве 644 таква текста, односно сваки медиј просечно објави 23 проблематична текста само у току једног дана“, истакао је Недељковић и додао да то показује да су многи медији током 2019. отишли и корак даље од уобичајеног сензационализма у намери да шокирају публику, а нове адуте пронашли су управо у језику агресивности и мржње.
Професор Веселин Кљајић истакао је поларизацију у друштву засновану на конструкту „ми – они” као најопаснију последицу оваквог медијског извештавања. „Та поларизација ствара један негативан контекст који одговара медијским потребама. Садржаје испуњене агресијом производе политички и економски актери, од глобалног до локалног нивоа, а то има директан и негативан утицај на дешавања у свакодневном животу, јер обиље агресивности у медијима доводи до пада емпатије међу грађанима која даље резултира тиме да се екстремизми разних врста све чешће прихватају као нормалне појаве, па не чуди ни повећана стопа агресивности у свакодневним ситуацијама”, објашњава професор Кљајић.
Он наводи да је управо због тога неопходно да се о овој теми све више разговара са студентима новинарства и младим новинарима који су на почетку својих каријера јер ће се у највећем броју редакција у нашој земљи врло брзо сусретати са комуникативном агресијом.
Присутнима се обратила и председница Извршног одбора Удружења новинара Србије Драгана Пејовић истакавши да је аргументована расправа о битним питањима за многе медије постала непожељна. „Главни проблем је губитак права на критику и нестанак аргументације, јер се свака критика сматра нападом, а чињенице се занемарују. Истовремено се агресиван начин комуникације преноси на публику, која га и сама прихвата. Вредност јавне речи је већ данас до те мере девалвирана да неистомишљенике таргетирају и неосновано оптужују чак и академици“, предочила је Пејовић. Оценила је такође да се у флуидној сфери новинарства траже разлози за непоштовање новинарског кодекса, под изговором да публика то захтева, а такав садржај им се заправо намеће.
Пројект менаџерка Независног удружења новинара Србије Маја Васић Николић подсетила је током панела да не морамо да гледамо далеко у прошлост да бисмо видели катастрофалне последице фабриковања дезинформација заснованих на говору мржње и манипулацији осећањима. „Последице су многобројне, а најозбиљнија је та што некажњивост говора мржње, стална присутност у јавном говору, преношење и додатно зачињавање од стране медија доводи до прихватања асоцираних вредности, јачања предрасуда и стереотипа, развоја осећања угрожености и потребе да се за то неко окриви, те неретко позива на акцију. Прелази се са речи на дела. Долази до угрожавања безбедности суграђана који размишљају другачије и критикују“, упозорила је Васић Николић.
Панелисти су се усагласили да је грађанима потребно медијско образовање и писменост и да је суштина оваквих истраживања да упозоре на горући проблем медијског сензационализма који је већ данас постао један од највећих проблема у сфери јавног информисања.
Након панела уследила је дискусија са присутнима о стању медија у Србији, са посебним акцентом на језик агресивности, етикетирања и мржње у домаћим медијима.
Извор: ЦЕПРОМ/ПР служба ФПН
