Одржан округли сто „Ментално здравље жена“
Поводом Међународног дана жена, oкругли сто на тему „Ментално здравље жена“ одржан је на Факултету политичких наука Универзитета у Београду. На ову тему говориле су проф. др Јасна Хрнчић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду, проф. др Јелена Радосављев Кирћански са Института за ментално здравље и Факултета за медије и комуникације Универзитета Сингидунум, Милена Деспотовић из Специјалне болнице за болести зависности и Биљана Петровић из Међународне мреже помоћи IAN.
Продекан за студије другог и трећег степена високог образовања Факултета политичких наука проф. др Дарко Надић поздравио је присутне и пожелео им срећан Међународни дан жена.
Проф. др Јасна Хрнчић говорила је о родно заснованом насиљу на интернету и истакла је да су млађе генерације подложније овом виду насиља. Она је објаснила да је посебна малигност злостављања на интернету чињеница да се у електронској сфери губи граница између приватног и јавног. „Више насиља има због безвремености, доступности и могућности бескрајног понављања са којима се старије генерације нису сусретале. Посебно су на удару жене у јавним пословима, које због свог политичког активизма доживљавају сексуализацију и објективизацију“, нагласила је проф. др Хрнчић.
На тему интернета и сексуализације девојака причала је проф. др Јелена Радосављев Кирћански која је указала на то да се девојке често саме излажу ситуацијама у којима постају потенцијалне жртве насиља на интернету. Она је навела да су рана сексуална искуства, идеализација злостављача, преузимање одговорности кривице и репетиција фактори ризика који доводе до тога да се злостављање жена настави на интернету. „Још увек смо збуњени и није нам јасно због чега једна успешна млада девојка себе доведе у ситуацију да буде експонирана и понижена на интернету. Утицај порука које добијамо у детињству јако је значајан за развој сексуализације касније у адолесценцији“, изјавила је проф. др Радосављев Кирћански.
Социјална радница у Специјалној болници за болести зависности Милена Деспотовић објаснила је биолошке предиспозиције жена за лакше развијање алкохолизма. Она је упозорила да је код жена учесталији секундарни алкохолизам, где алкохол служи да маскира неки дубљи проблем. „На женски алкохолизам се у нашој средини гледа као на нешто што је неприхватљиво, док се на мушки алкохолизам гледа као на уобичајену појаву. Из искуства примећујемо да женама са овим проблемом фали социјална подршка, што најчешће није случај када су у питању мушкарци“, саопштила је Деспотовићева.
О факторима који утичу на ментално здравље жена које су искусиле рат и избеглиштво говорила је Биљана Петровић из Међународне мреже помоћи IAN. Она је објаснила да у ситуацији када немају дом, перспективу и професију, жене ипак успевају да опстану. „У једном патријархалном друштву, где су одређене вредности дубоко укорењене, женама је тешко да се изборе са улогама које су им додељене. Оне у тако неповољним околностима себе стављају на последње место и ретко се одваже да затраже помоћ“, подвукла је Петровићева.
Модераторка округлог стола „Ментално здравље жена“ била је доц. др Сузана Михајловић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду.
