Одржана панел дискусија „Зоран Ђинђић и спољнополитичка оријентација Србије 2003-2023“

Извор фотографија и саопштења: Институт за филозофију и друштвену теорију

У пуној сали Дорћол Platz-а, 10. марта 2023. године, одржан је трећи по реду панел посвећен мисли и делу Зорана Ђинђића под називом „Зоран Ђинђић и спољнополитичка оријентација Србије 2003-2023“. Панел су, као и претходна два, организовали Лабораторија за истраживање социјализма и (пост)југословенске студије (YugoLab) Института за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду у сарадњи са Факултетом политичких наука и Фондацијом Фридрих Еберт.

У дискусији су учествовали: Весна Пусић, бивша министарка иностраних послова Хрватске, Милован Божиновић, бивши амбасадор Србије у Немачкој за време Зорана Ђинђића, Иван Вујачић, бивши амбасадор Србије и Црне Горе у Сједињеним Америчим Државама и Анке Конрад, амбасадорка Савезне Републике Немачке у Србији. Дискусију је модерирала др Газела Пудар Драшко, директорка Института за филозофију и друштвену теорију.

Амбасадорка Анке Конрад је у свом обраћању на самом почетку дискусије рекла како је „период Зорана Ђинђића био изузетно важан период трансформације, краткотрајан, али одлучујући. Често немамо времена да погледамо уназад, да направимо рефлексију и сагледамо шта је ишло добро а шта лоше, где је пошло лоше и које смо лекције научили као дипломате.“

Дајући увод у дискусију Газела Пудар Драшко нас је подсетила и на говор Зорана Ђинђића са Черчиловог симпозијума у Цириху, између осталог и на следеће: „Овај оптимизам ставио под сумњу. Ја не мислим да је све тако једноставно. Слажем се да се нормалност вратила у регион Балкана, да сада можемо да путујемо, да можемо да послујемо, да су реформе почеле, да су све владе у последње три, четири године изабране демократским путем; неке од њих нису сасвим проевропске, али су изабране демократским путем и то је нешто сасвим ново у историји ових држава. Али уколико говоримо о структурној стабилности, о трајној стабилности, далеко је Балкан од нормалности“

Дискусија се даље кретала у правцу присећања на ситуацију у Србији, тадашњој Југославији, у периоду када је Зоран Ђинђић постао премијер. Истакнут је контекст хаотичног окружења, корумпираног и ненавиклог на правила демократске борбе. Учесници дискусије су се даље осврнули на комплементарност међународне активности Зорана Ђинђића и циљева реформског програма његове владе, нарочито кроз призму почетка процеса европских интеграција. Теме дебате су биле и различите реакције европске јавности на убиство Зорана Ђинђића, те колико је тај догађај утицао на Србију да значајно успори процес прикључивања Европској заједници. Сви учесници панела су се сложили да је Ђинђићева динамична проевропска политика значајно обележила његов кратки мандат, и била сматрана основним предусловом развоја српског друштва у целини. Завршни део дебате учинио је осврт на савремене изазове спољнополитичке оријентације Србије, те колико је она одмакла од Ђинђићевих идеја, две деценије после.

Лабораторија за истраживање социјализма и (пост)југословенске студије (YugoLab), окупља мултидисциплинарни тим историчара, социолога, политиколога, антрополога, теоретичара и других друштвено-хуманистичких истраживача који имају за циљ двоструку тематизацију. С једне стране је то проучавање социјализма као објективног историјског процеса у прошлости, а са друге стране је покушај осмишљавања алтернатива у односу на актуелне и доминанте сложене матрице доминације и њима иманентну друштвену мисао. Други сегмент ове Лабораторије посвећен је студијама југословенске државе и друштва током 20. века, са посебним акцентом на његову другу половину. Више о лабораторији на: https://ifdt.bg.ac.rs/index.php/yugolab/

Институт за филозофију и друштвену теорију, Универзитета у Београду је подстицајна, интердициплинарна заједница истраживача и истраживачица која негује плурализам теоријских перспектива и истраживачких оријентација и функционише као међународно релевантан академски центар изврсности за хуманистику и друштвене науке. Основан је 1981. године, а своје зачетке има у шесдесетим годинама прошлог века у групи окупљеној око „праксис филозофије“. У Институту су радили или са њим сарађивали и Војислав Коштуница, Коста Чавошки, Божидар Јакшић, Весна Пешић , Зоран Ђинђић и многи други истакнути научници и научнице. Научно-истраживачки рад је организован у девет лабораторија, две групе и једном регионалном центру.
Све додатне информације могу се наћи на сајту Института: https://ifdt.bg.ac.rs/