Вести

,

Други дан онлајн Регионалне недеље мреже CESPASWON

Други дан онлајн Регионалне недеље мреже CESPASWON одржан је 24. новембра, а започет је уводним излагањем доц. др Марине Пантелић са Одељења за социјалну политику и социјални рад Факултета политичких наука у Београду, која је у својству модераторке указала на изазове у одговору на пандемију COVID-19 у региону. Најављујући излагања током другог дана вебинара, она је синтетисала заједничке проблеме и последице COVID-19, који су уочени у Аустрији, Хрватској и Северној Македонији.

Реакције друштава Словеније и Федерације Босне и Херцеговине презентовале су проф. др Весна Лескошек са Факултета за социјални рад Универзитета у Љубљани и проф. др Санела Башић са Факултета политичких наука Универзитета у Сарајеву.

Иако са посебним фокусом на COVID-19, излагачице су током другог дана онлајн Регионалне недеље анализирале вишеструке и дуготрајне кризе којима су изложена друштва у којима живе и раде.

Проф. др Весна Лескошек је у свом излагању о раду центара за социјални рад у Словенији током првог таласа COVID-19 указала, пре свега, на промењени контекст у којима они функционишу и на промењене социјалне политике, у којима је основни приступ активирање, тј. запошљавање корисника. Социјалну реалност, пак, чине, према њеним истраживањима, пораст сиромаштва, пораст удела једнородитељских породица, једночланих домаћинстава, старијих жена итд. У области социјалне заштите, COVID-19 је утицао на повећање броја умрлих у домовима за старе, упркос њиховом затварању, а као последица заражавања запослених у домовима. Број сиромашних се драматично увећао, као и проблем обезбеђивања довољно хране, док је насиље у породици такође постало учесталије. На основу сакупљених дневника 11 социјалних радника који су се добровољно пријавили за ову активност, на укупно 183 стране њиховог текста, применом методе МАQДА, утврђено је да су током пандемије социјални радници били највише забринути поводом: сиромаштва деце и немогућности многих породица да прехране децу, немогућности породица да обезбеде својој деци праћење образовног процеса (због недостатка компјутера и сл), те насиља у породици и заштите деце. Као главне недостатке у свом раду током пандемије, социјални радници означили су неуједначену праксу рада установа социјалне заштите током COVID-19, ограничавање контаката са корисницима, недостатак техничке опреме за комуницирање са корисницима, потешкоће у обављању теренског рада, одсуство планирања за ванредне околности, потпуну искљученост из политике планирања одговора на COVID-19 и комуникацији од врха на доле. Бројне етичке дилеме су се појавиле, али и бројне добре праксе, указала је проф. Лескошек.

У свом излагању о (не)постојећим одговорима социјалне политике на COVID-19 у Федерацији БиХ, проф. др Санела Башић именовала је и анализира три друштвене фрактуре у Федерацији: рат, транзицију и COVID-19. Она је показала на који начин ови трауматични догађаји утичу на егзистенцијалну несигурност појединаца и какве последице имају на шира друштва и збивања у њима. Деценијама уназад широко распрострањено сиромаштво у Босни и Херцеговини представља константу друштвене стварности, за коју држава не проналази адекватна решења, показала је она. COVID-19 продубио је постојеће проблеме – само стопа незапослености попела се на 34,7%. Тренутну ситуацију у друштву карактеришу незадовољене здравствене потребе великог процента становништва (нарочито код особа са инвалидитетом и код људи који имају хроничне болести), изражени проблеми са менталним здрављем (посебно код жена), погоршање финансијске ситуације, проблеми са становањем и смањење расхода за храну. Као и у другим државама, у Федерацији су уведене рестриктивне политике, из потребе за спречавањем ширења вируса, док су спроведене и специфичне мере помоћи и подршке, концентрисане у највећој мери на тржиште рада и на новчане трансфере сиромашном становништву. Међутим, мере на тржишту рада умногоме више таргетиране су на предузећа и на послодавце, него на запослене, док је помоћ вулнерабилнима тек умерена – обухват накнадама из система социјалне заштите и даље је низак, износи накнада такође. Доходовни трансфери условљени су местом пребивалишта – неке заједнице су активније, у односу на друге, у зависности од политичке воље и одлука у њима.

Бројне дилеме и питања, паралеле и разлике између друштава у региону, презентовани су током дискусије, у очекивању наредног дана, 25. новембра, када ће о стању у својим државама, са становишта ситуације и мера у области социјалне политике и социјалног рада, излагати МА Андреа Ракановић Радоњић и доц. др Анита Бургунд Исаков.

Related Posts