Одржана научна конференција „Двадесет година 5. октобра (2000 – 2020)”
Научна конференција „Двадесет година 5. октобра (2000-2020)“, у организацији Центра за демократију Факултета политичких наука и Фондације Ханс Зајдел у Београду, одржана је на Факултету политичких наука.
Учесници су говорили, у оквиру три панела, о свом виђењу петооктобарских догађања и представили своје научне радове и истраживања.
Конференцију су свечано отворили декан Факултета политичких наука проф. др Драган Р. Симић, регионални директор Фондације Ханс Зајдел за југоисточну Европу др Клаус Фиесингер и коруководилац Центра за демократију Факултета политичких наука проф. др Славиша Орловић.
У име Факултета политичких наука проф. др Драган Р. Симић пожелео је добродошлицу свим присутнима и изразио велико задовољство јер се овај скуп одржава баш на Факултету политичких наука, али и истакао да то није случајност. „Највећи део наших професора и студената је и у та времена, а и данас, активно суделовао у тим догађањима, као и у каснијим научно – истраживачким радњама“, појаснио је декан Симић. Он је нагласио да је ово један од највећих догађаја у нашој новијој политичкој историји и у име ФПН-а честитао организаторима скупа.
Путем онлајн платформе Zoom присутне је поздравио регионални директор Фондације Ханс Зајдел за југоисточну Европу др Клаус Фиесингер. Он сматра да је 5.октобар оставио многа питања без одговора. „Анализа и тумачење оваквих догађаја највише je значајно због извлачења поука за садашњост“, указао је др Фиесингер. Он је додао да би научене лекције биле изузетно корисне за све који се баве политиком.
У име Центра за демократију Факултета политичких наука обратио се проф. др Славиша Орловић. Он је нагласио да је овај скуп отворен услед различитих интерпретација 5. октобра. ,,Међу нама су данас и најстарији професори, али и млади људи са новим виђењима догађаја“, саопштио је проф. др Орловић. Професор је искористио прилику и да поздрави учеснике панела који су дошли као представници других установа и то са Филозофског факултета у Београду, Филозофског факултета у Новом Саду, Института за филозофију и друштвену теорију и Института за европске студије.
У оквиру првог панела на тему „Карактер петооктобарских промена” говорили су проф. емеритус др Вукашин Павловић са Факултета политичких наука, доц. др Алексеј Кишјухас са Филозофског факултета у Новом Саду, проф. др Слободан Антонић са Филозофског факултета у Београду и научна сарадница др Газела Пудар Драшко са Института за филозофију и друштвену теорију.
У оквиру свог излагања проф. емеритус др Вукашин Павловић изнео је значај и поуке политичких промена у Србији 5. октобра 2000. године. Он је оценио да када се суочавамо са ауторитарним поретком не треба губити наду јер је обарање таквих поредака једна динамика успона и падова. ,,Главна порука младим генерацијама је да морају да воде рачуна о динамици промена“, упозорио је проф. др Павловић. Професор је наговестио да не смемо да дозволимо да нас падови обесхрабрују, већ да нам буду знак да смо близу завршног чина драме.
Доц. др Алексеј Кишјухас посветио је своје излагање разликама између „револуције“ и револуције. Навео је да када се лаички замисли револуција помисли се на масу гневних људи, пад Бастиље или 5. октобар. ,,Савремене социолошке теорије револуције сведоче да је неопходан слом режима изнутра, а да незадовољне масе пристижу тек на крају“, указао је доц. др Кишјухас. Он је закључио да је неопходно одређено време након догађаја како би било могуће видети да ли је у питању револуција са свим својим основним карактеристикама или „револуција“ односно неки други догађај који се у пракси меша са појмом револуције.
О карактеру 5. октобра говорио је проф. др Слободан Антонић. Он је најпре објаснио да се о резултатима 5. октобра на један начин говорило 2001. године, на други начин 2010. године, а на потпуно другачији начин данас. ,,То је било и више од политичке револуције јер свака права револуција носи промену друштвених својинских односа“, рекао је проф. др Антонић. Он се осврнуо на период између 2000. и 2020. године и закључио да је дошло до деиндустријализације земље, односно значајног пада у броју запослених у индустрији.
Тема рада научне сараднице др Газеле Пудар Драшко, у коауторству са истраживачем приправником МА Балшом Делибашићем са Института за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду, била је улога Отпора као главног актера отпора. Она је истакла значај улоге младих људи у пружању отпора власти 2000. године. ,,Идеја отпора преносила се од „уста до уста“ и тако је међу младим људима завладала идеја да је „кул“ бити отпор“, казала је др Пудар Драшко. Као значајне чиниоце отпора додала је и сарадњу са цивилним друштвом, сарадњу са политичким партијама, отвореност медија…
Панелом је модерирала доценткиња на Факултету политичких наука др Јелена Лончар.
На другом панелу под називом „Различити аспекти петооктобарских промена“ говорили су проф. др Душан Павловић, проф. др Ђорђе Павићевић, проф. др Душан Спасојевић, асист. др Деспот Ковачевић и асист. МА Милан Крстић са Факултета политичких наука, доц. др Јелена Клеут са Филозофског факултета у Новом Саду, Одсек за медијске студије и асист. МА Стефан Сурлић са Факултета политичких наука.
Професор др Душан Павловић представио је свој рад на тему „Екстракција јавних ресурса и хибридни режим“, који анализиразначај екстракције јавних ресурса за опстанак хибридних режима. „Главни механизми екстракције код ових режима јесу двоструко програмско буџетирање, јавне набавке, страначко запошљавање и тајни уговори“, објаснио је професор Павловић. Он је додао да је у хибридним режимима, за разлику од комунистичких где се јасно види непостојање екстракције, њено постојање и заступљеност, тешко одредити.
Професор др Ђорђе Павићевић је кроз рад „Ново ауторитарно одело и мањкавост представничких установа“ одговорио на питања да ли је односно колико је остварена политичка агенда постављена 5. октобра и да ли је она данас заустављена. „Оно што је важно сада је да постоји илузија плурализма, док се репресија испољава путем самих институција“, нагласио је професор Павићевић. Професор Павићевић је закључио да су садашња предвиђања о току политичких дешавања превише оптимистична и да је „веровање у шести октобар наивно“.
Тема рада професора др Душана Спасојевића и доценткиње др Јелене Лончар била је „Однос странака „старог режима“ према 5. октобру”. Професор др Душан Спасојевић истакао је да је веома битно посматрати како се обележавање 5. октобра интерпретирало током времена. „Пробали смо да посматрамо овај догађај, не кроз тумачења политичких и друштвених актера, већ како се та тумачења представљају широј јавности, путем медија“, појаснио је професор Спасојевић. Он је нагласио да различити актери различито тумаче овај историјски моменат, вођени властитим интересом.
Асистент др Деспот Ковачевић изнео је своја схватања о популизму на случају Србије у свом раду „Популизам политичких партија у Србији након 5. октобра“. „Поставља се питање ко су заправо популисти и шта је популизам код нас. Немогуће је доћи до одговора јер било који наступ политичара у Србији покушава да се представи као популизам“, казао је асистент Ковачевић. Он је нагласио да ипак постоје неки параметри по којима се може одредити ова идеологија, као што су: концепт служења отаџбини, недостатак принципа и вредности и непријатељски однос према репрезентативној демократији.
Асистент МА Милан Крстић истакао је главне црте свог рада на тему „Промена власти као чинилац дестигамтизације Србије у међународном друштву“, анализирајући на који је начин промена режима употребљена у оквиру различитих стратегија дестигматизације. „Неки од најважнијих елемената за стигматизацију државе су: етикетирање, изградња стереотипа, сепарација и дискриминација јер се кроз овај процес виде последице промене власти“, истакао је асистент Крстић. Он је указао и да власт у Србији може да искористи 5. октобар како би променили свој међународни положај и имиџ.
Доцент др Јелена Клеут је у свом раду на тему „Медији и цивилно друштво 20 година после петооктобарских промена“ анализирала значајне промене медијског система Србије од 2000. године па све до данас. „Данас су медији заробљени од стране власти, удружења грађана су у таблоидима представњена као стране институције, а управо та удружења треба да доведу до промена“, објаснила је Клеут. Она сматра да је за реформу у медијима потребно да цивилна друштва и невладине организације буду видљивије и да удружења грађана представљају главни извор информација.
Асистент МА Стефан Сурлић представио је свој рад на тему „Границе државе и револуција: Статус Косова у петооктобарским променама“, истичући два кључна питања: зашто нисмо успоставили демократске институције и зашто није дошло до изградње државе. „Преврат 5. октобар нас суочава са питањем да ли су за промене важнији догађаји или процеси, а управо је догађај од пре 20 година довео до промена у држави. Пети октобар је успео да споји поражене и победнике“, изјавио је асистент Сурлић. Он је указао да се и након 20 година постављају два истоветна питања: Како изградити демократске институције и које су границе државе у оквиру којих грађани Србију сматрају својом политичком заједницом.
Панелом је модерирала др Газела Пудар Драшко са Института за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду.
У оквиру трећег панела на тему „Домети и учинци петооктобарских промена“ учестовавали су проф. др Слободан Г. Марковић са Факултета политичких наука, др Миша Ђурковић са Института за европске студије, проф. др Зоран Стојиљковић са Факултета политичких наука, и проф. др Славиша Орловић са Факултета политичких наука.
Професор др Слободан Г. Марковић оценио је утицаје Европске уније у раду „Границе трансформативне моћи ЕУ у неконсолидованој демократији; Случај Србије“, представивши компаративно статистичке податке од 2000. па до данас. „Након 5. октобра уследио је период демократске и економске консолидације, међутим, стагнативни период је наследио већ 2008, а затим и непреикдан пад све од 2014. године. Од ове године Србија се сматра за делимично слободну државу“, рекао је професор Марковић. Професор Марковић сматра да је задатак консолидације, који је постављен још 5. октобра, заправо несавладив.
Др Миша Ђурковић изложио је свој рад на тему „Биланс Петог октобра“ кроз четири најбитнија сегмента: спор о природи Петог октобра, процес Европских интеграција, компаративни семент ретроспекције и улога Војислава Коштунице као главне фигуре ове транзиције. „ Можемо видети да је држава била суверенија, а ако погледамо како ствари стоје данас, из економске перспективе, задуженост је већа и опада захтевност за вршење јавних функција“, сумирао је др Миша Ђурковић. Он је подсетио и да је код оваквих револуционарних догађаја улога страног фактора пресудна, што и објашњава у другом делу свог рада.
Професор др Зоран Стојиљковић је кроз рад на тему „Побуђене наде и изневерена очекивања: Пети октобар двадесет година касније“ објаснио како Пети октобар губи митске димензије и значај који носи са собом. „Пети октобар носи са собом три круга питања: који фактори треба да постоје да би промена била могућа, то је тада била криза власти, друго питање се односи на опозицију која је у једном тренутку обједињена, а са друге стране је популизована и на крају међународни фактори имају велику улогу“, објаснио је професор Стојиљковић. Он је додао да ауторитарност, клијентелизам и популизам омогућавају једној личности да остане дуго на власти.
Професор др Славиша Орловић изнео је своја схватања о различитим тумачењима о томе шта се заиста догодило Петог октобра осврнувши се на свој рад „Учинци и достигнућа птооктобарских промена у Србији“. „ У Србији ни после 20 година не постоји сагласност о томе шта се догодило Петог октобра, тај поглед умногоме зависи од тога ко је био са које стране. Једно је „поглед изнутра“ нас грађана и ангажованих посматрача“, оценио је професор Орловић. Он се осврнуо и на то да данас не постоји ентузијазам за промене као пре 20 година, да је критичко мишљење потиснуто, дијалог замењен монологом, а да су културу, науку и образовање заменили ријалити и таблоиди.
Модераторка панела је била доц. др Јелена Клеут са Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду.
Представница Фондације Ханс Зајдел, Дагмар Константиновић захвалила се домаћинима са Факултета политичких наука и додала да је ово веома важна тема јер је важно видети шта раде политички актери кроз историју, али и у ком правцу се то данас наставља.
Конференцију је затворио професор др Славиша Орловић закључивши да иако међународни актери имају стални интерес, демократија је ипак ствар грађана и да је управо ова конференција један од напора академске јавности да поспеши демократске тенденције друштва.
