Свечано отворен међународни догађај ,,Етичка репрезентација миграција: улога слика“
Међународни догађај ,,Етичка репрезентација миграција: улога слика“ одржан је на Факултету политичких наука Универзитета у Београду. Догађај су отворили Сандра Руиз из Медијске академије за глобалну миграцију (Global migration media academy), продеканка за студије првог степена високог образовања Факултета политичких наука Универзитета у Београду проф. др Наталија Перишић, подрегионална координаторка Међународне организације за миграције (International organization for migration – IOM) за Западни Балкан Лаура Лунгароти и заменик шефа развојне сарадње Швајцарске амбасаде у Србији Дерек Џорџ. Догађај је окупио студенте и студенткиње новинарства са Универзитета у Сарајеву, Загребу, Подгорици и Београду, као и представнике Међународне организације за миграције из Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Србије.
Продеканка за студије првог степена високог образовања на Факултету политичких наука проф. др Наталија Перишић предочила је кратку историју факултета и курикулум основних и мастер студија у којe су први пут ове године интегрисане студије о миграцијама. Она је нагласила да су миграције изузетно комплексна и важна тема о којој студенти новинарства и новинари морају бити образовани како би пружили целовит приказ искустава миграната и веродостојно приказали њихове приче.
Подрегионална координаторка IOM-a за Западни Балкан Лаурa Лунгароти истакла је да миграције треба најпре посматрати из социјалног и економског аспекта, а не из политичког, јер миграције могу имати позитивне ефекте на друштво и економију. Она је указала да миграције нису проблем, већ феномен, као и да мигранте не треба у медијима представљати једнодимензионално само као жртве или претњу, већ као људе.
Заменик шефа развојне сарадње Швајцарске амбасаде у Србији Дерек Џорџ осврнуо се на дугогодишњу сарадњу Србије и Швајцарске и представио стратешки петогодишњи план за Западни Балкан који подразумева побољшање услова за мигранте, њихову интеграцију и сузбијање трговине људима. Он је оценио је да су миграције поларизујућа тема и да је медијско извештавање кључно за стварање перцепције јавности о мигрантима.
Сандра Руиз објаснила је главну идеју иза Медијске академије за глобалну миграцију, у чијем раду учествује и ФПН као партнер, као потребу да постоји јединствена платформа која пружа све информације и помоћ за новинаре како би етички извештавали о миграцијама. Она је позвала окупљене студенте новинарства да проналазе нове и професионалне начине за извештавање и охрабрила их да размењују своја искуства и знања, јер без обзира на разлике, миграције су глобални феномен.
Кратак осврт на тему „Преглед миграција на Западном Балкану“ одржала је програмска координаторка IOM-а за Западни Балкан Донатела Брадић. Она је изнела податке о имигрaцији и емиграцији на Западном Балкану од почетка мигрантске кризе 2015. године до данас и рекла да су бројке све веће због актуелног конфликта у Украјини. Истовремено, из држава Западног Балкана годишње одлази око пола милиона људи. „Рад IOM-а на Западном Балкану је скуп компексних и мултидисциплинарних активности са преко деветсто запослених у шест држава. Наш циљ је пружање хуманитарне помоћи, менаџмент миграција и вођење евиденције о истим“, изјавила је Донатела Брадић.
Предавање на тему „Визуелно уоквиравање миграција“ одржала је проф. др Александра Крстић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду. Она је представила своје истраживање о визуелном представљању миграната и избеглица у домаћим штампаним и онлајн медијима и закључила да постоје два доминантна оквира кроз које се они приказују – као жртве и као претња. Истраживање, засновано на анализи фотографија и главних наслова у мејнстрим медијима током целокупног периода 2015-2020. године показује да су мигранти и избеглице најчешће приказани као удаљене, безличне групе у стереотипизираним контекстима, тако да читаоци нису у могућности да се повежу са њима. „Када говоримо о етичком извештавању углавном мислимо на текстове, али већу пажњу треба да усмеримо на улогу визуелног приказивања на формирање става јавности према мигрантима. Фотографије дуже остају у нашој меморији, са њима се лакше повезујемо и зато имају већи утицај“, сматра проф. др Александра Крстић.
Учесници панел дискусије на тему „Искуства фоторепортера у документовању миграција“ били су фоторепортери Владимир Живојиновић из Србије, Зијах Гафић из Босне и Херцеговине, Матеј Повше из Словеније, као и Валерио Мушеле из Италије.
Фоторепортер Владимир Живојиновић приказао је присутним студентима своје фотографије настале у периоду од 2015. године до данас, на којима се налазе избеглице подвргнуте различитим животним условима. Он је поентирао како је неопходно представити мигранте на адекватан начин и приближити их Србији, будући да је мигрантска криза била важан историјски тренутак.
Фоторепортер Зијах Гафић казао је како својим радом пружа само визуелну страну приче о избеглицама, јер је тема комплексна и замршена. Према његовим речима, главни проблем јесте међусобно неразумевање између избеглица и фоторепортера, а решење би могло бити њихово подучавање да сликовито испричају своју животну причу.
Присутнима се обратио фоторепортер Матеј Повше, који је појаснио како није суштина сама фотографија, већ то мора бити индивидуа приказана на фотографији. Он је рекао како фотограф, да би ухватио један ефектан кадар групе избеглица, некада треба сачекати и по неколико дана.
Фоторепортер Валерио Мушеле навео је како је почео да се бави фото новинарством захваљујући свом политичком активизму и жељи за подизањем свести. Говорио је о свом искуству на заједничком путовању са групом сиријских избеглица од Атине до Будимпеште, казавши да због тога не може бити у потпуности објективан по том питању.
Модератор дискусије био је Шарл Атмен из Медијске академије за глобалну миграцију.
Дискусију на тему „Улога и важност цивилног друштва у стварању наратива о миграцијама“ одржале су лекторка и новинарка Ида Бока и координаторка пројекта Милица Миловић Киноли из Екуменске хуманитарне организације (The Ecumenal Humanitarian Organization).
Лекторка и новинарка Ида Бока представила је њихов заједнички пројекат у погледу стварања наратива о миграцијама и истакла тежње и циљне групе на које су се фокусирали. Она је испричала како су примарне групе којима се обраћа управо студенти новинарства и избеглице, а потом и локалне заједнице. „Идеја овог завршеног пројекта била је да се омогући представљање индивидуалних прича о избеглиштву, како би имало позитивног дејства на друге. Наша тежња је да се промени досадашњи наратив какав постоји о миграцијама“, нагласила је Ида Бока.
Координаторка пројекта Милица Миловић Киноли саопштила је да је, у циљу комбиновања формалног и неформалног образовања, у току спровођење новог пројекта у којем учествују студенти из Суботице и Новог Сада. Она је нагласила да је кооперација на терену између миграната и студената кључна како би се побољшао наратив и међусобно разумевање. „Право учење и интерпретација миграција почиње оног тренутка када напустимо своју зону комфора. Тај тренутак јесте када изађемо и радимо на терену“, подвукла је Милица Миловић Киноли.
На крају првог дана међународног догађаја уследила је дискусија о студентском извештавању о миграцијама, на којој је приказан испитни рад студенткиња четврте године новинарства са Факултета политичких наука Универзитета у Београду из предмета Истраживачко ТВ новинарство на тему интеграције миграната и њиховог живота у Центру за азил Боговађа.
Дискусију су водили проф. др Александра Крстић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду и Шарл Атмен из Медијске академије за глобалну миграцију. Студенти и студенткиње новинарства из Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине и Црне Горе дискутовали су о својим искуствима у извештавању о теми миграција.
Организатори догађаја су Међународна организација за миграције (International organization for migration), Медијска академија за глобалну миграцију (Global migration media academy), амбасада Швајцарске у Београду и Швајцарска конфедерација (Schweizerische Eidgenossenschaft), Ирска помоћ коју финансира ирска влада (Irish Aid), као и Факултет политичких наука Универзитета у Београду.
