Други дан Треће школе америчких студија

Другог дана Треће школе америчких студија предавања су одржали проф. др Љубинка Трговчевић Митровић и доц. др Марко Дашић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду.

Проф. др Љубинка Трговчевић одржала је предавање на тему „Женска страна Првог светског рата и српско-амерички односи“. Она је направила паралелу између жена у Србији и у Сједињеним Америчким Државама тог периода. У обе државе жене нису имале право гласа, право наслеђа, у обе средине преовладавао је патријархално схватање улоге жене, док се са друге стране САД и Србија битно разликују у погледу броја становништва, величине територије, као и у степену привредног развоја. „Након рата, слика ситуације се мења – самосвест храбрих жена, оно што су оне успеле да преживе током рата, помогло им је да се касније изборе за своја политичка и економска права, као и за друштвено признање. Оне су свој углед стекле радом у фабрикама, рудницима, болницама, а историја памти и велике Српкиње које су ратовале раме уз раме са мушкарцима“ , објаснила је проф. др Трговчевић Митровић. Посебан сегмент излагања професорка је посветила предавању о четири хероине које су у току Великог рата значајно утицале на успостављање српско-америчких односа и на повезивање ова два народа. То су Српкиња Јелена Лозанић, која је била велики борац за права жена у САД, Мабел Грујић, Американка по рођењу, али Српкиња по избору, затим Рут Стенли Фарнам која је била добровољна болничарка у Србији и Малвина Хофман, која је стварајући пропагандни материјал организовала низ добротворних акција за Србију.

Доц. др Марко Дашић одржао је предавање на тему „ Дипломатија у време Великог рата: борба за наклоност Сједињених Америчких Држава“. „Дипломатска способност Србије за стављање својих интереса у први план у почетку је била изразито слаба. Успостављање српско-америчких билатералних односа било је тромо, нисмо се трудили да добијемо пажњу за своје интересе“, рекао је доц. др Дашић. Како је навео, допирање до званичника Сједињених Америчких Држава испланирано је Српском ратном мисијом. Ова мисија није била одмах благонаклоно прихваћена, њој се опирао Љубомир Михајловић, српски посланик у Вашингтону, који је сматрао да америчка јавност није довољно упозната са Србијом. Мисија је, ипак, на крају послата, уз уважавање предлога посланика Михајловића од стране Николе Пашића, чиме је омогућена подлога за даље деловање на овом пољу. „Може се рећи да, на крају, ипак јесмо привукли пажњу америчке администрације што доказује да нема значајнијег догађаја у историји међународних односа ове две земље од Српске ратне мисије. Један од аргумената за то је огромна част указана Србину Миленку Веснићу који је имао прилику да се обраћа у Сенату, у представничким телима држава Њујорк и Масачусетс, као и да присуствује полагању венца на гроб Џорџа Вашингтона на Маунт Вернону, што је неоспоро било велико признање“, закључио је доц. др Марко Дашић.

Трећу школу америчких студија подржала је Амбасада Сједињених Америчких Држава у Србији у оквиру пројекта „За нових 140 година српско-америчког партнерства“.