Одржани 44. Сусрети социјалних радника ,,Одрживи социјални рад: повезивање и подршка корисницима“
Национална конференција са међународним учешћем, 44. Сусрети социјалних радника, ове године на тему ,,Одрживи социјални рад: повезивање и подршка корисницима“, одржана је на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.
Конференцију је отворио продекан за студије I и II степена високог образовања Факултета политичких наука, проф. др Дарко Надић, који је нагласио да је ово један диван дан окупљања за све социјалне раднице и раднике. Он је рекао како стручњаци у овој области морају да наставе да негују љубав, толеранцију, али и да помажу онима који се налазе на друштвеној маргини.
Шефица Одељења за социјалну политику и социјални рад проф. др Јасна Хрнчић указала је на то да је звање социјалног радника једна веома племенита, тешка, али и дивна професија. Она је истакла да се социјалне раднице и радници свакодневно боре да друштву прикажу прави значај њиховог деловања у друштву.
Директорка Коморе социјалне заштите, МА Сандра Перић, подсетила је да студије социјалног рада сарађују са другим дисциплинама, попут медицине, те нагласила значај доласка колега специјализованих из других области. Она је додала како су покренуте бројне иницијативе у протеклих годину дана и да долази до напретка саме делатности.
Председница студентске организације Унија студената социјалне политике и социјалног рада, Сандра Ђорђевић, указала је на значајност улоге социјалних радника данас. Она је истакла да социјални радници представљају мост између корисника социјалних услуга и ресурса.
,,Оснаживање старијих особа кроз одрживе услуге социјалне заштите – стратегије за промоцију активног и достојанственог старења“ била је тема пленарног предавања, које је одржао проф. др Зоран Весић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду.
Професор др Зоран Весић рекао је да је питање када неко постаје стар, заправо ствар перцепције и личног осећаја. Он је истакао да је највећи проблем бриге и неге о старима заправо непоседовање средстава за финансирање или пак постојање недовољно стабилних фондова, који би могли да олакшају пружање помоћи. ,,Интеграцијом система социјалне заштите и здравственог система можемо омогућити континуирану подршку која одговара свеобухватним потребама старијих. Промоција активног старења, које укључује подстицање физички, социјалне и менталне активности међу старијима и која се постиже кроз спортске клубове, уметничке радионице и образовне курсеве, представља једну од кључних стратегија оснаживања старијих особа“, истакао је проф. др Весић. Он је навео значајност улоге технологије у социјалној заштити. Такође, Весић је подвукао да дигитализација може побољшати приступ информацијама, али и да може олакшати саму комуникацију између корисника социјалних услуга и њихових пружаоца.
Након уводног предавања, одржан је округли сто на тему „Изазови и могућности за у креирању инклузивног окружења за старије особе“. Учесници округлог стола били су МА Наташа Тодоровић из Геронтолошког друштва Србије и Црвеног крста Србије, МА Мирољуб Николић из НВО Caritas Шабац и Марија Цуцин из Геронтолошког центра Нови Бечеј.
МА Наташа Тодоровић указала је на значај разумевања појма старости и да он у себи не садржи само једну групу људи. Она је нагласила да није ретка пракса да стари помажи старима, зато што се и боље разумеју, али морамо сужавати генерацијски јаз и радити на међугенерацијском разумевању. ,,Највећи проблеми су чепови депопулације, који се јављају у српским селима, где живи веома мали број становништва, које је веома старо, као и маргинализација одређених људи због њиховог друштвеног стања. Политика социјалног рада је ту да помогне у здравом старању, а оно би требало да се негује још у вртићу“, подвукла је МА Наташа Тодоровић.
Мирољуб Николић рекао је да се помоћ треба базирати на најпотребнијим потребама, које могу бити узрочне, исказане или нормативне. Он каже да пружање услуга не укључује само волонтере, већ и додатна средства попут другог особља и возила. ,,Јавља се проблем стручњака, који се школују да буду социјални радници, али на крају никада не раде у својој струци, те се јавља и проблем мањка радног кадра. Како би помогле, невладине организације морају имати добру сарадњу, пре свега са центрима социјалног рада и домовима здравља“, објаснио је МА Николић.
Марија Цуцин нагласила је значајност центара за бригу о старима у малим срединама. Она је додала да су најзначајније услуге у виду кућне помоћи, али и хране на точковима. ,,Што су пензионери активнији и што више проводе време једни са другима, тако сами себи помажу. Различите радионице, које подстичу креативност, попут прављења ручних радова изнедре дела, која се нађу и на међународним изложбама“, рекла је Цуцин.
По завршетку округлог стола, са учесницима скупа дискутовано је о могућим начинима унапређења положаја старих у друштву и начина како се њихов положај може дестигматизовати.
У наставку конференције, представљени су пројекти ,,Развој и имплементација програма као одговор на потребе деце са поремећајима у понашању“ Покрајинског завода за социјалну заштиту АП Војводине и ,,Социјални рад у образовању и рани развој деце – умрежавање актера у заједници“ Удружења социјалних радника у предшколским установама и школама.
