Други дан Десетог регионалног семинара политиколога
Други дан Десетог регионалног семинара политиколога отворен је панел-дискусијом на тему значаја америчких председничких избора и утицаја оба кандидата на светска збивања и западни Балкан. Панелом је модерирала Александра Јоскимовић из Центра за спољну политику. Проф. др Иво Висковић говорио је о улози председника Сједнињених Америчких Држава и разлогу зашто су овогодишњи избори важни. „Амерички политички систем је успостављен као председнички систем. Улога председника је оличена у две најважније функције – шефу државе и шефу извршне власти, што му посебно даје на значају“, истакао је проф. др Висковић. На тему антиестаблишмента и политичке династије, причао је професор др Славиша Орловић. „Актуелни кандидати за председника САД-а су најнепопуларнији у историји америчких председничких избора . Гласачи су у дилеми да ли да се коцкају или да гласају за сигуран избор којим нису у потпуности задовољни“, рекао је проф. др Орловић. О спољној и безбедносној политици Сједињених Америчких Држава дискутовао је проф. др Драган Р.Симић, декан Факултета политичких наука. „Оба председничка кандидата су показала незаинтересованост за важне проблеме као што су климатске промене, трговина оружјем и глобално загревање. Нудили су само прагматична решења и бавили се текућим кризним питањима“, нагласио је декан Симић. О улози САД-а на Западном Балкану, говорио је проф. др Џејмс Серока са Аубурн Универзитета. „За Трампа Западни Балкан није главни приоритет и он нема јасну визију како било шта да уради када је у питању овај регион. Са друге стране, политика Хилари Клинтон није ништа ново и изванредно и она је усмерена на пружање велике подршке Косову и Приштини“, закључио је професор др Серока.
Наставак другог дана уприличен је предавањем Давида Унгера са Универзитета Џонс Хопкинс на коме је одговорено на питања о томе како ће амерички избори утицати на спољну политику САД-а, какве промене можемо очекивати у глобалним односима након 8. новембра и да ли ће избори утицати на традиционална савезништва САД-а у Европи. „Америчко друштво као и систем политичких партија дубоко је подељено. Већина гласача изразито је незадовољна и свој глас неће дати Клинтоновој или Трампу на основу њихове политике и програма. Искључиво ће гласати са циљем да победу не однесе кандидат кога не желе да виде у улози председника Америке“, изјавио је Унгер. Он се и из угла искусног новинара осврнуо на утицај медија када је реч о стварању слике о спољној политици Америке. Истакао је да медији користе страх да би придобили публику. Модератор овог предавања био је МА Милан Крстић испред Центра за друштвени дијалог и регионалне иницијативе (ЦДДРИ).
На последњем предавању семинара говорили су декани са факултета у региону на првом деканском форуму на Балкану, проф. др Драган Р. Симић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду, проф. др Шаћир Филандра декан Факултета политичких наука Универзитета у Сарајеву и доцент др Душко Трнинић продекан за наставу Факултета политичких наука у Бањој Луци. Модератор овог форума је био МА Стеван Недељковић испред ЦДДРИ-а. Проф. др Драган Р. Симић нагласио је да је изузетно важна сарадња свих факултета у региону и да се та сарадња и у будућности треба још интезивније развијати. Такође, он је истакао да су од великог значаја и међусобна окупљања и дружења студената и студенткиња из региона на разним конференцијама, трибинама, семинарима итд. „Ми смо мало тржиште и због тога добро функционишемо и одржавамо међусобне контакте. Наша предност је што се добро познајемо с обзиром на нашу компатибилност и сличност када су у питању области за које се школују наши студенти“, изјавио је проф. др Симић. „Студенти Факултета политичких наука похађају широк спектар предмета што им омогућује да се запошљавају у различитим институцијама“, рекао је проф. др Шаћир Филандра. Он се осврнуо и на то да је важна едукација студената у правцу разних вештина, способности и аналитичких мишљења. Додао је да ће им управо развијање ових особина помоћи да буду препознатљиви на тржишту рада. Доцент др Душко Трнинић је указао на то да је забележен велики пад интересовања за друштвене науке, а да на њиховом факултету за разлику од претходних година број студената који уписују мастер студије је опао за двадесет посто. „Овај мањак интересовања код наших студената је највише због тржишта рада на којем звања за која се школују на мастер студијама нису званично призната звања“, објаснио је доцент др Трнинић.
