Вести

Одржана панел-дискусија ‚‚Између ‘рата сећања’ и ревизионизма: Ко и зашто данас релативизује Дан победе?”

Панел-дискусија на тему „Између ‘рата сећања’ и ревизионизма: Ко и зашто данас релативизује Дан победе“, поводом обележавања Дана победе, а у организацији Центра за руске студије Факултета политичких наука, одржана је путем платформе Zoom.

Учесници дискусије били су министар за иновације и технолошки развој, председник Међувладине комисије за сарадњу са Руском Федерацијом и председник Фондације „Бесмртни пук“ др Ненад Поповић, директор РЦНК „Руски дом“ Јевгениј Баранов, директор Института за новију историју Србије др Миле Бјелајац, проф. др Јелена Гускова са Института за славистику Руске академије наука, амбасадор у пензији др Зоран Миливојевић, директор Центра за евроазијске студије са Института за међународну политику и привреду проф. др Душан Пророковић и доц. др Жељко Будимир са Факултета политичих наука у Бањој Луци.

Уводну реч имао је министар за иновације и технолошки развој др Ненад Поповић. ‚‚Срби највише воле своју слободу, што су и доказали током векова. Исто тако, Срби поштују своје пријатеље, а Русија им је највећи“, рекао је министар Поповиић. Он је додао да српски народ никада није и никада неће заборавити с ким је освојио слободу, директно алудирајући на Црвену армију. „Конференције које се баве овим питањем кључан су део борбе против неправедне историјске ревизије“, нагласио је др Ненад Поповић. На самом крају излагања, министар је изнео оптимистичан поглед на будућност српско-руских односа.

„У Србији, коју ја јако добро познајем, никада у сложеној и динамичној историји није била забележена појава вандализма“, нагласио је директор РЦНК „Руски дом“ Јевгениј Баранов. Он je скренуо пажњу на све већи број конференција и дискусија посвећених феномену уништавања руских споменика организованих од стране Руског дома. „Сваки пут када се изврши напад на тај споменик то није против руског народа, него против црвене звезде“, истакао је Баранов. Он је навео да су акти вандализма непријатељска дејства која се не тичу нужно ревизије историје, али и додао да они утичу на нове генерације, чији ниво образовања са годинама опада.

Директор Института за новију историју Србије др Миле Бјелајац казао је да је слобода за наше народе имала високу цену, због чега се имена и презимена страдалих никако не смеју заборавити. Он је предочио да се сатанизације читавих народа не догађају случајно, те да морамо знати да препознамо корене ирационалне мржње. „Паралелно са економском и мигрантском кризом са којом се суочава савремено друштво, нажалост, јачају и неофашистички покрети“, приметио је др Бјелајац. Он је закључио да се наше друштво суочава са озбиљним проблемом и да је од кључне важности начин на који ћемо историју пренети генерацијама које ова времена нису доживеле.

„Срби као народ имају низ особина националног карактера које Запад не успева да разбије“, приметила је проф. др Јелена Гускова. Она је навела неке од главних карактеристика српског народа, међу којима су неспремност за покорност, слободарство, брига за оне који су са нама, као и идеја жртвовања у име других народа. „Паралелно са русофобијом приметна је и србофобија која се манифестовала у Првом и Другом светском рату и током распада Југославије“, рекла је Гускова. Према њеним речима, само радом, самоиницијативом и неспавањем можемо нешто урадити по том питању.

Др Зоран Миливојевић објаснио је да ревизионизам није случајно интензивиран у последњих неколико година и да данас постоје његове три основе, међу којима је издвојио урушавање тренутног светског поретка. Он је додао да је у питању урушавање поретка који је настао наког Другог светског рата. „Овај поредак је био нека врста гаранта безбедности и стабилности и значајно је доведен у питање након пада Берлинског зида и настанка униполарног света“, саопштио је др Миливојевић. На крају свог излагања, амбасадор у пензији закључио је да је ревизионизам по правилу инструмент који служи за остваривање стратешких циљева који немају добре намере.

„Оно што данас на почетку двадесет првог века видимо у вези са историјском ревизијом је само наставак онога што се догађало на почетку Хладног рата“, сматра доц. др Жељко Будимир са Факултета политичких наука у Бањој Луци. Он је додао да релативизација руских победа није нова пракса већ да је она присутна од самог почетка. „Ревизија историје неизоставно је у вези са геополитичком ревизијом и односима моћи у свету“, објаснио је др Будимир. Он је предочио да постојање нужне сарадње између савезника током рата, мислећи на Сједињење Америчке Државе и Русију, нагло престаје са окончањем сукоба, када САД на својствен начин окрећу леђа Русији.

Директор Центра за евроазијске студије проф. др Душан Пророковић нагласио је да из историје треба извући одређене поуке, а да остало треба препустити историчарима и додао да ако се историја почне тумачити из угла текуће политике, питање је какве то може изазвати последице. Он је рекао да је инсистирање институција Европске уније и дела европских земаља на изједначавању нацистичке Немачке и комунистичког Совјетског Савеза неутемељено и контрапродуктивно. „Уколико различита друштва дијаметрално супротно памте одређене догађаје из прошлости, онда се не могу услагласити ни око визија за будућност“, истакао је Пророковић. Он је закључио да се међународне организације злоупотребљавају како би била понуђена нека нова тумачења историје, што је уједно и одговор на питање ко релативизује Дан победе.

Модератор панел-дискусије био је проф. др Синиша Атлагић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду.

Related Posts