Четврти дан Друге школе америчких студија
Прво предавање на тему „Каубоји у Србији/Југославији (прича о континуитету)“, четвртог дана Друге школе америчких студија, одржала је управница Центра за америчке студије Филозофског факултета проф. др Радина Вучетић. Она је објаснила је да ово предавање одговара на питања зашто је важан почетак американизације и како је овај феномен почео да се догађа у Југославији. Професорка Вучетић дефинисала је феномен американизације као „ширење америчког утицаја широм света – било да је то политички, економски или културни утицај који је почео са уздизањем Америке као светске силе“. Професорка је нагласила да се на југословенским просторима овај утицај првенствено огледао у филмовима, прецизније популарним вестерн филмовима. „Веома је битно осврнути се на тај историјски ток да бисмо видели колико смо заправо ми били укључени у то од самог почетка. Америка је нудила атракције, а највећи утицај у Југославији је имао Бафало Бил и дивљи запад чије представе су се одржале и у Србији“, истакла је професорка. Она је додала и да се та фасцинираност каубојима и дивљим западом догађала широм Европе. Као специфично за Југославију, како је истакла професорка Вучетић, јесу „партизански вестерни“ где се партизански филмови снимају у форми америчких вестерн филмова, али и „кока кола социјализам“ који представља повезаност између комунистичке и западне културе. „За крај бих волела да одговорим на питање где су ти каубоји данас у 21. веку у Србији. Пример видимо у филму „Ђанго“, затим “El Paso city” на Златибору који осликава дивљи запад. Такође, постоје и други примери као што је Унија вестерн стрелаца Србије“, закључила је професорка Вучетић.
„Спољна и безбедносна политика Сједињених Америчких Држава – има ли образаца у њој?“ била је тема другог предавање, које је одржао декан Факултета политичких наука и руководилац Центра за студије САД Факултета политичких наука проф. др Драган Р. Симић. Професор Симић објаснио је на који начин је Америка од почетка 19. века, па све до почетка 20. века постала суперсила и успоставила супериорност на западној хемисфери. У свом излагању, декан Симић говорио је о томе ко је водио америчку спољну политику, али и како је она стварана. „Често када говоримо о спољној политици кажемо: „Па добро тај што вуче конце зна шта ради”. Међутим, живот је пун непредвидивих ситуација на које ми реагујемо. Управо Кисинџер тврди да је кључ америчке спољне политике реакција“, нагласио је Симић. Професор се осврнуо и на појам националног интереса и стратегије у спољној политици. „Стратегија је један развојни писани или неписани план за усаглашену употребу свих инструмената државне моћи да се постигну циљеви који штите и унапређују националне интересе“, појаснио је Симић.
У оквиру Друге школе америчких студија, која се реализује поводом обележавања 16 година од оснивања и рада Центра за студије Сједињених Америчких Држава Факултета политичких наука, биће организован низ предавања и радионица на којима ће студенткиње и студенти имати прилику да од еминентних и водећих стручњака y области америчких студија сазнају више о америчкој историји, политичком систему, о улогама САД-а у савременом међународном поретку, америчким изборима и српско-америчким односима.
Школу је подржала Амбасада Сједињених Америчких Држава у Републици Србији.
