Одржана комеморација поводом смрти проф. др Радосава Ратка Божовића
Комеморација поводом смрти проф. др Радосава Ратка Божовића, некадашњег професора Факултета политичких наука Универзитета у Београду, одржана је уз присуство породице, колега, пријатеља и студената.
Декан Факултета политичких наука проф. др Драган Р. Симић изразио је искрено жаљење за одласком професора Божовића. Он је истакао да читава обимна књига није довољна да представи ширину Божовићевих занимања. „Истраживао је, писао и говорио страствено, али непристрасно. Ратко Божовић је био најпрецизнији културни сеизмограф који нас је на време упозоравао на културна подрхтавања тла“, рекао је проф. др Симић. Он је додао да је професор Божовић увек био на првој линији одбране моралног бића и да је био против сваке врсте ауторитарности. Проф. др Симић казао је да је проф. др Божовић увек постављао огледало прво самом себи, па онда и свима нама да видимо ко смо и где смо.
Професор др Ђуро Шушњић са Филозофског факултета Универзитета у Београду навео је да се поред свих несташица, суочавамо и са несташицом личности какав је био професор Божовић. Он је објаснио да је Ратко Божовић био човек добре воље и да је био изнад обичног живота. „Он је још за живота постао легенда, а после смрти биће још већа. Оставио је траг на све нас као особена појава у нашој култури, критички мислилац и дете духовних игара“, изјавио је проф. др Шушњић. Он је предочио да је професор Божовић био личност потпунија од сваког уџбеника и да је остао исправан као истина. Проф. др Шушњић нагласио је да Божовићев глас могу чути само они који ослушкују шта се догађа у дубинама душе и духа.
Проф. др Славиша Орловић истакао је да је Ратко Божовић био мислилац слободе, те да није ћутао када је било најважније да се проговори. Он је додао да је професор Божовић некада био будилник, понекад огледало, а најчешће савест и светионик. „Обележио је време у ком је стварао, није био оновремен, већ савремен и свевремен. Он не припада, не сврстава се, независтан је, веран позиву и етичким принципима и стандардима“, указао је проф. др Орловић. Он се осврнуо на то да је професор Божовић на Факултету политичких наука добио статус „институције у институцији“ и „носећег стуба“ и „највећег бренда“. Био је један од утемељивача Факултета. Проф. др Орловић навео је да је Ратко Божовић био стваралац и мислилац огромне енергије, непресушне инспирације, неограничене толеренције, мисаоних дубина и људске ширине.
Професорка у пензији др Неда Тодоровић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду присетила се да су предавања професора Божовића била духовне гозбе. Она је издвојила да је Божовић написао више књига него што просечан човек прочита за живота. „Био је један од последњих интелектуалаца који је успео да буде вољен и у народу и у академској елити. Личним примером нам је показао како се понаша угледни професор и слободан човек“, рекла је проф. др Тодоровић. Она је објаснила да нас је проф. др Божовић заувек обележио, показавши да је духовитост највиши облик интелигенције. Проф. др Тодоровић закључила је да се Ратко Божовић одликовао изузетном предавачком лакоћом која је знању давала тежину.
Радосав Ратко Божовић рођен је 11. јуна 1934. године. Био је српски универзитетски професор, књижевник, културолог. Био је редовни професор Факултета политичких наука у Београду. Преминуо је 23. новембра 2023. године у 90. години живота.
