Вести

Одржана научно-стручна трибина „Медији и избори“

Последња научно-стручна трибина на тему „Медији и избори“ у оквиру реализације пројекта „Дијалог о изборима 2020. године” у организацији Факултета политичких наука Универзитета у Београду (ФПН) и Фондације за отворено друштво, Србија, одржана је у форми комбиноване трибине – на Факултету политичких наука, али и преко платформе Zoom.

Трибину су свечано отворили декан Факултета политичких наука проф. др Драган Р. Симић и извршни директор Фондације за отворено друштво, Србија Милан Антонијевић.

Декан проф. др Драган Р. Симић рекао је да је Факултет политичких наука институција која образује будуће новинаре и политикологе и истакао да је ФПН у јавности препознат као школа демократије. Професор Симић казао је да ће сви радови панелиста бити објављени у зборнику радова који је тренутно у припреми и да ће представљати круну дугогодишњих напора Факултета политичких наука. „Свако има право да размишља, закључује и бави се овим питањима. Колико год можемо, бранићемо право других да се не слажу са нама“, нагласио је декан Симић. Професор Симић појаснио је да свака власт, али и опозиција треба да буде подложна демократском преиспитивању, уз једнаку заступљеност у медијима.

„Фондација за отворено друштво покушава да у друштво, које је било дубоко подељено, унесе нове идеје. Од самог почетка, процес је отворен за сваку врсту критике и на тај начин се трудимо да га константно унапређујемо“, саопштио је директор Фондације за отворено друштво Милан Антонијевић. Антонијевић сматра да је на овај начин показано како цивилно друштво може да сарађује са академском заједницом и какви се резултати могу постићи заједничким радом. „Имали смо шест тематских столова на којима смо отворили разна питања која се тичу изборних процеса и све то у сарадњи са стручњацима који су најпозванији да говоре о теми избора. Због тога је последњи сто посвећен дијалогу о медијима и њиховом доприносу у одржању демократских и фер избора“, навео је Антонијевић.

Професор Факултета политичких наука Универзитета у Београду др Раде Вељановски представио је свој стручни рад на тему „Супротности између регулативе и праксе у медијском обезбеђивању равноправности учесника у изборима – случај Србија“. Он је изјавио да се у последње време истиче питање на који начин се користе права и могућности носилаца јавних функција, који се у време изборне кампање налазе на тим функцијама. „Друштва која желе да се усагласе са искуствима, принципима и стандардима Европе требало би да прихвате препоруку Савета Европе која налаже да кандидати на предстојећим изборима не злоупотребљавају свој положај“, предочио је професор Вељановски.

Проф. др Дубравка Валић Недељковић са Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду изнела је анализу свог стручног рада под називом „Предизборна кампања без новинарског извештавања: друштвене мреже као успешан комуникативни канал“. Професорка Валић Недељковић сматра да су друштвене мреже све пристутнији и директнији комуникативни канал између учесника у изборном циклусу и потенцијалних бирача. „Након тридесет година вишепартијског система у Србији медији нису нашли прави формат, модел и одговарајуће дискурсне стратегије за праћење предизборних кампања које би биле у корист бирача, а не у корист политичких актера“, истакла је професорка Валић Недељковић.

Професорка Правног факултета Универзитета у Крагујевцу др Јелена Вучковић говорила је о свом стручном раду на тему „Однос медија и политичких странака у изборном процесу (основни принципи медијског приступа)“. Професорка Вучковић навела је да медији играју велику улогу у изборним процесима и да обликују све сегменте друштва. „Политичке странке када се представљају у медијском простору треба то да ураде на један објективан, равноправан и потпун начин. Странкама није само важна временска заступљеност у медијима, него је битан и квалитет њиховог обраћања јавности“, изнела је професорка Вучковић.

Доц. др Јелена Сурчулија Милојевић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду причала је о свом раду на тему „(Не)усклађеност изборног и медијског законодавства са међународним стандардима у вези понашања медија у (пред)изборној кампањи”. Она је објаснила да је пред Републиком Србијом још увек дуг пут, како у инкорпорирању међународних стандарда у своје медијско и изборно законодавство, тако и у примени постојећих прописа. „Неопходно је ојачати регулаторно тело и охрабрити га да примењује постојећи закон, али и да се не устручава да доноси подзаконске акте, као и да их примењује“, изнела је професорка Сурчулија Милојевић.

Доц. др Динко Грухоњић са Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду представио је свој рад на тему „Медији и централизам: покрајински и локални избори у Србији поново у другом плану“. Према речима доцента Грухоњића, локални интереси су потиснути у други план фаворизовањем великих странака, због чега напомиње да је медијска сцена у Србији централизована. „Београд јесте главни град Србије и центар свих институција, али толика доминација београдских тема јасно говори колико је централизација ухватила дубоке корене и у медијском сектору“, нагласио је Гухоњић.

Након представљања анализе својих стручних радова, уследила је дискусија са учесницима трибине на којој су панелиста изнели закључке.

Проф. др Дубравка Валић Недељковић нагласила је да, иако је приметно поштовање дискриминаторних квота у парламенту, посебно у новом сазиву, жене и даље нису довољно присутне у медијима, а и када се појављују више говоре у корист других односно у корист кандидата, него о сопственим идејама.

„Потребно је да имамо транспарентно и контролисано финансирање политичког оглашавања, да знамо колико кошта сваки квадратни центиметар штампе, као и сваки секунд електронског појављивања“, изнео је професор др Раде Вељановски, који сматра да уколико би се укинуло плаћено оглашавање током изборних кампања, медији би остављали мањи простор за представљање странака.

Проф. др Јелена Вучковић рекла је да смо ми дужни да правила међународних организација ускладимо са нашом традицијом и културом, као и да нађемо праву меру њиховог инкорпорирања у наше законодавство.

Доц. др Јелена Сурчулија Милојевић истакла је да су наши медијски закони добри, али да је свеприсутан проблем примене истих. Професорка је као један од проблема на локалу навела и учесталу промену у уредничким тимовима на локалном нивоу, која је требало да буде решена приватизацијом, међутим, није урађена до краја.

Доц. др Динко Грухоњић сматра да и када би се догодила измена у изборном законодавству, односно када би се одвојило одржавање парламентарних од локалних и покрајнских избора, не би дошло до промене  медијске слике Србије на локалу.

Модератор трибине био је проф. др Веселин Кљајић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду.

 

Related Posts