Одржана конференција „Димитрије Митриновић и његово наслеђе“
Конференција на тему „Димитрије Митриновић и његово наслеђе“, у организацији Центра за британске студије Факултета политичких наука Универзитета у Београду и Англо-српског друштва, одржана је у хотелу Цептер (Zepter), а пренос уживо био је омогућен путем платформе Zoom.
У име Центра за британске студије присутнима се обратио руководилац Центра и професор на Факултету др Слободан Г. Марковић, који је истакао да му је велика част што има прилику да отвори једну овако значајну конференцију. Професор Марковић захвалио се панелистима из Србије, Велике Британије, Холандије и Италије на учешћу и поздравио све присутне на конференцији.
Уводну реч имала је проф. Весна Голдсворти (Vesna Goldsworthy) са Универзитета у Екстеру која је присутнима приближила живот Димитрија Митриновића у Лондону. Најпре, она се осврнула на Митриновићево порекло и додала да је њена породица такође родом из Херцеговине. Професорка је навела да је Митриновићев живот и дело изванредан и шаренолик, као и да је као такав био присутан у британској култури и остао њен део.
Током уводне речи присутнима се обратио и Срђан Шапер, директор I&F групе, спонзора скупа, који се сетио времена када је као студент чиато књигу проф. Предрага Палавестре о Митриновићу. Поменуо је Митриновића као неку врсту претеча Њу ејџа и истакао да постоји нешто уметично, мистично и фасцинантно у Митриновићевој личности. Изразио је задовољство што ће истакнути панелисти из четири земље да изложе своје радове о његовом комплексном наслеђу.
Први панел „Како истраживати Митриновићево наслеђе“ отворио је др Мајк Тилдесли (Mike Tyldesley) у име фондације ”The Mitrinovic Foundation”. У току свог излагања Тилдесли је навео основне информације о оснивању и раду саме Фондације. Он је истакао да је Фондација основана 1953. године, као и да је регистрована као хуманитарна организација која за циљ има прикуљање и очување радова Димитрија Митриновића, али и радове младих истраживача о истом. Тилдесли је објаснио да Фондација, поред тога што пружа финансијску помоћ младим истраживачима, такође одржава библиотеку Универзитета у Бредфорду у којој се налазе Митриновићева дела.
Главни библиотекар “J.B. Priestley Library” Универзитета у Бредфорду, Мартин Леви (Martin Levy) приказао је део Митриновићеве библиотеке, као и архиву његових бележака и научних радова. Он је нагласио да се део Митриновићеве библиотеке налази и у Београду, у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“. Леви је приказао и најважније књиге Митриновићеве колекције из области филозофије, социологије, уметности, психологије и многих других области истакавши да су те колекције најбољи приказ његове свестраности и његових идеја. На самом крају свог излагања, Леви је представио и каталог архива Фондације Нова Атлантида. Онлајн каталог целог архива налази на сајту Бредфордског универзитета и доступан је свим посетиоцима сајта.
У име Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ у Београду говорио је Василије Милновић из Научног центра. Милновић је представио универзитетску колекцију Митриновићеве приватне бибилиотеке подвукавши да се она састоји од преко 2.000 наслова које је Митриновић тестаментом завештао Универзитетској библиотеци у Београу. Преко 1500 наслова унесно је до сада у Кобис каталог. Милновић је објаснио важност Митриновићевог лика и дела истакавши да је он био међу првима који су подржали младе уметнике и њихов авангардни дух.
Проф. емеритус Ендру Ригби (Andrew Rigby) са Ковентри универзитета осврнуо се на свој први сусрет са кругом истраживача Митриновићевог рада. Он је нагласио да му је у почетку било тешко да разуме Митриновићеву филозофију, али да је током истраживања почињао да осећа све дубљу повезаност са њим. Ригби је казао да је њега заправо највише занимао Митриновићев приватни живот, о ком на жалост нема довољно информација, а део је и уништен.
Професор др Немања Радуловић са Универзитета у Београду говорио је о рецепцији Митриновићевог дела у Југославији. Он је указао је да се живот Димитрија Митриновића не завршава његовим одласком из домовине, јер је он живео још 40 година у иностранству. У рецепцији Митриновића у Југославији после Првог светског рата, а посебно после Другог светског рата, стављен је претеран налгасак на његов мистицизам. Његов живот се постмарао тако да се састојао из два дела, а да је други део био губитак и промашај. Он је додао да је парадоксално то што је Митриновић провео већи део свог живота у избеглиштву, а да о њему тамошњи емогранти из Југославије готово да уопште нису писали.
Проф. др Александар Палавестра са Универзитета у Београду присетио се свог оца, академика Предрага Палавестре, који је посветио добар део свог живота изучавању лика и дела Димитрија Митриновића. Он је казао како се сећа очевих одлазака у Велику Британију током шездесетих година прошлог века. Професор је свој доживљај Митриновића у том периоду описао поредећи га са некаквим чаробњаком са другог света и из другог времена. Указао је на то да је подстицао оца да напише посебну књигу о искуствима које је има радећи годинама на Митриновићу, и да је нешто од тога објављено у делу Некропоље.
Модератор првог панела био је проф. др Слободан Г. Марковић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду.
Други панел на тему „Митриновић као мислилац и езотерички писац“ отворио је Мартин Леви говоривши о животу и делу Ерика Гуткинда (Eric Gutkind) ставивши акценат на његову књигу ”Siderische Geburt”, која је била повод за његово познанство са Митриновићем. Леви је говорио о њиховом пословном односу, међусобним односом, разменом идеја, као и радом на Гуткиндовој књизи “Absolute Collective”. Леви је истакао да је њихов однос поред расправа и разилажења био пријатељски и комплементарни, са дозом супарништва. Излагање је завршио цитатом Ерика Гуткинда посвећеном Митриновићу ‚‚Постојао је. Био је стваран.”.
Професор Зоран Милутиновић са Лондонског универзитетског колеџа – SSEES представио је Митриновићеву историју филозофије између Хегела, Соловјева и Фројда. Он се осврнуо на Митриновића као мистика који је, уместо да створи нови вокабулар, користио више језика како би стварима понудио ново значење. На тај начин његово писање могло је да инспирише, али не и да рационално убеди. Професор је своје излагање завршио објаснивши Митриновићев став поводом Европе односно да Европа има дужност да води свет ка вишој хармонији тако што ће најпре ујединити себе.
Др Гвидо ван Хенгел (Guido Van Hengel) са Универзитета примењених наука у Хагу представио је интригантну везу између Митриновића и Фредерика ван Едена (Frederik Willem van Eeden). Своје истраживање започео је тако што је пронашао приватне преписке између два филозофа у холандским архивама. За њега Митриновић спада у групу филозофа који причају новим језиком, језиком сутрашњице, али не нужно стварајући га, који ће људи у будућности тек схватити. Савременици ових филозофа не причају истим језиком као и они, али то није од велике важности јер ће генрације после њих моћи да их схвате и да их разумеју.
Панел је затворио писац Мухарем Баздуљ који је предочио Митриновића као литералног хероја који је био присутан у литератури и поп култури, и истакао да нечије одсуство некада говори више од присуства, на шта се Баздуљ фокусирао у свом излагању. Упркос различитим мишњењима о Митриновићу, Баздуљ сматра да је он имао позитиван утицај и харизматичну личност. Према његовом мишљењу оно што Димитрија Митриновића чини додатно мистериозним јесу разна искуства људи који су га истраживали, којима су се догађале случајности, упућујући на искуство књижевника Предрага Палавестре.
Модератор другог панела била је др Зоја Бојић из Института за књижевност и уметност
Тема последњег панела била је „Митриновић као друштвени активиста и реформатор“. Панел је отворио проф. ем. Ендру Ригби са Ковентри универзитета дискусијом на тему ,,Космополитско грађанство кроз иницијативу Сената”. Професор Ригби говорио је о Митриновићевом погледу на свет као o организму састављеном од индивидуа које треба да постану свесне саме себе. Професор Ендру истакао је да је Митриновић подстицао људе да уче стране језике и прихватају друге културе и да на тај начин постану универзални појединци. Ригби је закључио да су Митриновићеви следбеници били интелигентни људи који су веровали у њега и његову утопијску визију. Он је изнео у излагању низ детаља до којих је дошао у разговорима са неким од тридесетак Митриновићевих следбеника који су му остали верни до краја живота.
Проф. Слободан Г. Марковић бавио се Митриновићевом трансформацијом од националног активисте до космополите у периоду 1908-1913. По одласку у Британију августа 1914, он се држао подаље од јавности. Једина његова јавна делатност била је промоција уметности Ивана Мештровића. Он је имао пацифистичка уверења, али са њима није могао у условима рата да претерано оперише у јавности. У Лондону је основао свој први круг који се састојао од два следбеника: писца Стивена Грејема и оца Николаја Велимировића. На Грејема је Митриновић утицао до те мере да се он појављује као главна личност у његовом роману из 1918. док међусобни утицаји Митриновића и Велимировића још треба да се изуче, али је јасно да је Митриновић значајно утицао на Велимировића у овом периоду. Идеје које је заступао у овом кругу у основи су свих његових каснијих иницијатива и темеље се на трасформацији појединца ка универзалним вредностима.
Проф. Немања Радуловић са Универзитета у Београду представио је утицај Индије на формирање Митриновићевих идеја у раном периоду његовог писања. Он је истакао да је Индија имала посебно место у његовој историографији. У Митриновићевим радовима видљиве су и бројне сличности са начелима индијске филозофије, као што је вечност и свеприсутност душе. Професор Радуловић навео је да је веома инстересантно што Митриновић спомиње Индију и у негативном контексту, говорећи да је њена мисија вечна, али статична. Анализирао је и утицај Митриновићевог поимања Индија да кругове у Југославији који су се бавили Индијом.
Панел је затворила проф. емеритус Лујза Пасерини са Европског универзитетског института у Фиренци, која је предочила Митриновићеву идеју о уклањању државних граница између Европе и остатка света и стварању праве федерације држава. Говорила је и о важности разумевања и коришћења уметности у његовим делима, као и о глобалној димензији која је увек присутна. За крај, професорка Пасерини истакла је концепт о коме даље треба размишати је појам европског држављанства која је била замисао Митриновића у виду космополитског држављанства.
Модератор завршног панела је била др Зоја Бојић са Института за књижевност и уметност у Београду.
Конференција посвећена Димитрију Митриновићу била је прва у низу конференција којом су Центар за британске студије Факултета политичких наука и Англо-српско друштво желели да покрену низ скупова на којима би требало да буду обрађене личности које су спајале културе Балкана и Велику Британију.
Генерални спонзор скупа била је I&F група.
