Одржан округли сто под називом „Cross-community Initiatives”
Одржан округли сто „Cross-community Initiatives”, на ком су представљени прелиминарни резултати истраживања о стању и капацитетима цивилног друшва у осам мултиетничких општина: Врање, Бујановац, Прешево, Северна Митровица, Грачаница, Штрпце, Пећ и Гњилане.
На свечаном отварању скупа говорили су декан Факултета политичких наука Универзитета у Београду проф. др Драган Р. Симић, координаторка пројекта доценткиња др Јелена Лончар са ФПН-а и Ентони Форман (Anthony Foreman), из невладине организације Peaceful Change Initiatives.
Декан ФПН-а проф. др Драган Р. Симић пожелео је добродошлицу свим присутнима и истакао важност једног оваквог пројекта. „У овом истраживању изложена су два специфична питања: Какав је положај цивилног друштва у оквиру циљних група и која питања су успела да мобилишу грађане и на који начин“, нагласио је декан Симић.
Координаторка пројекта доц. др. Јелена Лончар захвалила се присутнима на доласку и истакла како је пријатно изненађена великим одзивом и интересовањем за ову тему и овај пројекат, посебно младих људи.
Представник НВО Peaceful Change Initiatives Ентони Форман објаснио је како цивилно друштво има моћ да заобиђе и апсорбује сукобе и додао да цивилно друштво често може рећи оно што политичари нису у стању да кажу.
Говорници округлог стола, поред доценткиње др Јелене Лончар и Ентони Формана били су и проф. др Вјолца Краснићи (Vjollca Krasniqi) координаторка пројекта са Универзитета у Приштини, проф. др Душан Спасојевић са ФПН-а, проф. др Шемси Краснићи (Shemsi Krasniqi) и Уреса Ахмети (Uresa Ahmeti) са Универзитета у Приштини и Огњен Гогић из НВО Актив.
На првом панелу говорило се о утисцима са терена током истраживања.
„Желимо да научимо о цивилном друштву, шта је оно што га чини активнијим, у којим приликама се грађани покрећу, како доживљавају невладине организације и у каквим су односима са постојећим невладиним организацијама“, предочила је доц. др Јелна Лончар. Она је истакла неке од проблема који су пратили ово истраживање, попут језичке баријере и недовољно времена проведеног у свакој од општина, чиме је онемогућен неформални однос са испитаницима.
Проф. др Душан Спасојевић скренуо је пажњу да је кључна ствар заправо наше разумевање цивилног друштва и невладиних организација које су врло често слабије организоване и мање формалне него што смо склони да их замишљамо. Осврнувши се на теренско истраживање, професор је запазио како су испитаници углавном давали социјално прихватљиве одговоре на самом почетку истраживања и да су истраживачи праву слику могли да добију тек касније, након интензивнијег разговора са фокус групама.
Проф. др Вјолца Краснићи казала је како је приликом истраживања била пријатно изненађена одзивом и сарадњом са невладиним организацијама на терену. „Увек је неопходно проверити, потврдити и употпунити податке, јер су подаци „живи“ и склони променама“, објаснила је Краснићи скренувши пажњу на могуће методолошке грешке током истраживања.
„Проблем је у томе што се цивилно друштво тешко развија у позитивном смеру, делом због политике, а делом зато што људи избегавају разговоре на ову тему“, нагласио је Огњен Гогић из НВО Актив. Он је додао да постоји изражено неповерење грађана према невладиним организацијама, што додатно отежава њихов развој.
Уреса Ахмети са Универзитета у Приштини представила је своја запажања са теренског истраживања у Штрпцу и указала на то да првобитно није била у могућности да пронађе саговорнике из невладиних организација, јер иако постоје „на папиру“ нису активне. Међутим, уз помоћ организације Актив успели су да пронађу локалне контакте и тако прикупе податке неопходне за истраживање.
Професор Шемси Краснићи са Универзитета у Приштини предочио је да дијаспора пружа велику подршку својој заједници и да је од кључне важности отвореност и кооперативност између грађана.
Током другог панела доц. др Јелена и проф. др Вјолца Краснићи изнеле су прелиминарне резултате својих истраживања. „Постоји потреба за сарадњом и партнерством са општинама, никако за ривалством. Неопходно је ставити нагласак на транспарентност јавне комуникације путем различитих комуникационих канала, посебно нових медија“, истакла је проф. Краснићи. Доц. др Јелена Лончар приметила је недостатак мотивације и жеље за променом у цивилном друштву, присуство апатије и велики број неактивних невладиних организација. Она се осврнула и на проблем емиграције младих људи којима није пружен разлог останка у родном месту.
Након одржаних панела уследила је дискусија за округлим столом. Истраживачки тим је у разговору са учесницима радио на формулисању препорука у циљу бржег и ефикаснијег развоја цивилног друштва.
Округли сто реализован је у оквиру пројекта ”Amplifying Local Voices for Equitable Development“ (ALVED) који финансира влада Велике Британије, а спроведен је у оквиру организација Peaceful Change initiative, People in Need, Грађанске иницијативе, Peer Educators Network и Актив.
