Отворена научна конференција о Достојевском ,,Патња, љубав, избављење”
Научна конференција на тему ,,Патња, љубав, избављење”, поводом 200. годишњице рођења Фјодора Михајловича Достојевског, одржана је у Руском центру за науку и културу ,,Руски дом” у Београду. Конференцију су организовали Центар за руске студије Факултета политичких наука Универзитета у Београду и Руски центар за науку и културу ,,Руски дом” у Београду.
Конференцију је отворио директор Руског центра за науку и културу ,,Руски дом” Јевгениј Баранов подсетивши да се са темом Достојевског почело још крајем септембра отварањем мурала Достојевског у Дому културе ,,Чукарица”. ,,Само Руси знају како је тешко живети у огромној земљи, јер било која друга цивилизација која живи на таквом огромном простору као што је Русија увек ставља пред собом само једно питање, а то је на који начин можемо да искористимо своју величину и моћ. Само Русија поставља питање због чега та моћ”, рекао је Баранов. Он је објаснио да је пре Достојевског, руско друштво питање моћи постављало у односу на Бога, а тек почетком 1876. године, кад је почео српско-турски рат, први пут почиње то питање да поставља према себи као друштву. Баранов је додао да је Достојевски био човек који је почео да одговара на питања: због чега баш моћ, због чега баш сила.
Присутнима се обратио и руководилац Центра за руске студије Факултета политичких наука проф. др Синиша Атлагић подсетивши на Перевeрзеову публикацију из 1921. године, у којој се наводи да је Достојевски још увек модеран писац и да модерност још није надживела проблеме који се решавају у његовом стваралаштву. ,,Као што Переверзев каже у својој публикацији ,,говорити о Достојевском за нас и даље значи говорити о најболнијим и дубоким питањима нашег садашњег живота”, цитирао је проф. др Атлагић. Професор се осврнуо и на речи Људмиле Сараскине, водећег истраживача дела Достојевског у Русији, која поставља питање хоће ли урушавање моралних и духовних темеља личности, уклањање норми, граница и протеривање истине у својој свеукупности довести до антрополошке катастрофе. ,,Остаје ли стварност Достојевског отворена и да ли то њено основно својство? Пожелевши да чујемо одговоре на ова питања, организовали смо научну конференцију у сарадњи са ,,Руским домом” у Београду”, навео је проф. др Синиша Атлагић.
Изложбу „Достојевски на сцени Народног позоришта у Београду до 1941. године” отворила је директорка Музеја позоришне уметности Србије Весна Буројевић, која је рекла да Музеј позоришне уметности Србије константно прикупља, систематизује и изучава историју позоришног живота Србије и додала да тиме доприноси сагледавању и тумачењу појединих историјских момената, кроз призму позоришне уметности. ,,Ово је била прилика да Музеј позоришне уметности Србије да свој специфичан допринос у обележавању значајног јубилеја, 200 година од рођења Фјодора Михајловича Достојевског”, нагласила је Буројевићева. Она је подсетила да је у првим деценијама 20. века на сцени Народног позоришта постављено 5 представа односно драматизација дела Достојевског. ,,Ова изложба је била прилика да укажемо на везе наша два народа, а пре свега на значај који су руски уметници имали у стварању историје српског позоришта”, закључила је Весна Буројевић.
Ауторке изложбе су кустоскиња Музеја, музејске саветница Мирјана Одавић и Јелица Стевановић.
Програм конференције налази се на: https://www.fpn.bg.ac.rs/49488 , а конференцију можете пратити и уживо путем платформе Zoom:
https://zoom.us/j/98469903276?pwd=dSsyWHo2YktTODNxdTRoZkpSRWJWdz09
Шифра за приступ: 257112
