Одржана трибина „Локална демократија: Изградња поверења, Ко – дизајнирање локалне демократије са грађанима, Практиковање отворене управе“
Поводом обележавања Европске недеље локалне демократије, Стална конференција градова и општина – Савез градова и општина Србије у сарадњи са Факултетом политичких наука Универзитета у Београду одржала је дискусију на тему „Локална демократија: Изградња поверења, Ко – дизајнирање локалне демократије са грађанима, Практиковање отворене управе“ на Факултету политичких наука. На трибини су учествовали представници локалних самоуправа, Савета Европе и студенти ФПН-а.
Генерални секретар Сталне конференције градова и општина (СКГО) Ђорђе Станичић указао је на важност учешћа грађана у политици локалне самоуправе. Он је навео да се СКГО бави и заступањем интереса локалне самоуправе. „Смисао локалне самоуправе је да буде најближи ниво власти за грађане и да је отворен за њихове захтеве. У Србији имамо обавезу да се бавимо локалном демократијом и да помогнемо општинама да направе адекватне акте локалне самоправе“, навео је Станичић.
Шеф мисије Савета Европе у Београду г. Тобиас Флесенкемпер поздравио је све присутне и пожелео свима срећну прославу Европске недеље локалне самоуправе. У европској традицији универзитети су имали традицију „локалне самоуправе“. „Европска повеља локалне самоуправе прописује одређене стандарде за заштиту права локалних власти и захтева од државе која је ратификовала ову повељу да се придржава и поштује одређене услове, начела и праксе. Државе преузимају одговорност да поштују одређена начела без одступања“, рекао је г. Флесенкемпер. Он је нагласио да постоји потреба да се интензивира дијалог између локалних самоуправа и грађана у циљу развијања стратегије за решавање пандемије вируса корона.
Помоћник министра државне управе и локалне самоуправе г. Саша Могић поставио је питање који су то механизми артикулисања захтева грађана на локалном нивоу. Он је рекао да су грађани носиоци суверенитета и да се тај суверенитет остварује кроз учешће у локалној политици. „Један од начина укључивања грађана у локалну политику је измена Закона из 2018. године према ком су јавне расправе везане за буџет локалне самоуправе обавезне у свим локалним самоуправама. Омогућено је и покретање народне иницијативе са минимумом од 5% потписа грађана из једне локалне самоуправе“, објаснио је г. Могић.
Ванредни професор Факултета политичких наука др Дејан Миленковић сматра да постоји велико интересовање студената за дијалог на тему локалних самоуправа и локалне демократије. „Факултет политичких наука је са разлогом школа демократије, која пружа различите могућности. Овде свако може да искаже своје мишљење“, закључио је професор Миленковић.
О искуствима локалне самоуправе у области локалне демократије говорили су представници градских општина.
Заменица градоначелнице Ниша Душица Давидовић подсетила је да Ниш предњачи у обележавању Европске недеље локалне демократије. Она је изнела да Ниш има пет градских општина, које у сталној сарадњи са грађанима креирају и побољшавају локалне политике и услове живота. „Град Ниш је у договору са грађанима одлучио да у сва градска насеља и општине постави „кутије демократије“ у које би грађани могли у писаној форми да убацују предлоге за побољшање локалне заједнице, али и жалбе на рад градске скупштине“, предочила је госпођа Давидовић.
Пројект менаџер у Канцеларији Савета Европе Александар Јовановић верује да је заједнички циљ свих нас локална самоуправа по мери свих грађана. Он повлачи паралелу између опхођења грађана према сопственом здрављу и њиховом опхођењу према локалној демократији. „Када би сваког од нас питали шта нам је најважније, већина би рекла здравље. Међутим, наша дела говоре другачије. Иста та већина води нездраве животе. Слично је са локалном самоуправом, није важна док проблем не почне да утиче директно на нас“, казао је Јовановић.
Члан већа за буџет и финансије града Ужица Миодраг Петковић упозорио је да је партиципација грађана у локалној демократији дуг процес. Град Ужице има дугу традицију јавних расправа. „Три темеља добре локалне самоуправе су добро информисање грађана, њихово консултовање и активно учешће истих. Ми смо увели систем „48 сати“ преко ког грађани могу на сајту градске управе да постављају било која питања, а ми на њих одговарамо и решавамо проблеме у року од 48 сати“, подвукао је Петковић.
Начелница финансија општине Ковин, госпођа Биљана Стојковић истакла је да су у општини Ковин укључене све националности у доношењу свих аката у вези са њиховом управом. Наша општина је врло специфична због тога што има велику територију, а мали број грађана. „Наиме, ми смо 2017. године направили грађански водич за буџет, који смо делили суграђанима на кућне адресе. Поред свега тога, заинтересованост за јавне расправе у општини Ковин је јако ниска“, упозорила је начелница Биљана Стојковић.
Руководилац одељења за финансије општине Велико Градиште госпођа Јелена Пантић навела је да је њихова општина формирала радну групу која за циљ има повећање партиципације грађана у општинским пословима. „Имамо више начина интеракције са грађанима. Један од њих су креативне радионице са ученицима основне школе, који имају могућност да искажу своје потребе кроз цртеже, песме и саставе. Ученицима средње школе организујемо часове и радионице са децом на тему рада локалних самоуправа“, додала је госпођа Пантић.
Саветник у Одсеку за локални економски развој и подршку улагањима града Сомбора г. Бранислав Сворцан саопштио је да се сваке прве суботе у месецу организује Дан отворених врата у свим месним заједницама градске општине Сомбор. „Град Сомбор спроводи партиципативно буџетирање. Грађанима пружамо могућност да, кроз њихов предлог одређених пројеката из надлежности локалне самоуправе, учествују у трошењу средстава буџета града. Поред јавне расправе практикујемо и електронски начин исказивања мишљења становништва“, рекао је г. Сворцан.
Модераторка трибине национални координатор Европске недеље локалне демократије и шеф Одељења за европске интеграције и међународну сарадњу Сталне конференције градова и општина (СКГО), госпођа Александра Вукмировић извукла је закључке из оба дела панела. Она је указала на губитак поверења грађана у локалну самоуправу, те да то производи све мању повезаност грађана са изабраним представницима. „Локална самоуправа мора бити транспарентна, отворена и партиципативна. Локални ниво власти је најближи грађанима и свест око тога се мора подизати. Јако је битна сарадња свих сектора у друштву“, поентирала је госпођа Вукмировић.
