Позив за радове: Грађани у доба дезинформација
Факултет политичких наука 25 – 6. септембра 2021. године
Приjаве до 1. 8. 2021. на адресу: politicke.nauke.srbije@gmail.com
15. Сабор политиколога одговара на растућу потребу да се обjасне политички и друштвени процеси у коjима доминираjу дезинформациjе и лажне вести. Чини се да jе дезинформисање постало jедан од главних метода владавине и стварања политичког утицаjа, те да jе данас више него икада потребно обратити пажњу на ове процесе, институциjе коjе обезбеђуjу одговорно информисање, као и на механизме за рано упозоравање на лажне вести и дезинформациjе.
У анализи ових феномена велику улогу има академска и стручна заjедница коjа истраживањима и jавном дебатом треба да допринесе да се дефинишу политике и стратегиjе борбе против дезинформисања и све веће манипулациjе чињеницама не само у пољу новинарства и медиjа, већ у читавом друштву. Научна заjедница има и одговорност да jасниjе комуницира са jавношћу чињенице и поуздане податке до коjих се долази ригорозним истраживањима.
Позивамо стога научне раднике, наставнике, истраживаче, медиjске аналитичаре, новинаре и грађанске активисте да нам се придруже у покушаjу да обjаснимо:
- Коjе институциjе jе потребно оснажити или изградити за сузбиjање дезинформациjа;
- Како на дезинформациjе реагуjу политички актери – од политичких партиjа до политичких покрета – а како цивилно друштво и обични грађани;
- Шта jе будућност (дез)информационог хаоса у коме живимо.
* * *
Савремене технологиjе омогућиле су све већу употребу вести и информациjа коjе jе тешко проверити и коjе се брзо смењуjу. Дезинформисање као намерно пласирање лажних информациjа са намером да се утиче на нечиjе мишљење има видне последице на политичке, економске и социjалне процесе као што су избори, референдуми, миграциjе, тржиште радне снаге, загађење животне средине и климатске промене, вакцинисање, ЛГБТ мањине итд. Ово доводи до парадокса у коме више (дез)информациjа не значи више, већ мање слободе.
У последњих неколико децениjа поjављуjе се специфичан облик политичког режима (информационе аутократиjе) у коjима се као централни механизам владавине издваjа манипулисање информациjама у циљу одржања на власти. У одржавању таквих режима не учествуjу активно само политичари, већ и медиjи и новинари коjи све чешће крше етички кодекс, али и други друштвени актери коjи виде корист од опстанка таквог режима. Поред тога, држава преко буџета и проjектног финансирања медиjа финансира таблоидне медиjе коjи се истичу по прекршаjима етичког кодекса и свакодневном обjављивању лажних вести и дезинформациjа, чиме се отворено показуjе да држава финансира производњу лажних и манипулативних вести.
Како друштво и држава реагуjу на ове процесе? Фектчекинг организациjе, коjих има тек неколико у региону, раде одличан посао на проверавању обjављеног медиjског садржаjа, али резултати њиховог рада услед политичке контроле наjпопуларниjих медиjа у наjвећем броjу случаjева остаjу ван домета меjнстрим медиjа, односно не допиру до грађана. Нешто снажниjи утицаj имаjу грађанска удружења и друштвени покрети, али они допиру до ограниченог броjа грађана.
Панели и округли столови коjи развиjаjу поjедине аспекте главне теме конференциjе:
- Контролна тела и демократиjа
- Контролна тела и медиjски систем
- Надгледање и процењивање репутациjе медиjских учесника
- Дезинформисање и миграциjе
- Дезинформисање и заштита животне средине
- Дезинформисање и привредни успеси
- Дезинформисање и пандемиjа
- Друштвени покрети као произвођачи алтернативних информациjа
- Улога академске заjеднице у доба дезинформациjа
Приjава треба да садржи: име и презиме, афилиjациjу, наслов излагања, сажетак излагања (до 200 речи) и 3-5 кључних речи.
Међународни организациони одбор:
проф. др Леjла Турчило, Универзитет у Сараjеву, Босна и Херцеговина
проф. др Игор Вобич, Универзитет у Љубљани, Словениjа
проф. др Jелена Клеут, Универзитет у Новом Саду, Србиjа
проф. др Agnieszka Stępińska, Adam Mickiewicz University, Познан, Пољска
проф. др. Мариjана Грбеша, Факултет политичких знаности у Загребу, Хрватска
проф. др Александра Крстић, ФПН у Београду, Србиjа
