Представљен извештај ,,Где год да идемо, чине нам зло”: Насиље над децом избеглицама и мигрантима која путују у Европу балканском рутом
Представљање извештаја ,,Где год да идемо, чине нам зло”: Насиље над децом избеглицама и мигрантима која путују у Европу балканском рутом одржано је на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.
Догађај су отворили декан Факултета политичких наука Универзитета у Београду проф. др Драган Р. Симић, повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић и програмски директор организације Save the children Богдан Красић.
Проф. др Драган Р. Симић поздравио је све присутне и осврнуо се на догађаје из 2015. године и велике мигрантске кризе. Он је навео да је та година обележена незапамћеним бројем миграната, а једну трећину тог броја чинила су управо деца. ,,Проблем миграција и положаја деце миграната је изузетно сложен и зато захтева сталну ширу друштвену акцију. Потребно је ставити позорност на тај проблем, а Факултет политичких наука се труди да својим радом допринесе томе и ово истраживање је један од начина”, рекао је проф. др Симић.
Бранкица Јанковић истакла је да су жене и девојчице мигранткиње биле изложене већем кршењу људских права, сексуалном злостављању, нехигијенским условима, насиљу и с тим у вези, видно трауматизоване. Она је подсетила да посебан извештај о дискриминацији из 2021. године садржи обиље података у коме су дати подаци о степену дискириминације деце у миграцијама, извршиоци насиља, као и механизми заштите у циљу креирања бољих јавних политика за заштиту деце у миграцијама. ,,Избеглицама се не верује. Акценат јесте на помоћи и подстицању локалног становништва да се саосећају са избеглицама и разумеју њихове проблеме”, казала је повереница Јанковић.
Богдан Красић изјавио је да је акценат истраживања било насиље на граничним прелазима, као и на свим типовима насиља која се на њима дешавају. Он је објаснио да се деца осећају беспомоћно и у сталном страху да затраже помоћ од одраслих. ,,Уколико сте дете у миграцијама, не постоји адекватан систем заштите, јер они који су чинили или чине насиље јесу управо одрасли, а њих деца виде као потенцијални извор заштите. Циљ је да се деца ослоне на одрасле, као и да се развију начини на основу којих деца могу да се заштите и да имају коме да се обрате”, изнео је Богдан Красић.
Проф. др Невенка Жегарац са Факултета политичких наука универзитета у Београду представила је кључне налазе извештаја и саопштила да су искуства са насиљем била централни концепт истраживања. Према њеним речима, у разговору са професионалцима у оквиру фокус група, истраживачи су сазнали вредне податке који су им помогли да на што бољи начин схвате шта се дешава, а све у циљу разумевања аспеката који се тичу заштите деце. ,,Важно је да разумемо комплетан контекст у коме се деца налазе, да бисмо их подстицали да на најбољи могући начин кажу како се осећају, али и да испричају своју причу. Оснаживање деце и грађење поверења је оно што је од суштинске важности када радимо са децом, зато тај разговор треба да буде искуство које није трауматично, већ добро за њих, како би пронашли снагу у ситуацији у којој се налазе”, закључила је проф. др Невенка Жегарац.
Теренско истраживање реализовано је методом интервјуа са дечацима и девојчицама у миграцијама. Деца су интервјуисана у прихватним центрима у Босни и Херцеговини. Истраживање је спровела организација Save the children у сарадњи са Центром за интердисциплинарна истраживања Универзитета у Сарајеву и истраживачицама са Факултета политичких наука у Београду.
Након представљања извештаја, уследила је панел-дискусија на тему ,,Како зауставити насиље над децом у миграцијама: Изазови и дилеме током истраживачког процеса”.
На панел дискусији говорили су проф. др Анита Бургунд Исаков са Факултету политичких наука Универзитета у Београду, проф. др Џенана Хусремовић и МА Алина Тркуља са Универзитета у Сарајеву, Никола Ковачевић из Центра за истраживање и развој друштва IDEAS и члан Европског комитета за превенцију мучења и нељудског и понижавајућег поступања и кажњавања, културолошка и језичка медијаторка Тина Расхадатјоу (Tina Rashadatjou) и теренски истраживачи из организације Save the children за северозападни Балкан.
Проф. др Анита Бургунд Исаков говорила је о методологији истраживања, као и важности теренске обуке истраживача, култулорошких медијатора и преводилаца у току испитивања. Она је нагласила како је процес упознавања теренских радника са процедуром заштите деце у току самог истраживања веома битан. ,,Истраживачи су се у процесу обуке припремали за интервјуисање деце постављањем у њихове улоге, како би боље осетили и разумели трауматичне ситуације кроз које су деца прошла. Слушати и читати о трауматским искуствима деце, било је трауматично и за нас, зато је било тешко остати објективан“ , навела је проф. др Бургунд Исаков.
Културолошка и језичка медијаторка Тина Расхадатјоу истакла је да су у поступку испитиивања деце култулорошки и језички медијатори и теренски истраживачи морали да раде као тим како би истраживање било успешно. Она је нагласила значај културолошких медијатора и преводилаца, јер је њихова обавеза да деци темељно објасне поступак и циљ истраживања, што је некада изузетно захтевно због културних разлика. ,,Деци која су учествовала у истраживању било је веома битно да их неко активно саслуша и чује њихову причу. Чињеница да ће нас видети само тада и никада више их је подстакла да буду отворени и искрени“, саопштила је медијаторка.
Проф. др Џенана Хусремовић објаснила је значај образовања и интерграције деце миграната у образовни систем. Она је указала на то да образовање има највећу моћ оснаживања и зато је важно да не буде третирано као тачка на крају дневног реда. ,,Земље Балкана образовање и даље доживљавају инклузивно. Образовање је важно јер оно обезбеђује стицање компетенција потребних за даљи живот и рад, а деци која мигрирају је оно углавном ускраћено“, изнела је професорка Хусремовић.
Никола Ковачевић саопштио је да је само напуштање своје земље и миграција већ траума за децу. Он је нагласио како овај извештај показује да као човечанство нисмо много научили из претходног искустава када су у питању миграције људи. ,,Европа постаје велика тврђава чије мере заштите коштају много више него што би, на пример, коштало интеграција деце миграната у образовни систем. Морамо почети да посматрамо проблем миграција много шире, а увиди у овакве извештаје требало би да буду доступни најширој јавности“, подвукао је Никола Ковачевић.
МА Алина Тркуља истакла је да је скоро свако дете које је путовало балканском рутом доживело неки облик насиља. Она је указала како је један од највећих проблема то што насиље остаје скривено, као и да не можемо имати превише поверења у институције по овом питању. „Веома је важно научити децу како да препознају насиље, које све облике насиље има и коме га могу пријавити. У том контексту, укључивање деце у образовни систем је од пресудног значаја за решавање овог проблема“, закључила је Тркуља.
Модераторка догађаја била је асистенткиња МА Виолета Марковић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду.
